(24-01-2020, 11:13 AM)Бенито Пише: Наш несрећни председник не пропушта ниједну прилику да каже:" Ми смо мали народ." Неодољив је утисак да он у сусрету са страним државницима или медијима не уме да каже Добар дан или Добро јутро, него их прво упозна са овим својим открићем.
Оно што разликује мале од великих народа није њихов број и величина територије коју заузима њихова матична држава, него колико је њихова култура допринела историји света.
Рецимо, има једна област у медицини која уопште није примењивана док то није учинио један српски лекар са својим сарадницима. Многи касније светски познати лекари из те гране медицине, прво су контактирали тог човека да би започели своје успешне каријере.
О којој области медицине се ради?
Како се звао Србин који је био пионир те дисциплине у свету?
Др Атанасије Д. Пуљо ( Земун 10. 01. 1878- Београд 01. 11. 1944)- био је цинцарског порекла из Блаца. Гимназија у Осијеку, а медицину завршио у Грацу 1901. године. Специјализирао је стоматологију у Паризу 1904. године. Ту је специјализацију прекинуо због лоше материјалне ситуације. Радио као секундарни лекар у Земуну, у Болници милосрдних сестара, а убрзо као физикус (котарски лекар). О свом трошку поново је отишао на специјализацију за зубни лекарство, овог пута: Беч, Цирих и Берлин.
Оснивач је земунских Сокола. Од 1911. године има приватну зубарску ординацију, коју је убрзо пребацио у Београд.
У Балканским ратовима (1912-3) обрађивао је максиофацијалне повреде, тимским радом стоматолога и хирурга. То је било четири године пре било ког другог научника у свету.
Код нас није први само по томе. Од 1912. године, обављао је прва снимања зуба, тако да је и пионир стоматолошке рендгенологије у Срба.
У току Првог светског рата бавио се специјалистичком обрадом и терапијом повреда вилица у Београду и Нишу.
Од 1918 до 1922. године живи и ради у Ници. Французи су све урадили да га задрже на универзитету. Али, њега је вукла Србија.
Основао је, 1923. године, Стоматолошко одељење Опште државне болнице. Две године потом, примио је прве лекаре на специјализацију из области уста и зуба. Тада је и изашла његова књига Нега зуба, коју су касније многи преписивали и потписивали својим именом. Књига садржи 28 поглавља из свих области стоматологије.
На Медицинском факултету 1936. године основана је Одонтостоматолошка клиника, за чијег је управника и професора за предмет "Болести уста и зуба" изабран др Пуљо. Предмет су слушали студенти пете године медицине. На том месту остао је све до смрти 1944. године.
Погинуо је- убијен тако што га је прегазио совјетски камион на пустом Позоришном тргу ( данас Трг републике). Из брака са Милицом, девојачко Вуловић, из Гргуреваца у Срему, имао је два сина:
Слободана и Миодрага.
Слободан Пуљо (Ница 1919- Срем 1944) један је од оних младића које су комунисти мобилисали у Србији и одвели на Сремски фронт да би их Немци и усташе немилице убијали.
Миодраг Пуљо (Београд 1921- Србија 1944) погинуо је као припадник Југословенске војске под командом ђенерала Драже Михаиловића.
Иза др Атанасија Пуља није остао нико. Остало је само његово дело, којем су многи покушавали да одузму ауторство. По њему се ништа у Србији не зове, нити га неко помиње.
Овај мали текст је омаж њему и његовој трагично настрадалој породици.
