Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Четничка лабораторија за израду лекова и хемикалија
#1

Нешто сасвим ново:
Четничка лабораторија за израду лекова и хемикалија
ПИШЕ: Горан ДАВИДОВИЋ
Недостатак санитетског материјала је надокнађиван препадом на немачке железничке композиције, али и из оборених авиона савезника. Како је рат одмицао потребе за лековима су биле све веће. Због тога је за потребе ЈВуО направљена илегална Хемијска лабараторија за израду лекова и хемикалија. Генерал Драгољуб Михаиловић је 17. августа 1944. наредио да се за потребе Хемијске лабараторије започне акција прикупљања биља од кога се „производи јод, дигиталин, ванерија и др. лекови који се данас тешко или готово никако не могу наћи.”
Наставак:
http://www.pogledi.rs/%D1%87%D0%B5%D1%82...%BA%D0%BE/
Одговори
#2

Остали сте без текста. Smile
Знао сам да су четници направили аутоматску пушку, више минобацача, на тоне бомби, радио станица ваљда преко 100, једну радио станицу емисиону (дакле да се слуша на радио пријемницима, емисије су почињале са ''Спремте се, четници''), али ово сам данас први пут чуо.
Одговори
#3

(03-08-2017, 04:37 PM)Милослав Самарџић Пише:  Генерал Драгољуб Михаиловић је 17. августа 1944. наредио да се за потребе Хемијске лабараторије започне акција прикупљања биља од кога се „производи јод, дигиталин, ванерија и др. лекови који се данас тешко или готово никако не могу наћи.”

Пресудан је датум... Док се биље скупи, осуши, достави до лабораторије и преради поче Битка на Јеловој Гори... Сматрам да се са овим требало почети пролећа 42. Како је те године, бар што се тиче територије Команде Србије, било мање борби и како је већина медицинског материјала набављана преко легализованих одреда није било потребе да се медицински материјал производи у ,, народним лабораторијама ". Свакако, не би било вишка да је тада почето са производњом јер јединице на осталим територијама, свакако, нису оскудевали са медицинским материјалом.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#4

Ако би могло објашњење како се од биљака може добити јод?

И друго,
Цитат:Недостатак санитетског материјала је надокнађиван препадом на немачке железничке композиције, али и из оборених авиона савезника.
У савезничким авионима је био прилично мали комплет за прву помоћ (10-ак предмета, углавном малих газа и завоја). На територију Србије је принудно слетело 10-ак авиона из којих је било могуће извући неоштећен прибор, а нису увек четници успевали да први то покупе. Пало је доста више авиона, али је одатле било тешко извући ишта употребљиво. Не знам зашто спомиње као извор снабдевања савезничке авионе, кад се ради о занемаривој количини.
Далеко већу помоћ, и стручну и материјалну, је пружио доктор Митрани из мисије Халјард.

Али, још једна битнија ствар је прескочена у тексту.
Аутор је прескочио да наведе да су четници примали помоћ и у болницама које су биле под немачком контролом.
Нпр. Димитријевић наводи да су у Ваљевској болници лечени рањени четници, и да је скоро дошло до сукоба са Љотићевцима па су Немци морали да интервенишу.

Овде је рад који наводи поименце 250 четника који су лечени од рана у Ваљевској болници, од 2. маја до 2. октобра 1944. године, како је забележено у болничком протоколу.
Снежана Радић, Четници пацијенти окружне болнице Ваљево, у периоду мај-октобар 1944,
Стране 132-164.
http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/defa...202005.pdf
Одговори
#5

(04-08-2017, 02:55 PM)Перун Пише:  
(03-08-2017, 04:37 PM)Милослав Самарџић Пише:  Генерал Драгољуб Михаиловић је 17. августа 1944. наредио да се за потребе Хемијске лабараторије започне акција прикупљања биља од кога се „производи јод, дигиталин, ванерија и др. лекови који се данас тешко или готово никако не могу наћи.”

Пресудан је датум... Док се биље скупи, осуши, достави до лабораторије и преради поче Битка на Јеловој Гори... Сматрам да се са овим требало почети пролећа 42. Како је те године, бар што се тиче територије Команде Србије, било мање борби и како је већина медицинског материјала набављана преко легализованих одреда није било потребе да се медицински материјал производи у ,, народним лабораторијама ". Свакако, не би било вишка да је тада почето са производњом јер јединице на осталим територијама, свакако, нису оскудевали са медицинским материјалом.
Датум је пресудан за количину, али овакве ствари су потребне за оцену целе организације. Која је дакле дијаметрално супротна од оне како су је описивали комнунисти.
Одговори
#6

(04-08-2017, 03:13 PM)ватхра Пише:  Ако би могло објашњење како се од биљака може добити јод?

И друго,
Цитат:Недостатак санитетског материјала је надокнађиван препадом на немачке железничке композиције, али и из оборених авиона савезника.
У савезничким авионима је био прилично мали комплет за прву помоћ (10-ак предмета, углавном малих газа и завоја). На територију Србије је принудно слетело 10-ак авиона из којих је било могуће извући неоштећен прибор, а нису увек четници успевали да први то покупе. Пало је доста више авиона, али је одатле било тешко извући ишта употребљиво. Не знам зашто спомиње као извор снабдевања савезничке авионе, кад се ради о занемаривој количини.
Далеко већу помоћ, и стручну и материјалну, је пружио доктор Митрани из мисије Халјард.

Али, још једна битнија ствар је прескочена у тексту.
Аутор је прескочио да наведе да су четници примали помоћ и у болницама које су биле под немачком контролом.
Нпр. Димитријевић наводи да су у Ваљевској болници лечени рањени четници, и да је скоро дошло до сукоба са Љотићевцима па су Немци морали да интервенишу.

Овде је рад који наводи поименце 250 четника који су лечени од рана у Ваљевској болници, од 2. маја до 2. октобра 1944. године, како је забележено у болничком протоколу.
Снежана Радић, Четници пацијенти окружне болнице Ваљево, у периоду мај-октобар 1944,
Стране 132-164.
http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/defa...202005.pdf
Ватра, пријавите се Ви на следећи конгрес овог лекарског удружења. Smile
Одговори
#7

Ватхра, јод се може добити од многих биљака, а највише од ораха. Rolleyes

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#8

(06-08-2017, 11:37 AM)Шумадинац Пише:  Ватхра, јод се може добити од многих биљака, а највише од ораха. Rolleyes

Важи се
http://www.poliklinikapaunkovic.com/page..._joda.html)

Концентрација јода у биљкама је врло мала, а у неким крајевима га није ни било што је узроковало ендемску гушавост.
За исхрану су те количине довољне, али су занемариве за издвајање јода.
Одговори
#9

Баш ме заинтересоваште са јодом!

Је ли и ко од вас хемичар?
Одговори
#10

(04-08-2017, 03:13 PM)ватхра Пише:  Овде је рад који наводи поименце 250 четника који су лечени од рана у Ваљевској болници, од 2. маја до 2. октобра 1944. године, како је забележено у болничком протоколу.
Снежана Радић, Четници пацијенти окружне болнице Ваљево, у периоду мај-октобар 1944,
Стране 132-164.
http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/defa...202005.pdf

Е баш ти хвала, наш'о си ми прадеду.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#11

(04-08-2017, 04:50 PM)Милослав Самарџић Пише:  Ватра, пријавите се Ви на следећи конгрес овог лекарског удружења. Smile

На овом списку рањеника у болници у Ваљеву, за цео септембар 1944. године нема ниједног четника из смедеревског округа, доказ више да тај корпус није учествовао у бици на Јеловој Гори, док Димитријевић и Девић нашироко пишу да јесте и да је тамо "разбијен".

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#12

Питао сам познаника који се мало више разуме у медицину за овај текст.
Ово што је наведено у тексту је прилично неозбиљно и некомплетно.
Наведена су само средства за локалну прву помоћ, и то у мањој мери. То је само део поступка збрињавања рањеника.

Оно што би недостајало је даљи поступак у третирању и чишћења рана, давање трансфузије, тријажи рањеника и даље лечење. Сад је питање да ли је Давидовић обавио лоше истраживање и то није нашао, или су четници рачунали на услуге других у лечењу.

Поређења ради, на Знацима има доста књига о санитету у НОР-у које су писали лекари, може да се види да је то знатно компликованија прича, нпр. овде:
http://www.znaci.net/00001/199_1.pdf
Одговори
#13

(15-08-2017, 11:33 AM)ватхра Пише:  Питао сам познаника који се мало више разуме у медицину за овај текст.
Пријатељ је доктор или фармацеут? Пошто је текст о производњи лијекова.


(15-08-2017, 11:33 AM)ватхра Пише:  Ово што је наведено у тексту је прилично неозбиљно и некомплетно.
Наведена су само средства за локалну прву помоћ, и то у мањој мери. То је само део поступка збрињавања рањеника.

Оно што би недостајало је даљи поступак у третирању и чишћења рана, давање трансфузије, тријажи рањеника и даље лечење. Сад је питање да ли је Давидовић обавио лоше истраживање и то није нашао, или су четници рачунали на услуге других у лечењу.
Зашто мијешаш санитетско обезбјеђење борбених дејстава са производњом лијекова и санитетског материјала, одн. набављањем истог?
Ја нисам ни доктор ни фармацеут и не знам колико је то љековито бише стварно ефикасно. Мислим да се не може мјерити са ефикашношћу фабричких лијекова, али људски род је миленијумима старији од фармацеутске индустрије. Тако да нека љековита својства посједује. У датим околностима примјена љековитог биља је боља од ничега.


(15-08-2017, 11:33 AM)ватхра Пише:  Поређења ради, на Знацима има доста књига о санитету у НОР-у које су писали лекари, може да се види да је то знатно компликованија прича, нпр. овде:
http://www.znaci.net/00001/199_1.pdf
Занимљива књига, али ја не нађох ништа о производњи лијекова.
Мада има веома занимљивих података. Аутор на првој страни каже да су партизани из трагедије на Златибору научили да не треба концентрисати рањенике у веће групе, а онда даље у књизи то демантује страдањем болница на Грмечу, па Централне болнице... Значи из тог догађаја на Златибору партизани нису научили ништа.
Сам аутор каже да је санитетско обезбјеђење б/д у 1941. и 1942. било слабо.
Жали се на недостатак лијекова, помиње да су рањенике често лијечиле болничарке итд. Код теме о лијечењу пјегавца, каже да је лијечен и без лијекова! Па како је онда лијечен? Да ли ту можемо уопште говорити о лијечењу или је у питању само изолација обољелих, одн. карантин?
О ефикасности партизанског санитета се донекле може говорити на основу процента смртности, али за мало озбиљнију анализу би требало знати и тачне врсте повреда и узроке смрти. А то могу утврдити само стручна лица, а не пручене болничарке.

Мада ми је нај занимљивији дио кад помиње венеричне болести на стр.82 и поглавље о њиховом лијечењу на стр.87. Лијеп примјер партизанске чедности!
Одговори
#14

Партизани су пример како не треба ратовати, па и пример нестарања о својим људима, посебно о рањеницима. Њима су 3 или 4 пута Немци поубијали комплетне централне болнице. Јануара 1944. покренули су 4.000 рањеника из Бихаћа са свега 3-4 лекара. Рањенике су често просто остављали на снегу. Код њих се подразумевало да се прво све обезбеђује за руководиоце, од хране, па до лекова и лекара. Њихови губици су били ужасни, и у апсолутним цифрама, и у релативним (колико су губитака нанели непријатељима). Не знам која је формација уопште имала горе бројке од њих.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним