[Милослав Самарџић]

Ђукановић?

[ХраброСрце]

Ђукановић?

Јесте. Мило из 89. говорио против Мила из 21. вијека.

[ОРЈУНА]

Како је један члан Савеза комуниста Црне Горе могао да даје такве изјаве? Моји рођаци у Црној Гори ми кажу да су црногорски комунисти почели да воде бесну антисрпску хистерију тек након доласка Вељка Милатовића на власт.

[Ђорђе]

Уопште, феномен цветања комунизма у Црној Гори је готово необјашњив.

[Бенито]

Ова екипа- Мило, покојни Момир Булатовић и Светозар Свето Маровић су сменили ту стару титоистичку гарнитуру Веселина Ђурановића, Видоја Жарковића, Вељка Милатовића и Добросава Ћулафића. Ова млада тројка имала је подршку Запада, као и Милошевићева екипа у Београду, све да би се развалиле те старе комунистичке стеге које су у Србији персонификовали Стамболићи, а у Црној Гори сви комунисти који су свој политички бекраунд вукли још из доба Другог светског рата.
Наравно, то је била званична верзија. Они су преко ових комунистичких испрдака које су произвели у националне вође желели да исконтролишу да на сцену не ступе прави национални лидери који би радили на уједињењу српског народа из најбољих побуда, са најдубљим националним сазнањем и искуством.
Овај говор који слушамо из уста Мила Ђукановића писан је у Београду, под патронатом удбе. Тачно се види њихов рукопис. По Милу Ђукановићу и Срби и Црногорци јасно могу да виде колико један владар може да слаже, да се ниско спусти и да падне, иако делује недодирљив, не би ли му ментори из великих сила дозволили да макар још један мандат, још једну годину, још један дан остане недодирљив.
Нема сјајнијег примера издајника у српској историји од Мила Ђукановића. Његово име је синоним речи издајник.

[Mitic]

"После кратке и свечане церемоније на гробљу Русторд ујутру 18. маја 1938.
године, ковчези су постављени на троја мртвачка кола. Погребна
поворка се полако кретала према граничном прелазу Бек-Вилер.
На граници су ковчези предати немачким властима.

Национална штампа је извештавала како Трећи рајх није штедео никакаве додатне
трошкове, демонстрирајући у том војном дану своју моћ. Чета од
150 немачких војника из Весела била је постављена у два реда на
граници. Када су ковчези прешли границу, испаљена је почасна паљба
са три плотуна. Војни оркестар је свирао посмртни марш.

После краткогговора, командант из Весела је у име немачке владе положио венац
на металне сандуке – сандуке некадашњих непријатеља. Ковчези су
постављени на два немачка војна возила за транспорт до маузолеја".

Може два питања:

1. Којим палим непријатељским војницима су немачки војници одали почаст?

2. До ког војног гробља (маузолеја) су транспортовани ови пали војници?

[ОРЈУНА]

Уопште, феномен цветања комунизма у Црној Гори је готово необјашњив.

Занимљиво је да је онај филоусташа Славко Перовић, који је још 1991. тражио "опрост" од Дубровника наступао као антикомуниста иако је био пријатељ са Вељком Милатовићем.

[Mitic]

"После кратке и свечане церемоније на гробљу Русторд ујутру 18. маја 1938.
године, ковчези су постављени на троја мртвачка кола. Погребна
поворка се полако кретала према граничном прелазу Бек-Вилер.
На граници су ковчези предати немачким властима.

Национална штампа је извештавала како Трећи рајх није штедео никакаве додатне
трошкове, демонстрирајући у том војном дану своју моћ. Чета од
150 немачких војника из Весела била је постављена у два реда на
граници. Када су ковчези прешли границу, испаљена је почасна паљба
са три плотуна. Војни оркестар је свирао посмртни марш.

После краткогговора, командант из Весела је у име немачке владе положио венац
на металне сандуке – сандуке некадашњих непријатеља. Ковчези су
постављени на два немачка војна возила за транспорт до маузолеја".

Може два питања:

1. Којим палим непријатељским војницима су немачки војници одали почаст?

2. До ког војног гробља (маузолеја) су транспортовани ови пали војници?

Можда сам лоше дефинисао питања, али сад ћу да одговорим:

У питању су пали српски војници који су преминули у периоду 1917.-1919., а касније су премештени на српско војно гробље у Јиндриховицама.

То су били заробљени српски војници који су били по разним логорима, па су успели да се извуку и оду у Холандију, али су тамо преминули од шпанског грипа.

Краљевина Југославија је организовала транспорт ових јунака, а њих је било око 90 који су премештени у Јиндриховицама.

Српско војно гробље (маузолеј) у Јиндриховицама освештано је 8. јула 1932. године под покровитељством Томаса Гарига Масарика, председника Чехословачке, и краља Југославије Александра.

Део о одавању почасти нашим војницима од стране Немаца може се наћи на стр. 46 у следећој књизи на овом линку

https://www.secanje.nl/wp-content/upload...ojnici.pdf

И Новости су писале о овим нашим војницима

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re...skog-gripa

[Ђорђе]

Ево једно:

Једна племићка породица (данас би у политички (не)коректним круговима балканским о њиховом пореклу била вођена оштра дискусија која би се, врло вероватно, неповољно завршила зна се по кога) која порекло вуче из древних српских земаља је дала министре у две различите епохе српске историје - средњевековној и нововековној. Наравно, у погледу особе из средњевековног периода значење израза "министар" схватите у складу с временом у коме је живео и радио.

О којој се породици ради и које су те особе?

[Бенито]

"После кратке и свечане церемоније на гробљу Русторд ујутру 18. маја 1938.
године, ковчези су постављени на троја мртвачка кола. Погребна
поворка се полако кретала према граничном прелазу Бек-Вилер.
На граници су ковчези предати немачким властима.

Национална штампа је извештавала како Трећи рајх није штедео никакаве додатне
трошкове, демонстрирајући у том војном дану своју моћ. Чета од
150 немачких војника из Весела била је постављена у два реда на
граници. Када су ковчези прешли границу, испаљена је почасна паљба
са три плотуна. Војни оркестар је свирао посмртни марш.

После краткогговора, командант из Весела је у име немачке владе положио венац
на металне сандуке – сандуке некадашњих непријатеља. Ковчези су
постављени на два немачка војна возила за транспорт до маузолеја".

Може два питања:

1. Којим палим непријатељским војницима су немачки војници одали почаст?

2. До ког војног гробља (маузолеја) су транспортовани ови пали војници?

Можда сам лоше дефинисао питања, али сад ћу да одговорим:

У питању су пали српски војници који су преминули у периоду 1917.-1919., а касније су премештени на српско војно гробље у Јиндриховицама.

То су били заробљени српски војници који су били по разним логорима, па су успели да се извуку и оду у Холандију, али су тамо преминули од шпанског грипа.

Краљевина Југославија је организовала транспорт ових јунака, а њих је било око 90 који су премештени у Јиндриховицама.

Српско војно гробље (маузолеј) у Јиндриховицама освештано је 8. јула 1932. године под покровитељством Томаса Гарига Масарика, председника Чехословачке, и краља Југославије Александра.

Део о одавању почасти нашим војницима од стране Немаца може се наћи на стр. 46 у следећој књизи на овом линку

https://www.secanje.nl/wp-content/upload...ojnici.pdf

И Новости су писале о овим нашим војницима

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re...skog-gripa

Свака част за ово.

[Бенито]

Ево једно:

Једна племићка породица (данас би у политички (не)коректним круговима балканским о њиховом пореклу била вођена оштра дискусија која би се, врло вероватно, неповољно завршила зна се по кога) која порекло вуче из древних српских земаља је дала министре у две различите епохе српске историје - средњевековној и нововековној. Наравно, у погледу особе из средњевековног периода значење израза "министар" схватите у складу с временом у коме је живео и радио.

О којој се породици ради и које су те особе?

Е да ми је ово да сазнам....

[Александар Динчић]

Део о одавању почасти нашим војницима од стране Немаца може се наћи на стр. 46 у следећој књизи на овом линку

https://www.secanje.nl/wp-content/upload...ojnici.pdf

Хајдемо мало да видимо другу страну медаље Вермахта.
За време окупације (1941-1944), на ракама стрељаних Срба, Немци су направили јахалиште и вежбали на њему. Где је овај случај забележен?

[Mitic]

Део о одавању почасти нашим војницима од стране Немаца може се наћи на стр. 46 у следећој књизи на овом линку

https://www.secanje.nl/wp-content/upload...ojnici.pdf

Хајдемо мало да видимо другу страну медаље Вермахта.
За време окупације (1941-1944), на ракама стрељаних Срба, Немци су направили јахалиште и вежбали на њему. Где је овај случај забележен?

Бубањ у Нишу?

[Ђорђе]

Ево једно:

Једна племићка породица (данас би у политички (не)коректним круговима балканским о њиховом пореклу била вођена оштра дискусија која би се, врло вероватно, неповољно завршила зна се по кога) која порекло вуче из древних српских земаља је дала министре у две различите епохе српске историје - средњевековној и нововековној. Наравно, у погледу особе из средњевековног периода значење израза "министар" схватите у складу с временом у коме је живео и радио.

О којој се породици ради и које су те особе?

У питању је дубровачка породица Соркочевића (или Сорго, како се касније "именовала").

Паскоје Соркочевић је био челник ризнички деспота Ђурађа Бранковића и задужен за функционисање рудника Ново Брдо, као и феудалац у јужним крајевима деспотовине (у Топлици). Напустио је деспотовину мало пре коначног пада под Турке.

Друга особа је министар у влади у егзилу Божидара Пурића, Нико Мирошевић Сорго. По мајци је потомак породице Соркочевић, а био је задужен за портфеље социјалне политике и народног здравља као и правде и грађевине. Мирошевић Сорго је био и амбасадор Краљевине у Ватикану.