[Александар Динчић]

Немци су извршили јавну ексхумацију у Катинској шуми, показали јавности све резултате и правили о томе познати филм, који су бесомучно приказивали свуда по Европи.

Титоисти су после рата стрељале све Србе који су ишли у Катину у склопу међународне мисије Црвеног крста. Докле је то ишло...

Да ли си апсолутно сигуран у ово?

Апсолутно. Узети Ново време које је опширно писало о Катину. Наћи нашу делегацију и упоредити имена са списком који је сачинила Државна комисија за тајне гробнице. Не сећам се сада свих стрељаних, само памтим једног којег је нишки Црвени крст послао. Звао се Божидар Вељковић.

[Милослав Самарџић]

Не знам одговор, али сетих се сличног питања:
- Како се звао првак КЈ у бацању диска, потоњи четник?
- Како се звао репрезентативац КЈ у бацању кугле, потоњи четник?

Тачан одговор је Бранко Петроне. Он је био члан предратног пливачко-ватерполо клуба „Јадран“ из Херцег Новог.

На које од два питања си одговорио?
У сваком слзчају, није тачно, сем ако их је било више. Где је био Петроне?

Петроне је био у четничким одредима у Санџаку. Југословенски репрезентативац у пливању и ватерполу.

Првак у бацању диска, Херцеговац Алекса Ковачевић. Емигрирао, написао књигу.
Репрезентативац у бацању кугле, Личанин Драган Милошевић. Убијен од комуниста у јесен 1941 (позвали њега и команданта Пиштеничког четничког одреда на преговоре...)

- Који боксерски шампион је био у четницима?

Милош Лазаревић. Ево слике из четничких дана:

poems to make your friend smile

Ево краће биографије:

Милош Лазаревић из Сребренице, ученик Трговачке академије у Београду, првак Југославије у боксу у полутешкој категорији. Лични пратилац пуковника Драгослава Рачића. Заробљен од комуниста 1946. Мучен тако што су му сипали врелу воду у уста, од чега је трајно промукао. Спасао га је неки мајор Озне коме је он спасао живот 1941. Из затвора одведен у Пољску, на меч између милицијских екипа двеју држава. Побегао при путовању на Европско првенство у Ослу 1949. Постао првак Аустрије у полутешкој категорији. Одлази најпре у Италију, где прелази у професионалце. Емигрира у Венецуелу, постаје професионални првак Јужне Америке у полутешкој категорији. Престаје да се бави боксом и постаје професионални глумац. Крајем шездесетих емигрира за САД, живео у Пам Пано Бичу на Флориди.

Пуковник др Милош Костић, четнички курир, поменуо је у ''Новостима'' и друге боксере четнике:

ДОК је педесетих година у Београду боксовао у Милиционару и Звезди, око њега су били све "премаскирани" четници. - За мене је гарантовао Аца Живановић, боксерски тренер, професионални првак Европе, који је за време рата подржавао четнике. Били су ту и тешкаш Мирко Новаковић, који је тек изашао са робије јер је био са Дражом, па Лаза Џетина, првак Балкана у средњој категорији, равногорац. Међу њима и Милош Лазаревић, полутешка категорија, четник у души, отишао је у Хелсинки на Светско првенство и никада се није вратио у Србију. https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re...mskog-rata

Да ли има неки комуниста да је био успешан у нечему?

[Бенито]

Не знам одговор, али сетих се сличног питања:
- Како се звао првак КЈ у бацању диска, потоњи четник?
- Како се звао репрезентативац КЈ у бацању кугле, потоњи четник?

Тачан одговор је Бранко Петроне. Он је био члан предратног пливачко-ватерполо клуба „Јадран“ из Херцег Новог.

На које од два питања си одговорио?
У сваком слзчају, није тачно, сем ако их је било више. Где је био Петроне?

Петроне је био у четничким одредима у Санџаку. Југословенски репрезентативац у пливању и ватерполу.

Првак у бацању диска, Херцеговац Алекса Ковачевић. Емигрирао, написао књигу.
Репрезентативац у бацању кугле, Личанин Драган Милошевић. Убијен од комуниста у јесен 1941 (позвали њега и команданта Пиштеничког четничког одреда на преговоре...)

- Који боксерски шампион је био у четницима?

Милош Лазаревић. Ево слике из четничких дана:

poems to make your friend smile

Ево краће биографије:

Милош Лазаревић из Сребренице, ученик Трговачке академије у Београду, првак Југославије у боксу у полутешкој категорији. Лични пратилац пуковника Драгослава Рачића. Заробљен од комуниста 1946. Мучен тако што су му сипали врелу воду у уста, од чега је трајно промукао. Спасао га је неки мајор Озне коме је он спасао живот 1941. Из затвора одведен у Пољску, на меч између милицијских екипа двеју држава. Побегао при путовању на Европско првенство у Ослу 1949. Постао првак Аустрије у полутешкој категорији. Одлази најпре у Италију, где прелази у професионалце. Емигрира у Венецуелу, постаје професионални првак Јужне Америке у полутешкој категорији. Престаје да се бави боксом и постаје професионални глумац. Крајем шездесетих емигрира за САД, живео у Пам Пано Бичу на Флориди.

Пуковник др Милош Костић, четнички курир, поменуо је у ''Новостима'' и друге боксере четнике:

ДОК је педесетих година у Београду боксовао у Милиционару и Звезди, око њега су били све "премаскирани" четници. - За мене је гарантовао Аца Живановић, боксерски тренер, професионални првак Европе, који је за време рата подржавао четнике. Били су ту и тешкаш Мирко Новаковић, који је тек изашао са робије јер је био са Дражом, па Лаза Џетина, првак Балкана у средњој категорији, равногорац. Међу њима и Милош Лазаревић, полутешка категорија, четник у души, отишао је у Хелсинки на Светско првенство и никада се није вратио у Србију. https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re...mskog-rata

Да ли има неки комуниста да је био успешан у нечему?

Свака част!

[Бенито]

У српској политици одавно нема "коленовића". То није никакво чудо, јер су комунисти-титоисти својом бољшевичком револуцијом пресекли многе српске угледне породице; било да су их побили, било да су пребегли у емиграцију. Мали број њих је "побегао" у науку, тако да смо тамо могли наћи ретке примере потомака славних очева, ђедова, прађедова...
Поставља се логично питање и пред ове изборе или овај бојкот избора, како је ко већ одлучио, на које одговор никад не добијамо:
Има ли међу актуелним вођама и лидерима српских политичких странака било кога чији је директни предак играо било какву улогу у друштвеној, политичкој или војној историји Србије?

Колико сам успео да нађем, нема никог.
Једино, можда, Вук Јеремић чији је курђел био Мијаило Јеремић, кмет села Јежевица. Сахрањен је у порти манастира Јежевица, који је задужбина из доба Немањића, вероватно Страцимира, рођеног брата Стефана Немање.

[Ђорђе]

Да ли има неки комуниста да је био успешан у нечему?

У фотељашењу су вазда били шампиони.

Ево једно питање. Можда је негде било али ми претраживање то не показује. Када се говори о Берлинском конгресу и Србији опште је место о проширењу за четири округа у нишавском и јужноморавском крају. Али то није било све. Србија се проширила још у једном правцу. Стратешки ће се то показати од немалог значаја. Где је то било?

[Милослав Самарџић]

Јавор?

[Ђорђе]

Јавор?

Није Јавор. 1876. године су аспирације ка јаворском крају лоше окончане, док смо већ од јануара 1877. године били под аустријском "шапом". У погледу Јавора и Рашке је Ристић покушавао нешто добити од Андрашија али безуспешно. Уопште, цео тај Берлински конгрес нас је, стратешки, можда усмерио у погрешном правцу - јужноморавском долином више него старовлашким крајем и ибарском долином. У Бечу су то јако добро знали и готово ништа не чинећи на терену спровели мат.

У питању је други правац, тачније два места. Назовимо то "реповима Првог и Другог устанка".

[Милослав Самарџић]

Соко град је био један од тих репова.

[Ђорђе]

Соко град јесте био то до кризе из 1862. године, када је град заузет и миниран по вољи кнеза Михаила. Ради се о Малом Зворнику и Сакару, данас општина малозворничка. Тиме је кнежевина заокружила природну границу на доњем току Дрине.

[Mitic]

"Било је то време када су и зидови имали уши, а због вицева су „летеле главе”. Колега јој је једном испричао шалу како је Југославија победила на међународном такмичењу у цвећу јер је одгајила љубичицу белу од 100 кила, алудирајући на песму „друже Тито, љубичице бела, тебе воли омладина цела”.

Пошто је препричала виц у редакцији, долазе два удбаша јер је, рекоше, агитовала против Тита и није пријавила народног непријатеља од којег је чула спорни „фазон”. Одводе је у затвор УДБ „Главњача”, потом у логор Рамски рит, па у Забелу, Гргур, и Голи оток. У пет затвора, где је од априла 1949. до октобра 1951, траже јој је да промени мишљење и призна кривицу. Исписана је потом и из Удружења новинара."

Ово је детаљ из биографије једне новинарке и историчарке јеврејских заједница на Балкану. Рођена је у Алексинцу и јеврејског је порекла. И заглавила је у затвору због вица о Титу.

О коме је реч?

[Шумадинац]

"Било је то време када су и зидови имали уши, а због вицева су „летеле главе”. Колега јој је једном испричао шалу како је Југославија победила на међународном такмичењу у цвећу јер је одгајила љубичицу белу од 100 кила, алудирајући на песму „друже Тито, љубичице бела, тебе воли омладина цела”.

Пошто је препричала виц у редакцији, долазе два удбаша јер је, рекоше, агитовала против Тита и није пријавила народног непријатеља од којег је чула спорни „фазон”. Одводе је у затвор УДБ „Главњача”, потом у логор Рамски рит, па у Забелу, Гргур, и Голи оток. У пет затвора, где је од априла 1949. до октобра 1951, траже јој је да промени мишљење и призна кривицу. Исписана је потом и из Удружења новинара."

Ово је детаљ из биографије једне новинарке и историчарке јеврејских заједница на Балкану. Рођена је у Алексинцу и јеврејског је порекла. И заглавила је у затвору због вица о Титу.

О коме је реч?

Жени Лебл, иначе сарадница Данила Киша.
.

[Mitic]

Да, тачан одговор. У питању је Жени Лебл. Има чланак о њој на сајту Политике

http://www.politika.rs/scc/clanak/262921...-po-godine


Ево дела њених сећања док је била затворена

"Писала је како су их у Рамском риту претварали у „теглећу марву”. Нису им давали воду, а ручак за 306 заточеница био је шест главица купуса. У исти канал су мокриле, и из њега пиле воду, док су им пијавице пиле крв на ногама. Да не би потпуно „поживотињила”, Жени Лебл се преслишавала песама које зна и замишљала како скида књиге са полица и прелистава их .

Девојке су претваране у старице, сведочи Жени Лебл; отпадали су им зуби, оболевале су док су им стизале вести да су их се одрекли деца, мајке и мужеви, јер су постале народни непријатељи. Нуђена им је слобода под условом да постану доушници и да ћуте о томе шта су доживеле, иначе ће им страдати породице."

[Милослав Самарџић]

Што се каже, Титово златно доба.

[ЈВуО-КГ]

Око презимена ког српског научника,писца,историчара...се исплело највише легенди?