Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 4.67 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

‘’Штуке’’ и тенкови против четника
#1

Немачко-љотићевска колона спалила је село Сеча Река код Косјерића, 23. септембра 1943, али онда су је потукли четници Пожешког корпуса, одневши једну од најбриљантнијих победа над осовинским трупама. Спаљивање Сече Реке фотографисао је злогласни љотићевски командант Лаутнер, који ће истог дана погинути у једном тенку
ПИШЕ: Дејан ЂЕРИЋ
Цели чланак:
http://www.pogledi.rs/%D1%88%D1%82%D1%83...%BA%D0%B0/
Одговори
#2

Након објаве чланка појавило се пар коментара на тему како је Лаутнер спашавао Србе преко Дрине.

Треба напоменути да није исто спасити некоме живот и прихватити га, односно сместити и нахранити. Свакако да је било заслуга али оне се не могу поредити са оним што су четници урадити. Дакле, ниједан љотићевац није био послат да буде заштитница колонама српских избеглица. Толико о спашавању Срба преко Дрине.

Друго, цео Кораћев одред настрадао је захваљујући Лаутнеру. Сви су завршили на губилишту или у логору. Штета што нисам успео да пронађем један извештај у коме се Кораћ жали на Лаутнера. Из њега се може закључити право стање и улога коју су љотићевци имали а то је цинкарење Дражиних људи Немцима.

Једини кога је Лаутнер спашавао били су ужички комунисти који су врбовани да раде за Гестапо. Што каже један чико из Канаде ,,с паметом доста''.

Поставићу још једну фотографију коју је Самарџић изоставио. Иначе, фотографија која се налази на врху чланка објављивана је у књигама из историје за основну или средњу школу уз опис ,,Немци пале куће за време 4. или 5. непријатељске офанзиве.

За остале фотографије ћемо мало сачекати. Smile

[Слика: IMG1.png]

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#3

Oво је добро. Штета што нема, на овом делу форума, оваквих писања више.
Као да је присутна фасцинација четничким непријатељима. Погледајте само наслове неких тема на четничком форуму.
Па и у овој причи. Помиње се бледило на лицу Косте Мушицког на сахрани љотићеваца у Ужицу, а прескаче се како је издахнуо Мирослав Глигоријевић. И једно и друго је из Симовићеве књиге, која је коришћена овде.
Одговори
#4

Симовић тамо описује како је Глигоријевић уз флашу ракије трчао поред Немаца и љота и убацивао им бомбе. Да је био трезан подсећао би на партизане из Булајићевог филма. Тај извор је потпуно бескористан и зато га нисам користио.

Породицу Глигоријевић из Сече Реке познајем. Питао сам неке од њих али нису знали ништа о овом догађају.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#5

Слажем се да је потпуно бескористан извор који наводи како је Глигоријевић пијан у борби, али из истог извора си преузео бледило Косте Мушицког и то са сахране.
Али сада озбиљно и заиста добронамерно. Из помињаног извора се сазнаје да је Глигоријевић-четник уништио или онеспособио непријатељска оклопна кола и два топа, уз то је био тешко рањен. Тога нема у тексту а ја мислим да је била прилика да се у твојој доброј причи то истакне.
Одговори
#6

Симовића би требало генерално избегавати као извор за било шта, човек није историчар, нестручан је, плус пун је предрасуда.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#7

За разлику од борбе коју није посматрао Симовић тачно наводи догађаје са сахране. Да је његов опис догађаја тачан може се утврдити на основу фотографија са сахране које су биле изложене у Историјском архиву у Ужицу. Са друге стране, доста Симовићевих савременика тада је присуствовало сахрани тако да је имао кога да пита уколико се неких догађаја није сећао.

Из тог разлога нисам користио неке од осталих података које он наводи. Што се тиче Глигоријевића, само сам нашао предлог за постхумно одликовање.

Из Марковићевог извештаја Дражи може се закључити да је главну улогу око ликвидације непријатеља у возилима и зградама одиграла Штабна група Пожешког корпуса а не Косјерићка бригада.

(11-12-2017, 05:18 PM)Николај Пише:  Симовића би требало генерално избегавати као извор за било шта, човек није историчар, нестручан је, плус пун је предрасуда.

Управо тако. Користан ми је био само опис сахране јер сам то могао потврдити на фотографијама које су том приликом начињене.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#8

Је ли оно Ленац на сахрани?

ПС.

Чини ми се да је Милослав негде нашао податке за неколико Бугара који су погинули код Сече Реке, али не могу да се сетим на којој је то теми.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#9

(11-12-2017, 07:13 PM)Николај Пише:  Је ли оно Ленац на сахрани?

ПС.

Чини ми се да је Милослав негде нашао податке за неколико Бугара који су погинули код Сече Реке, али не могу да се сетим на којој је то теми.

Не препознајем никога на слици.

Што се тиче Бугара нигде нисам пронашао да су они учествовали у бици а користио сам неколико различитих извора. Бугари к'о Бугари, дошли су дан након битке да пљачкају и пале па је могуће да је неки и смакнут.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#10

Мислим да је ово Ленац:

[Слика: 006-_Lautner-_NET.gif]

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#11

(11-12-2017, 07:13 PM)Николај Пише:  Је ли оно Ленац на сахрани?

ПС.

Чини ми се да је Милослав негде нашао податке за неколико Бугара који су погинули код Сече Реке, али не могу да се сетим на којој је то теми.
У овој бици нису, можда после, али не сећам се.
Одговори
#12

Према љотићевском листу "Српски добровољац", погинуло је укупно 18 љотићеваца, а девет лежи рањено на Другом хируршком одељењу. Један од њих - Живорад Патроногић - приповеда како је са 10 другова одолео нападу 700 "бандита". Smile

[Слика: fkpo29.jpg]

И Лаутнерова погибија је другачије представљена.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#13

(11-12-2017, 07:43 PM)Николај Пише:  Према љотићевском листу "Српски добровољац", погинуло је укупно 18 љотићеваца, а девет лежи рањено на Другом хируршком одељењу. Један од њих - Живорад Патроногић - приповеда како је са 10 другова одолео нападу 700 "бандита". Smile

Хехе.

9-оро је сахрањено у Ужицу дик остале нису извукли из борбе. Можда је један касније подлегао ранама. Углавном, бројке су ту негде.

(11-12-2017, 07:43 PM)Николај Пише:  [Слика: fkpo29.jpg]

И Лаутнерова погибија је другачије представљена.

Гомила глупости.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#14

Oklopno vozilo i avijacija su očigledno bili nemački. Jeste li našli neki njihov izvor o ovom okršaju?
Prema opisu sigurno su imali gubitaka u ljudstvu i tehnici.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним