(08-03-2019, 01:03 AM)Бенито Пише: Друго питање из трилинга:
Син једног Белог Руса, избеглице од бољшевичке револуције у Русији, рођен је у Краљевини Југославији, а васпитаван и образован у комунистичкој Југославији. У њој је постао и признати уметник. Своје највеће дело направио је по узору на дело једног совјетског уметника, вероватно и не знајући да је и то дело инспирисано једним уметничким делом из доба Руске Империје.
Како се зову ова три уметника и која су то три њихова дела?
Велики кнез Константин Константинович, био је несуђени таст краља Александра Карађорђевића, али судбином одређени свекар принцезе Јелене Карађорђевић. Он је био велики интелектуалац, али и хомосексуалац, што се сазнало тек деведесетих година прошлог века, готово 80 година после његове смрти, када је први пут објављен његов Дневник. У том делу он је признао своје хомосексуалне склоности и афере са морнарима, и кајао се називајући то несумњивом болешћу. Велики кнез је , поред овога, написао много стихова , најчешће под псеудонимом К.Р. Такво је и његово незавршено дело " Цар Јудејски".
Фрагменти овог дела били су инспирација Михаилу Булгакову за роман Мајстор и Маргарита, дело које је овај писац стварао од краја 20- их до смрти. Овај врло сложен роман, једно од најважнијих књижевних дела 20-ог века, цензурисано је у СССР. Први пут је комплетна интегрална верзија објављена у Паризу, тек 1969. године. У СССР то је учињено тек 1973. године.
Душан Макавејев, југословенски филмски редитељ, син избеглице од бољшевичке револуције, завршио је филм Мајстор и Маргарита, 1972. године, у италијанско-југословенској продукцији. Макавејев је због овог дела, такође, имао проблема са властима Брозове Југославије.
Шта је занимљиво у овом случају?
Занимљивост је на који начин се мењао политичко-уметнички фокус током бурног 20-ог века. Дело " Цар Јудејски" има несумњиве елементе антисемитизма, врло израженог у владајућим круговима Царске Русије, почетком 20-ог века.
Булгаков својим очима гледа бољшевичке чистке, и нестајање невиних људи без трага о њиховој судбини, као и повлашћени положај совјетских писаца и уметника који служе на ползу таквом режиму. Својим романом Мајстор и Маргарита, Булгаков даје критику свих режима, мада је и ту прикривени антисемитизам, али је главна његова политичка карактеристика похвала анархизма.
Код Макавејева у истоименом филму, такође се види критика државе, као општег појма. То је последица хипи-покрета и револуције из 1968. године, као начелне критике западног ( хришћанског) појма државе и у основи критика капитализма. Југословенски комунисти су то схватали као напад на себе и зато су сузбијали овај филм.
Ето, то је веза три уметничка дела, и њихов утицај на руску и српску културу и историју у 20-ом веку.
