[ЈВуО-КГ]

Да ли постоји неки други извор за тај податак, осим његове изјаве 1945. године у Аустрији? Мало ми је невероватно да су изручили свог човека, а поготово ми је невероватно јер је Динић вршио истрагу масона 1942. године.

Вероватно да постоји. Један опширнији фељтон о британској служби написали су новинари Радомир Вукичевић и Милан Петковић који су и помињали Динића као британског агента.

Ја сам погрешио када сам написао да је Динић био двоструки агент а вероватно је био троструки. Мислим на Француску.

Динић је у неком периоду напустио Краљевину Југославију и отишао у Чешку а све због тога јер се борио против Стојадиновићеве германофилске политике.Тамо се састајао са разним агентима све док му Милан Аћимовић није донео неку понуду ,када га је посетио у Чешкој,после чега се овај вратио у Југославију и прикључио се Стојадиновићем присталицама.

Не знам на којим се све локацијама налазио у Аустрији. Ухапсила га је америчка војна полиција.

[Милослав Самарџић]

Мислим да је рекао то у покушају да спаси главу.

[Вукашин Петковић]

Није питање за квиз, само ме интересује, каква је разлика између ђенералштабног официра и пешадијског официра за ђенералштабне послове?

[ЈВуО-КГ]

Мислим да је рекао то у покушају да спаси главу.

Или је од свих примио неку новчану накнаду па неке испалио а неке не. Прво Французи,па Британци,па Немци и на крају да прве две екипе не испоруче директно свог агента замоле Амере да они то ураде? Нека теза,ето онако...не знам колико је Динић провео времена у Аустрији и са ким се све састајао и шта је причао...

А то како рекосте,у покушају да спаси главу,ипак је морао да се позове тамо на некога и зашто није одмах ухапшен? Ко зна у каквим је он комбинацијама био и са ким.

[Бенито]

И, да отројчимо са питањима из научне методологије историографије:
Немамо примарни извор првог реда.
Али, за једну тврдњу имамо примарне изворе другог и трећег реда, секундарне и терцијалне изворе.
За супротну тврдњу немамо никакве изворе, осим убеђености да је прва тврдња немогућа, јер нема потврду у виду примарног извора првог реда.
Да ли на основу извора који имају посредни карактер можемо нешто закључити, ако супротну тврдњу не поткрепљује ништа?

[Милослав Самарџић]

И, да отројчимо са питањима из научне методологије историографије:
Немамо примарни извор првог реда.
Али, за једну тврдњу имамо примарне изворе другог и трећег реда, секундарне и терцијалне изворе.
За супротну тврдњу немамо никакве изворе, осим убеђености да је прва тврдња немогућа, јер нема потврду у виду примарног извора првог реда.
Да ли на основу извора који имају посредни карактер можемо нешто закључити, ако супротну тврдњу не поткрепљује ништа?

Свакако да можемо.

[Бенито]

Е, па видиш, званична историографија не мисли као Ти.
Односно, мисли, осим у једном случају- да је пуковник Михаиловић још пре рата одређен од ђенералштаба ВКЈ за вођу ( или једног од вођа) гериле, у српској верзији- четника, у случају окупације државе.
За ту тврдњу имамо примарне изворе другог реда, трећег реда, секундарне и терцијалне изворе.
Међутим, званична историографија верује историчарима комунистичке провинијенције, који за тврдњу да Дража Михаиловић није пре рата постављен за легалног вођу гериле у случају окупације државе немају ниједан извор , ни примарни, било ког реда, ни секундарни ни терцијални... Њихов једини аргумент је да не постоји примарни извор првог реда за такву тврдњу.
За њихову негаторску тврдњу не постоји ниједан извор, осим ако се рачуна њихово " маме ми..." , али званична историографија ипак беспоговорно верује у ту верзију, проглашавајући је базираном на научним основама, а ову да је Дража одређен пре рата за вођу гериле у случају окупације државе, закитили су са префиксом " четничка".
Једном речју, оно што одговара правилима историографије као науке, не одговара потребама политике као нужности.

[Милослав Самарџић]

Они чак пишу да је Дража дошао на РГ тражећи боље место да се преда Немцима.

[Перун]

Они чак пишу да је Дража дошао на РГ тражећи боље место да се преда Немцима.

Где је Дража прославио Ђурђевдан?

[Вукашин Петковић]

Није питање за квиз, само ме интересује, каква је разлика између ђенералштабног официра и пешадијског официра за ђенералштабне послове?

Питам ово стога што је пре рата у Службеном војном листу Дража навођен као пешадијски пуковник за ђенералштабне послове.

[Перун]

Није питање за квиз, само ме интересује, каква је разлика између ђенералштабног официра и пешадијског официра за ђенералштабне послове?

Питам ово стога што је пре рата у Службеном војном листу Дража навођен као пешадијски пуковник за ђенералштабне послове.

Препоручујем ти да поставиш питање на ФБ групи Милитарија КС/СХС/КЈ, овде, очито да нико не зна.

[Вукашин Петковић]

Хвала.
Је л' можемо бар да утврдимо када је Дража прешао у ђенералштабне официре, пошто му је и у персоналном картону стајало "пешадијски за ђенералштабне послове", што је прецртано, па дописано "ђенералштабни"?

[ЈВуО-КГ]

Не знам када је то прецртано.Можда би нам то значило нешто.

1923. преведен у приправника генералштабне струке.

Од новембра 1923. до фебруара 1926. припреман за рад у Главном Генералштабу и за рад у Обавештајном одељењу Генералштаба. Исте те године на личну иницијативу министра војске Душана Трифуновића,који га је запазио као најбољег тактичара у школи,распоређен је на функцију помоћника начелника Штаба Дунавске дивизије.

То су ваљда његови први контакти са Генералштабом и обавештајним пословима и свиме што ће касније обављати.

Кад би знао када је ово прецртано,можда би олакшало нешто.

п.с. Је ли прецртано и дописано хемијском оловком?

[Вукашин Петковић]

Да, јесте.
Ево рецимо указ из 1936. године, још увек је био пешадијски пуковник за ђенералштабне послове.