Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Још једно питање из Априлског рата.
Како се зове јединица која је стигла као појачање команданту 3. групе армија за затварање Качаничког теснаца?
Одговори

Мало их је било. У ратним плановима Р-40 и Р-41 промењен је број дивизија које су требале да напредују кроз Албанију и створе мостобран према Грчкој. У односу на ратни план С смањен је број дивизија са 9 на 4, а придодат је Комски и још један одред. То је било мало у односу на снаге Италијана у Грчкој, тако да је напад испао маневарски. Важно је нагласити да је у ратним плановима Р-40 и Р-41 потпуно избачен напад на Италијане у Задру.
Хоћу да кажем да је војна обавештајна служба, нарочито Ваухник у Берлину, завршили су велики посао и врх југословенске војске је до детаља знао како ће Немци организовати напад на Краљевину Југославију.
Државу је било изузетно тешко бранити из политичких разлога, јер су војни принципи били дијаметрално супротни од навионалног и идеолошког уређења Југославије од 1939. године. Треба нагласити и катастрофалан утицај генерала Милана Недића на ратни план Р-40, али је то остало у сенци реалних проблема са којима се сусретала свака војна стратегија која је требало да брани територију Краљевине Југославије. Међутим, крајње је неодговорно то што српска историографија ни до данас није расветлила историјску улогу генерала Милана Недића уочи Другог светског рата.
Зато о том човеку и данас имамо у јавности погрешну слику, а ради се о једној од мрачних личности у врху југословенске војске уочи Другог светског рата.
Одговори

Хајде неку реч о тој Недићевој улози...
Одговори

(11-04-2020, 02:44 PM)Милослав Самарџић Пише:  Хајде неку реч о тој Недићевој улози...

Па ти си сам то објаснио одлично негде. Уместо да буде по Дражином, да се држимо правца Шумадија-Босна-Лика, ми их сачекасмо у равници као последње будале (због Недића) и изгубисмо силну војску. Исти проблем имају и Руси, зато и хоће да униште ове Укропе и да буду једним делом под Карпатима.Исто тај народ пострада у равници.Да смо били у брдима, Немци би могли само да се сликају поред својих тенкова и да машу рођацима кући.
Одговори

Па, ништа ту нема ново. Прва два ратна плана, а други је само представљен и усвојен у ђенералштабу- ратни план С, донео је ђенералштаб на челу са начелником Ђенералштаба, ђенералом Душаном Симовићем. Базиран је на одбрани северних и источних граница Југославије са 21 дивизијом и 9 дивизија у резерви, а офанзивно на Италијане у два правца- један према Задру ( више маневарски) и други према Скадру, како би се направио мостобран према Грчкој и том линијом се извукла војска и тамо спојила са Британцима и оформила нови Солунски фронт. Ова два напада су била замишљена да не би Италијани, нападом из Задра и Скадра, одсекли Далмацију и наслањање југословенске војске на Јадранско море.
Хрвати су сазнали за ово и побунили се код кнеза Павла Карађорђевића. Словеначки и хрватски политичари су јасно нагласили кнезу да њихови сународници неће бранити државу ван њихових бановина.
Онда је кнез Павле променио начелника Ђенералштаба и довео Милана Недића. Тиме је хтео да пошаље поруку Немцима да не жели рат са Немачком, јер је било познато да је Милан Недић био германска струја у врху војске.
Е, ту је кеч, јер нико до сада није озбиљно обрадио питање његовог наглашеног германофилства.
У међувремену, ситуација се променила и Немци и Италијани су све више заокруживали Југославију, а и рат је увелико био у току. У складу са промењеном ситуацијом на својим границама, јер Немци више нису били само у бившој Аустрији, морао се донети нови ратни план. Тада је Недић израдио ратни план Р-40. Главне карактеристике су биле кордонска одбрана, врло амбициозно замишљена, са повећаним бројем дивизија на првој линији, са 21 на 29, смањеном резервом са 9 на 4, и смањеном снагом за напад према Скадру са 9 на 4 дивизије. Напад на Задар је избачен. Резервни план који је предвиђао ратни план С, о повлачењу на линију лева обала Мораве, десна обала Саве и Дунава, па повлачење ( у трећој фази) у планине Црне Горе, Босне, Србије и Албаније, је потпуно избачен.
Тиме је обесмишљен напад на Скадар, превелики број војника је гурнут на прву линију фронта, са исувише удаљеном и слабом комуникацијски повезаном заштитницом, и изразито смањеном резервом.
Недић је смењен због италијанског бомбардовања Битоља, и чак притворен под сумњом да је немачки конфидент, што је било лицемерно од кнеза Павла, јер је он то знао и раније. Углавном, нови Ђенералштаб није имао више времена да доноси радикално нови ратни план, него је само извршена модификација ратног плана Р-40. Та модификација је названа ратни план Р-41. Мислим да је само ојачана нападна снага на Албанију са два одреда и да је још једна армија враћена у резерву Врховне команде. Све друго је остало исто и ми смо, практично, Априлски рат дочекали са разним планом који је смислио Милан Недић.
ПС немојте да ме хватате за сваку цифру, јер пишем по сећању, али сигурно нисам много промашио.
Одговори

(11-04-2020, 11:52 AM)Бенито Пише:  Мало их је било. У ратним плановима Р-40 и Р-41 промењен је број дивизија које су требале да напредују кроз Албанију и створе мостобран према Грчкој. У односу на ратни план С смањен је број дивизија са 9 на 4, а придодат је Комски и још један одред. То је било мало у односу на снаге Италијана у Грчкој, тако да је напад испао маневарски. Важно је нагласити да је у ратним плановима Р-40 и Р-41 потпуно избачен напад на Италијане у Задру.
Хоћу да кажем да је војна обавештајна служба, нарочито Ваухник у Берлину, завршили су велики посао и врх југословенске војске је до детаља знао како ће Немци организовати напад на Краљевину Југославију.
Државу је било изузетно тешко бранити из политичких разлога, јер су војни принципи били дијаметрално супротни од навионалног и идеолошког уређења Југославије од 1939. године. Треба нагласити и катастрофалан утицај генерала Милана Недића на ратни план Р-40, али је то остало у сенци реалних проблема са којима се сусретала свака војна стратегија која је требало да брани територију Краљевине Југославије. Међутим, крајње је неодговорно то што српска историографија ни до данас није расветлила историјску улогу генерала Милана Недића уочи Другог светског рата.
Зато о том човеку и данас имамо у јавности погрешну слику, а ради се о једној од мрачних личности у врху југословенске војске уочи Другог светског рата.

Четнички одреди! Не јуришни батаљони већ четници Косте Пећанца. Отуд и њихова континуирана активност касније на Косову и Метохији, у Македонији (прва жртва: погинио војвода Михајло Јосифовић), на старој српско-турској граници (напад на рудник Леце и др).
Одговори

Питање донекле није везано за српску историју, мада има додирних тачака. Зашто је 1918. г. избила епидемија шпанског грипа? Ова болест је погодила и многе српске војнике који нису дочекали да уживају у благодетима слободе. Српска војска је званично демобилисана 1920. године.
Одговори

"За време од анексионе кризе па до светског рата, он је углавном радио оно исто што и националисти, али своје поступке покушавао је да бар мотивише марксистички. Да ли је он доиста био покретан марксистичким разлозима, или су се испод тих разлога криле дубље побуде подсвесног национализма, то се не може знати. Али интересантно је да у општем узбуђењу светског рата он није више говорио о судбини своје класе, него о судбини свог народа."

Ко је аутор цитата и на кога се цитат односи?
Одговори

(11-04-2020, 06:10 PM)Александар Динчић Пише:  Питање донекле није везано за српску историју, мада има додирних тачака. Зашто је 1918. г. избила епидемија шпанског грипа? Ова болест је погодила и многе српске војнике који нису дочекали да уживају у благодетима слободе. Српска војска је званично демобилисана 1920. године.
Постоји много теорија зашто је избила епидемија тзв шпанског грипа. Ако мислиш на узрочника, већина научника је сагласна да тај вирус поседују птице и да је ушао у човека најмање три деценије пре 1918. године, када се појавио први талас болести. Постоји и друга теорија, да је грип са птице прешао на свињу, а са свиње на човека. У оба случаја, сматра се да је вирус више пута мутирао и постао опасан за плућа..
Немци су га звали "фландријски грип", јер су њихови шпијуни дојавили да има доста оболелих и умрлих у северној Белгији, где су биле базе француске, британске и америчке војске у лето 1918. године. Али, иста врста грипа појавила се и у Аустрији, нешто раније у Шпанији, и касније у Немачкој, и остатку Европе, али се у исто време, па чак и раније појавила у САД. Опет се цени, као у овом данашњем случају, да су Кинези који су опслуживали британску и француску војску, као и они који су тих година отишли као радна снага у САД, донели ову врсту грипа, јер су стручњаци сигурни да је вирус настао у садејству птице, свиње и човека, а тако блиске заједнице налазиле су се у Кини.
Једном речју, када се вирус појавио, највећи проблем је изазвао тамо где је био окупљен велики број људи, а то су војни кампови, да би се пренео у војне, па цивилне болнице где је направио масакр. Много је симптоматично да је шпански грип, за разлику од ковида 19, највише убијао особе старости између 20 и 45 година, а не старе људе. Зато многи сумњају да је вештачки произведен, али за то нема доказа.
Одговори

(11-04-2020, 06:15 PM)Горски штаб 52 Пише:  "За време од анексионе кризе па до светског рата, он је углавном радио оно исто што и националисти, али своје поступке покушавао је да бар мотивише марксистички. Да ли је он доиста био покретан марксистичким разлозима, или су се испод тих разлога криле дубље побуде подсвесног национализма, то се не може знати. Али интересантно је да у општем узбуђењу светског рата он није више говорио о судбини своје класе, него о судбини свог народа."

Ко је аутор цитата и на кога се цитат односи?
Нисам дуго читао, али подсећа ме на Живка Топаловића и његово сећање на Димитрија Туцовића.
Одговори

(11-04-2020, 11:47 PM)Бенито Пише:  
(11-04-2020, 06:15 PM)Горски штаб 52 Пише:  "За време од анексионе кризе па до светског рата, он је углавном радио оно исто што и националисти, али своје поступке покушавао је да бар мотивише марксистички. Да ли је он доиста био покретан марксистичким разлозима, или су се испод тих разлога криле дубље побуде подсвесног национализма, то се не може знати. Али интересантно је да у општем узбуђењу светског рата он није више говорио о судбини своје класе, него о судбини свог народа."

Ко је аутор цитата и на кога се цитат односи?
Нисам дуго читао, али подсећа ме на Живка Топаловића и његово сећање на Димитрија Туцовића.
Да, односи се на Димитрија Туцовића, али није Живков. Аутор је Слободан Јовановић.
Одговори

Шпански грип се појавио као последица употребе отровних-загушљивих гасова, углавном хлорина. Како се појавио код српских војника? На жалост, француска војска је на Солунском фронту употребљавала артиљеријску муницију са загушљивим гасовима. Претпоставља се да је епидемија избила због обољевања бугарских војника који су доспели у српско заробљеништво. Слично као и колера у 1913. години.
Читам данас да је једна америчка студија довела висок проценат смртности од вируса короне са загушљивошћу. Хм...
Одговори

А и јесте Слободанов стил, али рек'о да не лупим овако напамет.
Одговори

(12-04-2020, 12:10 AM)Александар Динчић Пише:  Шпански грип се појавио као последица употребе отровних-загушљивих гасова, углавном хлорина. Како се појавалика код српских војника? На жалост, француска војска је на Солунском фронту употребљавала артиљеријску муницију са загушљивим гасовима. Претпоставља се да је епидемија избила због обољевања бугарских војника који су доспели у српско заробљеништво. Слично као и колера у 1913. години.
Читам данас да је једна америчка студија довела висок проценат смртности од вируса короне са загушљивошћу. Хм...
Нас двојица очигледно, благо речено, читамо различите изворе. Јок
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 5 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним