28-04-2019, 07:35 PM
Почетком новембра 1941. немачка Команда Србије даје овакве карактеристике устаника: „Михаиловићев покрет: Становништво подржава Михаиловићеве четнике у сваком погледу. Уопште народ у устаницима (комитама) види народне јунаке. Четници Драже Михаиловића налазе свуда подршку, док комунистичке банде стоје у супротности са становништвом.
Комунистички покрет: Банде се састоје великим делом од сеоског олоша и робијаша.“ Зборник, том 12, књига 1, стр. 566.
Извештај ген. Бадера од 20. маја 1942. године о крају операције Трио: „У очишћеном делу немачког посадног подручја, предузете мере за смирење земље показују свој досадашњи успешан напредак. Из поређења стања пре почетка операције са садашњим стањем, јасно се види да су досадашње мере за смирење земље биле успешне. Ипак, не сме да се сумња да овај мир неће бити нарушен већим спољним или унутрашњим поводом. На пример, новим устанком Срба под Дражом Михаиловићем, погоршањем положаја Осовине или новим усташким зверствима над Србима.“ Зборник, том 12, књига 2, стр. 434-435.
„У разговорима које је заповедник немачких оружаних снага Југоистока имао у Београду (28-VIII 1942) са начелником штаба и начелником Обавештајног одељења немачке команде Србије, генералу Леру је речено да су "сва српска срца" за Михаиловића и да се "само по цени губитка популарности" неко њему може супроставити.” Др Иван Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, стр. 67, према NАW, Т-501-248-000554.
Десетодневни извештај немачке Команде Србије команди Југоистока, од 31. августа 1942. године: „Покрет Драже Михаиловића, пропагандно наглашујући верност краљу, обухвата највећи део српског народа.“ Зборник, том 12, књига 2, стр. 695-696.
Реферат пуковника Рајнхарда Гелена од 9. фебруара 1943. године о четницима „Следбеници Д. М. долазе из свих класа становништва и тренутно представљају око 80% српског народа. Надајући се ослобођењу од ,,страног јарма“ и бољем новом поретку и новој економској и социјалној равнотежи (односима), њихов број стално расте…
Јануара 1942. Југословенска влада у изгнанству је поставила Дражу Михаиловића за Начелника Генералштаба и у исто време га је поставила за ,,Главнокомандујућег Југословенске Отаџбинске Војске“; кратко време касније је постављен за Министра војног. На основу његове потпуно неспорне позиције као војног вође, велика већина Срба такође у њему види надолазећег политичког вођу нове Југославије…
Стварањем покрета Д. М., створена је организација која се заснива на фанатичној вољи сваког појединца. Може да достигне, као револуционарни покрет, значајну политичку и војну важност у критичним ситуацијама на Балкану. Одлично борбено познавање земље и позитивно расположење већине српског становништва фаворизују покрет.“ Trials of War Criminals before the Nuerenberg Military Tribunals, vol. XI, Washington, D.C. : U.S. Government Printing Office, 1950, p. 1016, 1020
Месечни извештај командујућег генерала и команданта у Србији од 19. августа 1943. године, команданту Југоистока: „У случају искрцавања Англо-Американаца треба сигурно рачунати са избијањем устанка у Србији. Њиме ће руководити Д. М. и биће потпомогнут од претежног дела становништва укљ. и од већине чиновништва и онда неће бити могуће да се спречи да понегде на најважнијим објектима и саобраћајним путевима дође до успешних саботажа.” Зборник, том 12, књига 3, стр. 510.
Месечни извештај Оперативног одељења 2. оклопне армије команданту Југоистока од 22. септембра 1943. године: „Треба сачекати на успех подршке Недићу (посета фиреру). Вероватно ће њега подржати само интелектуални кругови, док већина народа види, као и раније, свог правог вођу у Дражи Михаиловићу.” Исто, стр. 573.
Извештај мајора Гестапоа Карла Крауса, од 10. јануара 1944. године: „Михаиловићева организација данас је један стварни фактор о одлучивању судбине српског народа. Није важно шта се мисли у Београду, већ је важно шта се мисли у унутрашњости, у најширим народним слојевима, и да не постоји ни једна кућа која није изгубила неког рођака у борби за идеју Михаиловићеве организације. То је један покрет који има сву стварну народну снагу и ако Немци желе мир морају узети у обзир ове чињенице. Недић не представља ништа, а љотићевци представљају снагу све дотле док их Немци подржавају.“ А. Стаматовић, Истина о четницима, стр. 183.
Извештај капетана ОСС Валтера Менсфилда из марта 1944. године: „Today Mihailovic still has a great grip on the Serbian peasant. Everywhere Colonel Seitz and I traveled on our tour through north - central Serbia the people in villages who turned out to see us cheered him madly. In private conversations they talk of him as one would of the Messiah. Cetnik troops and peasants alike sing romantic songs about him, and Ravne Gora, his original hideout, has become very sacred to the Serbian people. To them, Mihailovic still stands as a symbol of their spirit of resistance against the occupator. He also stands for the things they want, King and democracy. They feel that he did not desert them in their greatest hour of need, immediately after capitulation, but stayed to organize their resistanse and fought against the Germans in 1941 when the big nations were losing the war everywhere else. One must remember that the Serb peasant is a simple man, uneducated, and bound to grasp firmly to simple ideas.“
Извештај отсека Ц одељења III (SD) BdS-a Београд за заповедника полиције безбедности и SD у Београду, од 27. маја 1944. године, о разговору вођеном претходног дана са Недићевим министром за социјалну политику Танасијем Динићем: „У погледу унутрашње-политичке ситуације, Д.(инић) види једини излаз у спајању свих националних снага у борби против комунизма. ДМ је данас толико моћан фактор, да се више неће моћи обићи приликом решавања унутрашње - политичког проблема. Он има у унутрашњости за собом сто процената становништва, а у Београду најмање 70 %. Споразум са ДМ-ом, који би се морао остварити постепено и у етапама, био би последњи излаз пред крајњом консеквенцом нове борбе Немачке против целокупног српског народа.“ Немачка обавештајна служба, књига 8, док. бр. 166.
Комунистички покрет: Банде се састоје великим делом од сеоског олоша и робијаша.“ Зборник, том 12, књига 1, стр. 566.
Извештај ген. Бадера од 20. маја 1942. године о крају операције Трио: „У очишћеном делу немачког посадног подручја, предузете мере за смирење земље показују свој досадашњи успешан напредак. Из поређења стања пре почетка операције са садашњим стањем, јасно се види да су досадашње мере за смирење земље биле успешне. Ипак, не сме да се сумња да овај мир неће бити нарушен већим спољним или унутрашњим поводом. На пример, новим устанком Срба под Дражом Михаиловићем, погоршањем положаја Осовине или новим усташким зверствима над Србима.“ Зборник, том 12, књига 2, стр. 434-435.
„У разговорима које је заповедник немачких оружаних снага Југоистока имао у Београду (28-VIII 1942) са начелником штаба и начелником Обавештајног одељења немачке команде Србије, генералу Леру је речено да су "сва српска срца" за Михаиловића и да се "само по цени губитка популарности" неко њему може супроставити.” Др Иван Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, стр. 67, према NАW, Т-501-248-000554.
Десетодневни извештај немачке Команде Србије команди Југоистока, од 31. августа 1942. године: „Покрет Драже Михаиловића, пропагандно наглашујући верност краљу, обухвата највећи део српског народа.“ Зборник, том 12, књига 2, стр. 695-696.
Реферат пуковника Рајнхарда Гелена од 9. фебруара 1943. године о четницима „Следбеници Д. М. долазе из свих класа становништва и тренутно представљају око 80% српског народа. Надајући се ослобођењу од ,,страног јарма“ и бољем новом поретку и новој економској и социјалној равнотежи (односима), њихов број стално расте…
Јануара 1942. Југословенска влада у изгнанству је поставила Дражу Михаиловића за Начелника Генералштаба и у исто време га је поставила за ,,Главнокомандујућег Југословенске Отаџбинске Војске“; кратко време касније је постављен за Министра војног. На основу његове потпуно неспорне позиције као војног вође, велика већина Срба такође у њему види надолазећег политичког вођу нове Југославије…
Стварањем покрета Д. М., створена је организација која се заснива на фанатичној вољи сваког појединца. Може да достигне, као револуционарни покрет, значајну политичку и војну важност у критичним ситуацијама на Балкану. Одлично борбено познавање земље и позитивно расположење већине српског становништва фаворизују покрет.“ Trials of War Criminals before the Nuerenberg Military Tribunals, vol. XI, Washington, D.C. : U.S. Government Printing Office, 1950, p. 1016, 1020
Месечни извештај командујућег генерала и команданта у Србији од 19. августа 1943. године, команданту Југоистока: „У случају искрцавања Англо-Американаца треба сигурно рачунати са избијањем устанка у Србији. Њиме ће руководити Д. М. и биће потпомогнут од претежног дела становништва укљ. и од већине чиновништва и онда неће бити могуће да се спречи да понегде на најважнијим објектима и саобраћајним путевима дође до успешних саботажа.” Зборник, том 12, књига 3, стр. 510.
Месечни извештај Оперативног одељења 2. оклопне армије команданту Југоистока од 22. септембра 1943. године: „Треба сачекати на успех подршке Недићу (посета фиреру). Вероватно ће њега подржати само интелектуални кругови, док већина народа види, као и раније, свог правог вођу у Дражи Михаиловићу.” Исто, стр. 573.
Извештај мајора Гестапоа Карла Крауса, од 10. јануара 1944. године: „Михаиловићева организација данас је један стварни фактор о одлучивању судбине српског народа. Није важно шта се мисли у Београду, већ је важно шта се мисли у унутрашњости, у најширим народним слојевима, и да не постоји ни једна кућа која није изгубила неког рођака у борби за идеју Михаиловићеве организације. То је један покрет који има сву стварну народну снагу и ако Немци желе мир морају узети у обзир ове чињенице. Недић не представља ништа, а љотићевци представљају снагу све дотле док их Немци подржавају.“ А. Стаматовић, Истина о четницима, стр. 183.
Извештај капетана ОСС Валтера Менсфилда из марта 1944. године: „Today Mihailovic still has a great grip on the Serbian peasant. Everywhere Colonel Seitz and I traveled on our tour through north - central Serbia the people in villages who turned out to see us cheered him madly. In private conversations they talk of him as one would of the Messiah. Cetnik troops and peasants alike sing romantic songs about him, and Ravne Gora, his original hideout, has become very sacred to the Serbian people. To them, Mihailovic still stands as a symbol of their spirit of resistance against the occupator. He also stands for the things they want, King and democracy. They feel that he did not desert them in their greatest hour of need, immediately after capitulation, but stayed to organize their resistanse and fought against the Germans in 1941 when the big nations were losing the war everywhere else. One must remember that the Serb peasant is a simple man, uneducated, and bound to grasp firmly to simple ideas.“
Извештај отсека Ц одељења III (SD) BdS-a Београд за заповедника полиције безбедности и SD у Београду, од 27. маја 1944. године, о разговору вођеном претходног дана са Недићевим министром за социјалну политику Танасијем Динићем: „У погледу унутрашње-политичке ситуације, Д.(инић) види једини излаз у спајању свих националних снага у борби против комунизма. ДМ је данас толико моћан фактор, да се више неће моћи обићи приликом решавања унутрашње - политичког проблема. Он има у унутрашњости за собом сто процената становништва, а у Београду најмање 70 %. Споразум са ДМ-ом, који би се морао остварити постепено и у етапама, био би последњи излаз пред крајњом консеквенцом нове борбе Немачке против целокупног српског народа.“ Немачка обавештајна служба, књига 8, док. бр. 166.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
