07-09-2013, 04:54 PM
Историја је наука која тежи да тачно и непобитно реконструише људску прошлост. То значи да се не може произвољно и из главе конструисати, и писати, већ да има своја јасна и недвосмислена правила, устаљен научни метод рада који се показао као најбољи и најпроверенији приликом реконструкције прошлости. Било који покушај избегавања или ескивирања овог методолошког поступка делом или у потпуности сматра се фалсификовањем историје и не представља научно дело, нити има било какве везе са историјом као науком.
Историја као наука се за реконструисање прошлости ослања једино и искључиво на остатке људске прошлости, или историјске изворе. Историја делом или у потпуности писана без оваквих извора, те са лажним изворима, или она писана без поштовања основних логичких правила закључивања изведених из извора, не представља историју као науку, већ фалсификовање историје.
Кључне принципе историјске методологије дефинисали су Скандинавски историчари Olden-Jørgensen (1998) и Thurén (1997). А они гласе:
Молим модераторе да тему окаче као лепљиву, хвала. Требаће нам.
Историја као наука се за реконструисање прошлости ослања једино и искључиво на остатке људске прошлости, или историјске изворе. Историја делом или у потпуности писана без оваквих извора, те са лажним изворима, или она писана без поштовања основних логичких правила закључивања изведених из извора, не представља историју као науку, већ фалсификовање историје.
Кључне принципе историјске методологије дефинисали су Скандинавски историчари Olden-Jørgensen (1998) и Thurén (1997). А они гласе:
- Људски остаци могу бити материјални, као што је отисак прста, или писани, као што је писмо или указ. Материјални остаци су поузданији доказ од од писаних.
- Било који историјски извор може бити лажан/фалсификован или пристрасан. Чврсте индикације оригиналности и непристрасности извора повећавају његову вредност као извора.
- Што је извор настао временски ближе догађају који описује, то се извор сматра тачнијим у вези догађаја које описује.
- Примарни историјски извор у историјској науци веродостојнији је од секундарног историјског извора, а овај је веродостојнији од терцијалног историјског извора, и тако даље. Примарни историјски извор је оригинални извор ,настао у времену догађаја. Секундардни историјски извор су извори који представљају коментаре на примарне изворе, цитирање примарних извора, и уопште који су настали на основу примарног извора. Терцијални историјски извори су углавном збирке и сажеци примарних и секундарних извора, као што су алманаси,зборници, енциклопедије и сл.
- Извори чија аутентичност и непристрасност делом могу бити потврђени помоћу других спољашњих извора, сматрају се поузданим изворима.
- Када два историјска извора пружају дијаметрално супротно виђење догађаја, "јачи" извор се узима као поузданији (материјални над писаним, примарни над секундарним, итд.).
- Ако се око једног историјског догађаја више независних историјских извора слажу/поклапају, историјски догађај се сматра доказаним. Такође се знатно повећавају и вредности ових извора у вези других догађаја које описују.
Молим модераторе да тему окаче као лепљиву, хвала. Требаће нам.
Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
