Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 0 Гласова - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Istorija Demokratske stranke
08-10-2016, 12:52 AM
Порука: #1
Istorija Demokratske stranke
Postoje tri teme iz novije srpske istorije koje me opsedaju godinama. Ja pokušavam od njih da pobegnem, a one se vraćaju poput refrena koji se vraća. Jednu temu, o Belim Rusima, već sam pokrenuo. Sada pokrećem drugu, o istoriji Demokratske stranke (u daljem tekstu DS). Treća tema, o Makedoniji, moraće da sačeka neka bolja vremena.
Kao što sam već ranije naglašavao, ja nisam istoričar, niti imam nameru to da postanem. Ja sam samo radoznao čovek. Tema se, kao što već rekoh, u meni dugo kuvala. Inicijalna kapisla je bila Samardžićeva izjava na temi "Šta bi bilo da je pobedio Draža?" On je ustvrdio kako bi Stojadinović sa radikalima pobedio na izborima 1945. u alternativnoj istoriji. Kao jedan od razloga je naveo kompromitovanje DS-a zbog predizbornih koalicija sa Hrvatskom seljačkom strankom.
DS zaslužuje jednu ovakvu temu na Pogledima, iz prostog razloga što je ona bila stožer političkog i ideološkog dela pokreta Draže Mihailovića.
U proteklih 70 godina bilo je mnogo laži i obmana. Istorija DS-a nije ništa bolje prošla od ostalih "istorija".
Kao najbolju ilustraciju priložiću dva linka:

http://www.ds.org.rs/istorija/koreni-ds
http://www.dss.rs/koreni-i-novo-doba/

Dve Demokratske stranke koje se direktno pozivaju na kontinuitet sa starom DS, prećutkuju istoriju Drugog svetskog rata na ovim prostorima. Ili je jednostavno lažiraju. Šta reći, a ne zaplakati, o ovom pasusu sa sajta današnjeg DS-a:

"Када је Немачка 1941. окупирала Краљевину Југославију, део руководства Демократске странке одлази у Велику Британију, где са осталим странкама приступа Влади у избеглиштву. Млађи руководиоци остају у земљи и под окупацијом једни учествују у герилском покрету Драже Михајловића, а други у антифашистичком покрету Јосипа Броза Тита."

Ako bih sebe morao da definišem u političkom i ideološkom smislu, to bih uradio u nekoliko reči. Naime, ja sam konzervativni libertarijanac, antimarksista, antijakobinac, fundamentalista srpskog slobodnog tradicionalnog tržišta, fanatični pobornik pravoslavnog aristokratizma. Dakle, meni je DS, barem u ideološkom smislu, potpuno strana. Ono što me napaja simpatijama prema njoj su njeno moralno čistunstvo, intelektualna kuraž i želja da se konačno spozna istina.
Ja neću biti principijelan pa ću pisati i o Adamu Pribićeviću, na primer, iako je on u jednom trenutku postao član Samostalne demokratske stranke, niti ću biti sistematičan, pa ću skakati sa perioda na period i sa događaja na događaj. Uglavnom, trudiću se da akcenat bacim na Drugi svetski rat.
Od literature ću koristiti razne autore, nikako dokumentaciju overenu kod notara. Desimir Tošić, Slobodan Jovanović, Fedor Rajić, Milan Grol, Borislav Pekić... Sve primedbe, sugestije i kritike su dobrodošle. Pod uslovom da ove tekstove iko bude čitao, razume se.

Два Рима падоше, трећи још стоји, а четвртога неће бити.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-10-2016, 01:13 AM
Порука: #2
RE: Istorija Demokratske stranke
Ајде удри!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-10-2016, 01:32 AM
Порука: #3
RE: Istorija Demokratske stranke
Marta 1939. godine, održan je kongres DS-a, na kome su izabrani članovi Izvršnog i Glavnog odbora.
Izabrani su sledeći članovi Izvršnog odbora, vrhovnog organa stranke:

1. Ljubomir Davidović, predsednik vlade u penziji, Beograd
2. Dr Aleksandar Tašević, lekar, Veles (danas BJR Makedonija)
3. Dr Božidar Marković, profesor Univerziteta, Beograd
4. Božidar Vlajić, advokat (bivši narodni poslanik), Beograd
5. Dimitrije Čičević, penzioner (bivši narodni poslanik), Tetovo (danas BJR Makedonija)
6. Dragutin M. Ranković, advokat (bivši narodni poslanik), Požarevac
7. Dobrivoje Lazarević, trgovac, Beograd
8. Dr Dragomir Ikonić, publicista, Beograd
9. Dragoljub J. Milovanović Bena, advokat, Kragujevac
10. Ilija J. Stojanović, advokat, Zaječar
11. Jeremija A. Radojević, zemljoradnik (bivši narodni poslanik), Vitanovci
12. Lazar Milićević, Trgovac, Beograd
13. Ljubomir M. Trandafilović, advokat (bivši narodni poslanik), Beograd
14. Milan Grol, ministar u penziji, Beograd
15. Mihailo Đ. Kujundžić, penzioner (bivši potpredsednik Narodne skupštine), Skoplje (danas BJR Makedonija)
16. Manojlo Sokić, direktor "Pravde" (bivši narodni poslanik), Beograd
17. Nikola Đonović, advokat, Beograd
18. Dr Nikola Škerović, profesor (bivši narodni poslanik), Podgorica (danas Crna Gora)
19. Petar Marković, ministar u penziji, Valjevo
20. Radmilo Z. Stojiljković, industrijalac (bivši narodni poslanik), Kumanovo (danas BJR Makedonija)
21. Radivoje Nikolić, zemljoradnik (narodni poslanik), Draževac
22. Radoje L. Knežević, profesor (bivši predsednik Profesorskog udruženja), Beograd
23. Risto Jojić, ministar u penziji, Beograd
24. Savko Dukanac, advokat (bivši narodni poslanik), Beograd
25. Dr Stevan Simeonović Čokić, advokat, Sremski Karlovci (danas Autonomna pokrajina Vojvodina)
26. Todor Dimitrijević, učitelj, Beograd
27. Tripko Žugić, advokat (narodni poslanik), Beograd

Два Рима падоше, трећи још стоји, а четвртога неће бити.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
09-10-2016, 12:17 PM
Порука: #4
RE: Istorija Demokratske stranke
Чика Љуба умро пре рата. Имаш ли судбину осталих за време и након рата?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
09-10-2016, 07:25 PM
Порука: #5
RE: Istorija Demokratske stranke
(08-10-2016 01:32 AM)Vlad Alekš Пише:  Marta 1939. godine, održan je kongres DS-a, na kome su izabrani članovi Izvršnog i Glavnog odbora.
Izabrani su sledeći članovi Izvršnog odbora, vrhovnog organa stranke:

1. Ljubomir Davidović, predsednik vlade u penziji, Beograd
2. Dr Aleksandar Tašević, lekar, Veles (danas BJR Makedonija)
3. Dr Božidar Marković, profesor Univerziteta, Beograd
4. Božidar Vlajić, advokat (bivši narodni poslanik), Beograd
5. Dimitrije Čičević, penzioner (bivši narodni poslanik), Tetovo (danas BJR Makedonija)
6. Dragutin M. Ranković, advokat (bivši narodni poslanik), Požarevac
7. Dobrivoje Lazarević, trgovac, Beograd
8. Dr Dragomir Ikonić, publicista, Beograd
9. Dragoljub J. Milovanović Bena, advokat, Kragujevac
10. Ilija J. Stojanović, advokat, Zaječar
11. Jeremija A. Radojević, zemljoradnik (bivši narodni poslanik), Vitanovci
12. Lazar Milićević, Trgovac, Beograd
13. Ljubomir M. Trandafilović, advokat (bivši narodni poslanik), Beograd
14. Milan Grol, ministar u penziji, Beograd
15. Mihailo Đ. Kujundžić, penzioner (bivši potpredsednik Narodne skupštine), Skoplje (danas BJR Makedonija)
16. Manojlo Sokić, direktor "Pravde" (bivši narodni poslanik), Beograd
17. Nikola Đonović, advokat, Beograd
18. Dr Nikola Škerović, profesor (bivši narodni poslanik), Podgorica (danas Crna Gora)
19. Petar Marković, ministar u penziji, Valjevo
20. Radmilo Z. Stojiljković, industrijalac (bivši narodni poslanik), Kumanovo (danas BJR Makedonija)
21. Radivoje Nikolić, zemljoradnik (narodni poslanik), Draževac
22. Radoje L. Knežević, profesor (bivši predsednik Profesorskog udruženja), Beograd
23. Risto Jojić, ministar u penziji, Beograd
24. Savko Dukanac, advokat (bivši narodni poslanik), Beograd
25. Dr Stevan Simeonović Čokić, advokat, Sremski Karlovci (danas Autonomna pokrajina Vojvodina)
26. Todor Dimitrijević, učitelj, Beograd
27. Tripko Žugić, advokat (narodni poslanik), Beograd

Kada vidiš ovu elitu i elitu 90-ih godina koja je obnovila DS Boru Pekića, Đinđića, Koštunicu, Čavvoškog itd..

A danas vidiš da DS vode Šule-Balša i Kena najježiš se....

Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-10-2016, 07:39 AM (Последња измена: 10-10-2016 08:32 AM од Vlad Alekš.)
Порука: #6
RE: Istorija Demokratske stranke
(09-10-2016 12:17 PM)Бенито Пише:  Чика Љуба умро пре рата. Имаш ли судбину осталих за време и након рата?

План ми је био да поставим и списак чланова главног одбора (153 члана), са судбинама у току и након рата. Сви чланови Извршног одбора били су и чланови Главног одбора.

9. Dragoljub J. Milovanović Bena, advokat, Kragujevac

Стрељан у Крагујевцу од стране Немаца, током октобарских масовних ликвидација

25. Dr Stevan Simeonović Čokić, advokat, Sremski Karlovci (danas Autonomna pokrajina Vojvodina)

Убијен од стране усташа.

14. Milan Grol, ministar u penziji, Beograd

Уз Љубу Давидовића, најпознатији демократа. Добро је познато да је у току рата био у Лондону, као министар у свим југословенским владама, изузев у Шубашићевој. Подржавао и Дражин и Титов војни покрет, упрошћено речено. Вратио се из Лондона почетком 1945, да би у марту ушао у прелазну Титову владу као потпредседник. У августу даје оставку због "недемократичности" Титове владе. Последња јавна обраћања јавности имао је у последњем (7. броју) часописа "Демократија". Чини ми се да је то октобар 1945, када је позвао на бојкот избора за уставотворну скупштину. Након тога је маргинализован. Једино што сам нашао о њему након 1945. године јесте Пекићево сведочење у књизи "Године које су појели скакавци". Наиме, 1948. године Пекић са групом чланова Савеза демократске омладине Југославије (СДОЈ) одлази код Грола да би од њега добили било какав савет у вези са политичким опозиционим организовањем. Грол им је тада одговорио, наводим по сећању: "Ви нисте нормални децо, то су комунисти, све ће вас поубијати!"

15. Mihailo Đ. Kujundžić, penzioner (bivši potpredsednik Narodne skupštine), Skoplje (danas BJR Makedonija)

Био председник ратне скупштине у Дражином покрету. Преминуо у току рата. Колико се сећам дискусије са Погледа, имао је срчани удар када је курир донео вест да је Црвена армија прешла Дунав и ушла у Југославију.
По малициозном Драгољубу Јовановићу, такозваном левом земљораднику - "Михаило Кујунџић је умро за Дражином трпезом".

23. Risto Jojić, ministar u penziji, Beograd

Био у управи Милана Аћимовића. Комесар за просвету. Стрељан у јесен 1944, у првом таласу комунистичких масовних ликвидација.

6. Dragutin M. Ranković, advokat (bivši narodni poslanik), Požarevac

Дискутант са Погледа Зоран Недељковић је поставио биографију Драгутина Ранковића. Ево линка:

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-dragutin-j-rankovic

Ја бих издвојио следеће:

"Априлски рат 1941.год. дочекао као пензионер.
Од ИО своје странке делегиран у разна полит. тела Равногорског покрета. Није излазио на терен, али је редовно достављао материјал за ЦНК и ВК, преко политичких курира.

Драгутин је водио белешке, писане у облику дневника, од 5.септ.1941. до 31.авг.1944.год. и њих је оставио Народној библиотеци Србије у Берограду{под сигнатуром Р 1115}, са жељом да се не користе нити публикују до 1960.год.
Неке цртице из Драгутинових забелешки :
- велики противник генер. Милана Недића и његове владе, коју назива квинслишком.
-доследан борац за демократију, одан Љуб. Давидовићу и Демократској странци, а залажући се за уставну и парламентарну монархију.
-заговорник, данас би се рекло, велике Србије, па тек ако није могуће, Југославије са редефинисаним унутрашњим и спољним границама, због злодела Хрвата, Бугара,..
-антикомуниста, са екстремно негативним ставом о партизанима.
-покрет Драже Михаиловића представљао је једини легитимни и легални носиоц покрета отпора.
-стратегија и циљеви ЈВуО потпуно сагласни са ситуацијом у земљи и у Европи.
-Јосипа Броза помиње први пут тек у окт.1943.год. и од тада је он предмет Ранковићеве непрестане опсервације.
-1944.год. следи осуда владе у Лондону, због промене политике, као и краља Петра, због његовог позива о стављању четн. јединица под команду НОП-а.

Драгутин Ранковић умро је 4.јуна 1956.год."

Два Рима падоше, трећи још стоји, а четвртога неће бити.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-10-2016, 08:40 AM
Порука: #7
RE: Istorija Demokratske stranke
22. Radoje L. Knežević, profesor (bivši predsednik Profesorskog udruženja), Beograd

Његова биографија је, претпостављам, свима позната. Вероватно уредници Погледа, па и ти Бенито, о њему знате много више од мене.

Два Рима падоше, трећи још стоји, а четвртога неће бити.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-10-2016, 09:03 AM
Порука: #8
RE: Istorija Demokratske stranke
Познато, брате, све што си написао. Него кад си их скупио на једном месту, нека им и судбине буду на једном месту.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-10-2016, 03:34 PM
Порука: #9
RE: Istorija Demokratske stranke
(10-10-2016 07:39 AM)Vlad Alekš Пише:  9. Dragoljub J. Milovanović Bena, advokat, Kragujevac

Стрељан у Крагујевцу од стране Немаца, током октобарских масовних ликвидација
Зашто га комунисти присвајају?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
11-10-2016, 07:38 AM (Последња измена: 11-10-2016 07:53 AM од Vlad Alekš.)
Порука: #10
RE: Istorija Demokratske stranke
(10-10-2016 03:34 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(10-10-2016 07:39 AM)Vlad Alekš Пише:  9. Dragoljub J. Milovanović Bena, advokat, Kragujevac

Стрељан у Крагујевцу од стране Немаца, током октобарских масовних ликвидација
Зашто га комунисти присвајају?

Вероватно због надимка мисле да је њихов. Smile

(10-10-2016 09:03 AM)Бенито Пише:  Познато, брате, све што си написао. Него кад си их скупио на једном месту, нека им и судбине буду на једном месту.

Његову биографију слабо познајем, али ево неких уопштених чињеница.
Радоје Кнежевић је био једино цивилно лице у пучу од 27. марта. Након почетка рата одлази из земље са краљем и пучистичком владом. У току рата је био министар двора у владама Душана Симовића и Слободана Јовановића. А потом, до постављања Шубашића на чело владе, амбасадор у Португалији. Умире у Монтреалу 1983. Са братом Живаном био изузетно активан у емиграцији. Колико се сећам, Слободан Јовановић му је завештао сва своја дела која је објавио у емиграцији. Био је последњи човек са ким је Црњански комуницирао у Лондону.

(10-10-2016 07:39 AM)Vlad Alekš Пише:  14. Milan Grol, ministar u penziji, Beograd

Добро је познато да је у току рата био у Лондону, као министар у свим југословенским владама, изузев у Шубашићевој.

Чини ми се да сам овде направио омашку. Милан Грол није био министар ни у влади на чијем је челу био Божидар Пурић.

Два Рима падоше, трећи још стоји, а четвртога неће бити.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-10-2016, 08:48 PM
Порука: #11
RE: Istorija Demokratske stranke
[Слика: attachment.php?attachmentid=408115&d=1476904883]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
31-10-2016, 08:57 AM
Порука: #12
RE: Istorija Demokratske stranke
Брадо, можеш ли можда да поставиш фотографије Демократа и из осталих српских области - Маћедоније, Славоније, Црне Горе, Херцеговине, Бачке, Босне, Космета, Барање, Тимочке Крајине, Срема, Далмације, Баната, Шумадије...?
Да ли знаш каква је била судбина ове двојице? Да ли су прешли у Самосталну демократску странку? Јесу лу преживели усташки геноцид у НДХ? Ако јесу, претпостављам да комунистички нису?

Два Рима падоше, трећи још стоји, а четвртога неће бити.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-11-2016, 02:03 AM
Порука: #13
RE: Istorija Demokratske stranke
(10-10-2016 08:40 AM)Vlad Alekš Пише:  22. Radoje L. Knežević, profesor (bivši predsednik Profesorskog udruženja), Beograd

Његова биографија је, претпостављам, свима позната. Вероватно уредници Погледа, па и ти Бенито, о њему знате много више од мене.
Влад Алекш, се нешто успавао, па да пробамо да наставимо са судбинама демократа, током рата:
У емиграцији: Милан Грол, Божа Марковић, Божидар Влајић, Радоје Кнежевић, Добривоје Лазаревић...
У заробљеништву су били: адвокат Илија Стојановић, Радмило Стојиљковић, Богдан Лекић, Димитрије Чичевић, Велизар Гођевац, Бранислав Тодоровић, Милош Царевић, др Перо Мандић, Младен Живановић... Изгледа, да је и Михаило Кујунџић једно време био у заробљеништву, па је пуштен због година ( слично као Мика Алас). А можда је неко ургирао, Ипак је он био потпредседник Народне скупштине.
Страдали су у току окупације:
као што сте навели Драгољуб Миловановић - Бена, заједно са сином Рудолфом; па, Драго Димитријевић кога су убили Мађари у Суботици, архимандрит Макарије Милетић ( Немци- 43), професор Живорад Поповић ( био партизан, убијен 42).
Сви горе наведени су били чланови Извршног или Главног одбора Демократске странке.
У затвору је био и др Радоје Вукчевић, такође члан ГО ДС. По избављењу из затвора, нешто касније, отишао са Адамом Прибићевићем у штаб ђенерала Драже.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
06-12-2016, 12:37 AM
Порука: #14
RE: Istorija Demokratske stranke
Влад, препоручујем ти да прочиташ књигу др Бранислава Глигоријевића, Историја Демократске странке, ИСИ, Београд, 1970.година. То је његова докторска дисертација. Бави се историјом странке од оснивања до 1929. године.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)