08-10-2016, 12:52 AM
Postoje tri teme iz novije srpske istorije koje me opsedaju godinama. Ja pokušavam od njih da pobegnem, a one se vraćaju poput refrena koji se vraća. Jednu temu, o Belim Rusima, već sam pokrenuo. Sada pokrećem drugu, o istoriji Demokratske stranke (u daljem tekstu DS). Treća tema, o Makedoniji, moraće da sačeka neka bolja vremena.
Kao što sam već ranije naglašavao, ja nisam istoričar, niti imam nameru to da postanem. Ja sam samo radoznao čovek. Tema se, kao što već rekoh, u meni dugo kuvala. Inicijalna kapisla je bila Samardžićeva izjava na temi "Šta bi bilo da je pobedio Draža?" On je ustvrdio kako bi Stojadinović sa radikalima pobedio na izborima 1945. u alternativnoj istoriji. Kao jedan od razloga je naveo kompromitovanje DS-a zbog predizbornih koalicija sa Hrvatskom seljačkom strankom.
DS zaslužuje jednu ovakvu temu na Pogledima, iz prostog razloga što je ona bila stožer političkog i ideološkog dela pokreta Draže Mihailovića.
U proteklih 70 godina bilo je mnogo laži i obmana. Istorija DS-a nije ništa bolje prošla od ostalih "istorija".
Kao najbolju ilustraciju priložiću dva linka:
http://www.ds.org.rs/istorija/koreni-ds
http://www.dss.rs/koreni-i-novo-doba/
Dve Demokratske stranke koje se direktno pozivaju na kontinuitet sa starom DS, prećutkuju istoriju Drugog svetskog rata na ovim prostorima. Ili je jednostavno lažiraju. Šta reći, a ne zaplakati, o ovom pasusu sa sajta današnjeg DS-a:
"Када је Немачка 1941. окупирала Краљевину Југославију, део руководства Демократске странке одлази у Велику Британију, где са осталим странкама приступа Влади у избеглиштву. Млађи руководиоци остају у земљи и под окупацијом једни учествују у герилском покрету Драже Михајловића, а други у антифашистичком покрету Јосипа Броза Тита."
Ako bih sebe morao da definišem u političkom i ideološkom smislu, to bih uradio u nekoliko reči. Naime, ja sam konzervativni libertarijanac, antimarksista, antijakobinac, fundamentalista srpskog slobodnog tradicionalnog tržišta, fanatični pobornik pravoslavnog aristokratizma. Dakle, meni je DS, barem u ideološkom smislu, potpuno strana. Ono što me napaja simpatijama prema njoj su njeno moralno čistunstvo, intelektualna kuraž i želja da se konačno spozna istina.
Ja neću biti principijelan pa ću pisati i o Adamu Pribićeviću, na primer, iako je on u jednom trenutku postao član Samostalne demokratske stranke, niti ću biti sistematičan, pa ću skakati sa perioda na period i sa događaja na događaj. Uglavnom, trudiću se da akcenat bacim na Drugi svetski rat.
Od literature ću koristiti razne autore, nikako dokumentaciju overenu kod notara. Desimir Tošić, Slobodan Jovanović, Fedor Rajić, Milan Grol, Borislav Pekić... Sve primedbe, sugestije i kritike su dobrodošle. Pod uslovom da ove tekstove iko bude čitao, razume se.
Kao što sam već ranije naglašavao, ja nisam istoričar, niti imam nameru to da postanem. Ja sam samo radoznao čovek. Tema se, kao što već rekoh, u meni dugo kuvala. Inicijalna kapisla je bila Samardžićeva izjava na temi "Šta bi bilo da je pobedio Draža?" On je ustvrdio kako bi Stojadinović sa radikalima pobedio na izborima 1945. u alternativnoj istoriji. Kao jedan od razloga je naveo kompromitovanje DS-a zbog predizbornih koalicija sa Hrvatskom seljačkom strankom.
DS zaslužuje jednu ovakvu temu na Pogledima, iz prostog razloga što je ona bila stožer političkog i ideološkog dela pokreta Draže Mihailovića.
U proteklih 70 godina bilo je mnogo laži i obmana. Istorija DS-a nije ništa bolje prošla od ostalih "istorija".
Kao najbolju ilustraciju priložiću dva linka:
http://www.ds.org.rs/istorija/koreni-ds
http://www.dss.rs/koreni-i-novo-doba/
Dve Demokratske stranke koje se direktno pozivaju na kontinuitet sa starom DS, prećutkuju istoriju Drugog svetskog rata na ovim prostorima. Ili je jednostavno lažiraju. Šta reći, a ne zaplakati, o ovom pasusu sa sajta današnjeg DS-a:
"Када је Немачка 1941. окупирала Краљевину Југославију, део руководства Демократске странке одлази у Велику Британију, где са осталим странкама приступа Влади у избеглиштву. Млађи руководиоци остају у земљи и под окупацијом једни учествују у герилском покрету Драже Михајловића, а други у антифашистичком покрету Јосипа Броза Тита."
Ako bih sebe morao da definišem u političkom i ideološkom smislu, to bih uradio u nekoliko reči. Naime, ja sam konzervativni libertarijanac, antimarksista, antijakobinac, fundamentalista srpskog slobodnog tradicionalnog tržišta, fanatični pobornik pravoslavnog aristokratizma. Dakle, meni je DS, barem u ideološkom smislu, potpuno strana. Ono što me napaja simpatijama prema njoj su njeno moralno čistunstvo, intelektualna kuraž i želja da se konačno spozna istina.
Ja neću biti principijelan pa ću pisati i o Adamu Pribićeviću, na primer, iako je on u jednom trenutku postao član Samostalne demokratske stranke, niti ću biti sistematičan, pa ću skakati sa perioda na period i sa događaja na događaj. Uglavnom, trudiću se da akcenat bacim na Drugi svetski rat.
Od literature ću koristiti razne autore, nikako dokumentaciju overenu kod notara. Desimir Tošić, Slobodan Jovanović, Fedor Rajić, Milan Grol, Borislav Pekić... Sve primedbe, sugestije i kritike su dobrodošle. Pod uslovom da ove tekstove iko bude čitao, razume se.
Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
