Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 3 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Књига о љотићевцима
#1

Ових дана у издању НИП “Погледи“ појавила се књига Предрага П. Ивановића “Ко су љотићевци?“ То је прво домаће издање књиге, а иначе друго, јер је први пут штампана 1954. године у Чикагу, под патронатом Српског културног клуба др Слободана Драшковића.
До сада је прештампано много књига из емиграције, али ова је увек заобилажена. Не само што није прештампавана, него се и цитира спорадично, док се љотићевска литература и прештампава и цитира.
То су разлози због којих на овом месту преносимо неколико поглавља из књиге “Ко су љотићевци?“

Наставак:
http://www.pogledi.rs/knjiga-o-ljoticevcima/
Одговори
#2

На последњој страни корице новог издања књиге објављен је део једног документа који је у Архиву Града Београда недавно пронашао истраживач Ратко Лековић. То је извештај поверљивог Љотићевог потпоручника Радојице Ђурића Гестапоу.
Ђурић је убачен у затвор као лажи заробљеник – четничког официра, у ћелију бившег министра Ђорђевића, који се добро држао упркос мучењу. Ђорђевић је поверовао Ђурићу да је заиста четник и открио му је да припада Дражиној организацији. Потом је још више мучен и на крају је убијен.
Овај документ је пример најважније љотићевске активности током рата – денунцијације Дражиних присталица Немцима. Једном приликом су доставили Немцима списак од чак 7.630 Дражиних сарадника и присталица. Многе од њих Немци су похапсили, мучили и ликвидирали.
Препис и оригинал писма објављени су на дну поменутог чланка.
Љотићеве присталице требало би ово да прочитају по двапут.
Одговори
#3

(04-11-2014, 01:45 AM)Милослав Самарџић Пише:  На последњој страни корице новог издања књиге објављен је део једног документа који је у Архиву Града Београда недавно пронашао истраживач Ратко Лековић. То је извештај поверљивог Љотићевог потпоручника Радојице Ђурића Гестапоу.
Ђурић је убачен у затвор као лажи заробљеник – четничког официра, у ћелију бившег министра Ђорђевића, који се добро држао упркос мучењу. Ђорђевић је поверовао Ђурићу да је заиста четник и открио му је да припада Дражиној организацији. Потом је још више мучен и на крају је убијен.
Овај документ је пример најважније љотићевске активности током рата – денунцијације Дражиних присталица Немцима. Једном приликом су доставили Немцима списак од чак 7.630 Дражиних сарадника и присталица. Многе од њих Немци су похапсили, мучили и ликвидирали.
Препис и оригинал писма објављени су на дну поменутог чланка.
Љотићеве присталице требало би ово да прочитају по двапут.
Мала исправка: није Радојица, већ Радојко; није му открио да припада Дражиној организацији, али се отварао у том правцу и замолио Ђурића да поздрави Чичу (јер је Ђурић објашњавао да он иде у Дражин штаб).
Гестапо је до марта 1943. године доказао да је Воја Ђорђевић Дражин човек, па је, иако болестан, брутално мучен (одсечена му је и нога) и убијен.
Воја Ђорђевић је у периоду 1936-1939 био министар без портфеља, а у време хапшења директор Савеза српских земљорадничких задруга, веома бројне и моћне организације, у оквиру које је исплео велику мрежу финансијске подршке за четнике. Многе је задужио, бројни утицајни људи упорно су покушавалили да га извуку, али како пише у једној забелешци Бранта: ''Помагао устанички покрет ДМ, њему нико не може помоћи''.
Иначе, у једној својој депеши Слободану Јовановићу, Дража га сврстава у своје најбоље људе.
Дуга је прича о Воји Ђорђевићу, писаћу посебан чланак о њему.

Радојко Ђурић један је од директних извршилаца убиства мајора Вучка Игњатовића. Након тог убиства Немци га хапсе, па је чак постојала индиција да су га спремни жртвовати како би прикрили да је Мајснер врховни налогодавац Вучковог убиства.
Међутим, интервенише лично Димитрије Љотић, после чега је Ђурић пуштен и ангажован као поверљиви агент Гестапоа (наравно, истовремено и Љотића). Ето, ово је један од његових задатака...
На крају, Калабић му је пресудио.
Одговори
#4

(04-11-2014, 12:27 PM)Ратко Пише:  
(04-11-2014, 01:45 AM)Милослав Самарџић Пише:  На последњој страни корице новог издања књиге објављен је део једног документа који је у Архиву Града Београда недавно пронашао истраживач Ратко Лековић. То је извештај поверљивог Љотићевог потпоручника Радојице Ђурића Гестапоу.
Ђурић је убачен у затвор као лажи заробљеник – четничког официра, у ћелију бившег министра Ђорђевића, који се добро држао упркос мучењу. Ђорђевић је поверовао Ђурићу да је заиста четник и открио му је да припада Дражиној организацији. Потом је још више мучен и на крају је убијен.
Овај документ је пример најважније љотићевске активности током рата – денунцијације Дражиних присталица Немцима. Једном приликом су доставили Немцима списак од чак 7.630 Дражиних сарадника и присталица. Многе од њих Немци су похапсили, мучили и ликвидирали.
Препис и оригинал писма објављени су на дну поменутог чланка.
Љотићеве присталице требало би ово да прочитају по двапут.
Мала исправка: није Радојица, већ Радојко; није му открио да припада Дражиној организацији, али се отварао у том правцу и замолио Ђурића да поздрави Чичу (јер је Ђурић објашњавао да он иде у Дражин штаб).
Гестапо је до марта 1943. године доказао да је Воја Ђорђевић Дражин човек, па је, иако болестан, брутално мучен (одсечена му је и нога) и убијен.
Воја Ђорђевић је у периоду 1936-1939 био министар без портфеља, а у време хапшења директор Савеза српских земљорадничких задруга, веома бројне и моћне организације, у оквиру које је исплео велику мрежу финансијске подршке за четнике. Многе је задужио, бројни утицајни људи упорно су покушавалили да га извуку, али како пише у једној забелешци Бранта: ''Помагао устанички покрет ДМ, њему нико не може помоћи''.
Иначе, у једној својој депеши Слободану Јовановићу, Дража га сврстава у своје најбоље људе.
Дуга је прича о Воји Ђорђевићу, писаћу посебан чланак о њему.

Радојко Ђурић један је од директних извршилаца убиства мајора Вучка Игњатовића. Након тог убиства Немци га хапсе, па је чак постојала индиција да су га спремни жртвовати како би прикрили да је Мајснер врховни налогодавац Вучковог убиства.
Међутим, интервенише лично Димитрије Љотић, после чега је Ђурић пуштен и ангажован као поверљиви агент Гестапоа (наравно, истовремено и Љотића). Ето, ово је један од његових задатака...
На крају, Калабић му је пресудио.

Највероватније је дошло до омашке у имену п.пор. Ђурића зато што је, скоро, писано о п.пор. Радојици Ђурићу, на теми Последње поруке жртава комуниста.
Ратко, подржавам те да напишеш причу о Воји Ђорђевићу. Интеренсантна личност и тешка судбина. Гестапо га је оптуживао за јеврејско порекло, тј. да му је мајка Даринка уствари Ребека Прајс, а ујак пољски генерал Казимир Тополински...
Одговори
#5

Још старија је пометња са тим Ђурићима... Ваљда су била два брата са истим именима. Јел ти познато нешто о томе?
Одговори
#6

Мислим да ово негативно провлачење Црњанског и Нушића нема смила. Ради се ипак о писцима озбиљног имена, чији је траг у српској књижевности итекако озбиљан.

Треба давати више историјских чињеница навођењем конкретних података, као што је рађено у другом делу текста.
Одговори
#7

То за Црњанског и Нушића је баш необично. Подсећа ме на примедбе: Немој писати то и то, неко ће злоупотребити. Које не уважавам.
Нушић је ктитиковао вишу класу и то су комунисти после масовно злоупотребљавали (ево и љотићевци, битно је да се то зна).
Не само Нушић, него и остали комедиографи, по правилу су пре рата критиковали вишу класу и дакле власт.
Док од 1945. исмева се само нижа класа, прост народ, никако власт.
Тако да је сцена - ТВ, позоришна... - изгледала и изгледа овако: приказују се само комедије које исмевају предратну власт (уз подтекст да сад нема шта да се исмева, није више таква власт) и комедије које исмевају народ.
Та комбинација утицала је на учвршћивање комунистичке пропаганде.
Није се видео факат да су предратне комедије била такве јер је друштво било демократско, и обратно.
Љотићевци су подгревали заблуду.
Одговори
#8

(04-11-2014, 05:01 PM)Зоран Недељковић Пише:  
(04-11-2014, 12:27 PM)Ратко Пише:  
(04-11-2014, 01:45 AM)Милослав Самарџић Пише:  На последњој страни корице новог издања књиге објављен је део једног документа који је у Архиву Града Београда недавно пронашао истраживач Ратко Лековић. То је извештај поверљивог Љотићевог потпоручника Радојице Ђурића Гестапоу.
Ђурић је убачен у затвор као лажи заробљеник – четничког официра, у ћелију бившег министра Ђорђевића, који се добро држао упркос мучењу. Ђорђевић је поверовао Ђурићу да је заиста четник и открио му је да припада Дражиној организацији. Потом је још више мучен и на крају је убијен.
Овај документ је пример најважније љотићевске активности током рата – денунцијације Дражиних присталица Немцима. Једном приликом су доставили Немцима списак од чак 7.630 Дражиних сарадника и присталица. Многе од њих Немци су похапсили, мучили и ликвидирали.
Препис и оригинал писма објављени су на дну поменутог чланка.
Љотићеве присталице требало би ово да прочитају по двапут.
Мала исправка: није Радојица, већ Радојко; није му открио да припада Дражиној организацији, али се отварао у том правцу и замолио Ђурића да поздрави Чичу (јер је Ђурић објашњавао да он иде у Дражин штаб).
Гестапо је до марта 1943. године доказао да је Воја Ђорђевић Дражин човек, па је, иако болестан, брутално мучен (одсечена му је и нога) и убијен.
Воја Ђорђевић је у периоду 1936-1939 био министар без портфеља, а у време хапшења директор Савеза српских земљорадничких задруга, веома бројне и моћне организације, у оквиру које је исплео велику мрежу финансијске подршке за четнике. Многе је задужио, бројни утицајни људи упорно су покушавалили да га извуку, али како пише у једној забелешци Бранта: ''Помагао устанички покрет ДМ, њему нико не може помоћи''.
Иначе, у једној својој депеши Слободану Јовановићу, Дража га сврстава у своје најбоље људе.
Дуга је прича о Воји Ђорђевићу, писаћу посебан чланак о њему.

Радојко Ђурић један је од директних извршилаца убиства мајора Вучка Игњатовића. Након тог убиства Немци га хапсе, па је чак постојала индиција да су га спремни жртвовати како би прикрили да је Мајснер врховни налогодавац Вучковог убиства.
Међутим, интервенише лично Димитрије Љотић, после чега је Ђурић пуштен и ангажован као поверљиви агент Гестапоа (наравно, истовремено и Љотића). Ето, ово је један од његових задатака...
На крају, Калабић му је пресудио.

Највероватније је дошло до омашке у имену п.пор. Ђурића зато што је, скоро, писано о п.пор. Радојици Ђурићу, на теми Последње поруке жртава комуниста.
Ратко, подржавам те да напишеш причу о Воји Ђорђевићу. Интеренсантна личност и тешка судбина. Гестапо га је оптуживао за јеврејско порекло, тј. да му је мајка Даринка уствари Ребека Прајс, а ујак пољски генерал Казимир Тополински...
Да, знам. Има огроман досије.

(04-11-2014, 05:58 PM)Милослав Самарџић Пише:  Још старија је пометња са тим Ђурићима... Ваљда су била два брата са истим именима. Јел ти познато нешто о томе?
Браћа су се звала Милојко и Радојко.
Одговори
#9

(04-11-2014, 05:58 PM)Милослав Самарџић Пише:  Још старија је пометња са тим Ђурићима... Ваљда су била два брата са истим именима. Јел ти познато нешто о томе?

Брат му се звао Милојко. Њега помиње пуковник у пензији Славко Јоксимовић из Пожеге у свом дневнику, којег је водио 1941-1944.
Цитат из дневника, за 1943 -
Ноћу 23-24.септ. добровољци ухапсили око 40 виђенијих Пожежана. У мој стан, у по ноћи ушао брат Радојка Ђурића, Милојко са једним војником и кад мене нису пронашли, вршили ми претрес хартија, узели картотеку и још неке ствари и новине које сам подвлачио.

23.септ. у Косјерићу била борба између четника и добровољаца, с којима је било и десетак Немаца. Погинуло 38 добровољаца, један тенк онеспособљен и два-три камиона запаљена. Од четника погинули 3, а 4 рањена.- З.Н. односи се на борбу у Сечој Реци.
Одговори
#10

Шта је било са Милојком Ђурићем?
Одговори
#11

(04-11-2014, 06:25 PM)Милослав Самарџић Пише:  То за Црњанског и Нушића је баш необично. Подсећа ме на примедбе: Немој писати то и то, неко ће злоупотребити. Које не уважавам.
Нушић је ктитиковао вишу класу и то су комунисти после масовно злоупотребљавали (ево и љотићевци, битно је да се то зна).
Не само Нушић, него и остали комедиографи, по правилу су пре рата критиковали вишу класу и дакле власт.
Док од 1945. исмева се само нижа класа, прост народ, никако власт.
Тако да је сцена - ТВ, позоришна... - изгледала и изгледа овако: приказују се само комедије које исмевају предратну власт (уз подтекст да сад нема шта да се исмева, није више таква власт) и комедије које исмевају народ.
Та комбинација утицала је на учвршћивање комунистичке пропаганде.
Није се видео факат да су предратне комедије била такве јер је друштво било демократско, и обратно.
Љотићевци су подгревали заблуду.

То када се напише овако како сте ви написали има донекле више смисла јер не доводи у питање Нушића, него метод комуниста. Значи, није до Нушића, него до злоупотребе Нушића.

А у тексти на сајту је наведено да је Нушић доприносио разбијању породице као основне ћелије српског народа (укратко препричано), што је једна тешка и по мени апсолутно неутемељена оптужба.
Одговори
#12

(04-11-2014, 08:11 PM)Милослав Самарџић Пише:  Шта је било са Милојком Ђурићем?
Побегао док је спровођен на стрељање у Кочевју 31.05.1945. и пробио се до Италије. Његову изјаву од 18.06.1945. дословно преноси др Живко Топаловић (''На Равној Гори'').
Одговори
#13

(04-11-2014, 06:03 PM)Мргуд Пише:  Мислим да ово негативно провлачење Црњанског и Нушића нема смила. Ради се ипак о писцима озбиљног имена, чији је траг у српској књижевности итекако озбиљан.

Треба давати више историјских чињеница навођењем конкретних података, као што је рађено у другом делу текста.

Potpisujem.

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори
#14

Помињали смо на теми о Халјарду ову браћу. Из Зборника:
"Palo 12 padobranaca a u selu Loretu 4 padobranca. 3 padobranca uhvatio brat Radojka Đurića i odveo u Arilje da preda Nemcima.”
Овај догађај је потпуно потврђен америчким документима и сведочењима. У једној књизи авијатичар наводи четнике уместо СДК, што је вероватно погрешна идентификација, јер су остатак посаде евакуисали четници.
И у још пар случајева су СДК хватали авијатичаре.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним