[Александар Динчић]

Фашистички црнокошуљаши су наставили да се боре са Немцима после капитулације.

Италијанска милиција, тј. њен радикалнији и екстремнији део.

МВАЦ је посебна категорија, њих нисам поменуо.

Кao и православни добровољци или добровољачка милиција у једном делу Босне, одред „Конрад“ у Далмацији или Плава гарда у Словенији – то су опет Дражини четници, у разним легализованим облицима, где формално признају непријатељску команду и понашају се према непријатељским правилима. Нeшто као Зервасова национална Гарда у Грчкој. Препознатљиво деловање још из доба постојања фрајкора, или делање Милошевих војвода и кнезова услед слабог рада спољашњег фактора. Другим речима: сналази се како знаш, умеш и можеш.

Динчићу, којом логиком можемо да раздвојимо Арнауте

Арнауте, или Шиптаре, можемо раздвојити кao помоћне, антигерилске снаге немачке, италијанске, бугарске и албанске војске. Специфичне по томе што су их сви одреда користили, док их формално нису признавали, али ни одрицали њихово постојање и деловање, нити их прогонили. И формално су постојали до пораза Шабана Полуже, када су се прикрили до каснијих догађаја. По мом мишљењу, морају се засебно сматрати зараћеним снагама на југословенском простору, без обзира што су банде састављене на племенској основи и што нису испуњавали никакве критеријуме из Међународног ратног права да би се сматрали неким формацијама. Али и као такве, ове бандитске скупине, доста су се бориле против четника и партизана - у герилском смислу.

(и даље ми није јасно која је то формација, тако се сигурно није звала),

Комитет и покрет за ослобођење и уједињење Албаније. Тако барем они тврде, тј. следбеници Адема Јашарија.

балисте и вулнетаре, а да спојимо РЗК, 15 СС и остале руске јединице?

Можемо и да одвојимо Белогардејце од Козакa, па опет испадну помоћне снаге Вермахта (подгрупа)

Ја сам више преферирао да поделу направим према народностима (када је реч о нејугословенима), с тим што сам одвојио Арнауте, Балисте и Вулнетаре из јединственог албанског корпуса, као врло специфичне форме војног, а пре свега антигерилског деловања. Уз то су имали страшно много окршаја са партизанима и четницима (свих боја).

[пек.]

Да ли је икада неки српски боксер у неком бокс мечу победио неког од ових шампиона?

Мој одговор је: ДА.
Док неко не одговори конкретније на ово питање, ево једног другог.
Који српски владар је владао најдуже, а који најкраће? И навести у одговору апроксимативно дужину трајања владавине.

Најкраће је владао старији брат Михајла Обреновића Милан око месец дана а најдуже краљ Милутин 40 година ( исто толико је владао и Драгутин ако се рачуна и сремска краљевина)

[Бенито]

Да ли је икада неки српски боксер у неком бокс мечу победио неког од ових шампиона?

Мој одговор је: ДА.
Док неко не одговори конкретније на ово питање, ево једног другог.

Одговор је НЕ.
Најближи тријумфу против једног од ових шампиона био је Драгиша Ђокић, звани Гиша Боксер. Овај боксер Топличанина из Прокупља и потомак војника из Гвозденог пука, био је репрезентативац Југославије у боксу, 80-их година прошлог века. Боксовао је у полутешкој категорији, која је тада на подручју Југославије била позната као најконкурентнија. Пред Олимпијаду у Лос Анђелесу, на пријатељском бокс мечу репрезентација САД и Југославије, у по боксу славном граду Рину, исте те 1984. године, Ђокић је укрстио рукавице са Ивандером Холифилдом. Холифилд је био ударач разарајућег стила и муњевитог напада, али и изграђене боксерске технике, тада још на почетку, иначе величанствене каријере.
Пошто је и Ђокић био страховити ударач, човек гвоздене браде, који у својих 300 борби никада није пао, јасно је колико је то био сјајан меч. Холифилд је нападао и ударао попут маља, а Ђокић се стрпљиво и зналачки бранио. Онда је почетком друге рунде уследила контра и Холифилд је поклекнуо. То је био један од ретких нокдауна у његовој каријери. Успео је да се придигне и брзо је променио тактику, схвативши да Ђокића не може да нокаутира. Судије су после три рунде биле неодлучне, па је уследило прегласавање и Холифилд је добио меч 2-1.
Наравно, прича има много славнији наставак:
Тадашњи селектор репрезентације Мате Парлов био је на слатким мукама кога да стави у полутешкој категорији у састав репрезентације за Олимпијаду, пошто је Дамир Шкаро из Парловљеве Пуле убедљиво победио Јосиповића из бањалучког Борца у првенству, али је зато Јосиповић "пребио" Шкара на Балканијади. На крају, одлучио је да стави Анту Јосиповића, а Дамира Шкара је пребацио у лакшу категорију. Шкаро је био страховито љут и испао је брзо на Олимпијским играма у Лос Анђелесу. Јосиповић је, као што је познато, догурао до финала где је требало да се бори против Ивандера Холифилда. Међутим, Холифилд је направио тежак инцидент у полуфиналу. Наиме, он је после судијског БРЕК, ударио свог противника Финца и нокаутирао га. По тадашњим правилима судија је одмах прекинуо борбу, Холифилда дисквалификовао, а Финца прогласио за победника. По истим тим правилима сваки борац који доживи нокаут не може да боксује у следећем колу, тако да је Анто Јосиповић у ринг у финалу изашао сам и аутоматски је проглашен олимпијским победником. Посебно је занимљиво рећи да је судија у рингу у полуфиналу између Холифилда и тог Финца био Сретен Јабучанин који је важио за једног од најбољих судија аматерског бокса на свету. Због своје одлуке, коју је донео апсолутно по правилима, био је мета напада америчке штампе и тако је постао једна од највећих звезда те Олимпијаде.
Драгиша Ђокић или Гиша Боксер, који и данас живи у Прокупљу, један од најталентованијих боксера које је Србија имала остао је и до данас једини српски боксер који је био надомак победе над неким од највећих шампиона у професионалном боксу.

[Vlad Alekš]

Који српски владар је владао најдуже, а који најкраће? И навести у одговору апроксимативно дужину трајања владавине.

Најкраће је владао старији брат Михајла Обреновића Милан око месец дана а најдуже краљ Милутин 40 година ( исто толико је владао и Драгутин ако се рачуна и сремска краљевина)

Половично тачно.
Најдуже је владао Никола Петровић. Прво је био књаз, а потом и краљ. Све укупно од 1860 па до 1918. Дакле, читавих 58 година.

P.S. Мило лопове, не дамо ти светиње!

[Милослав Самарџић]

Који српски владар је владао најдуже, а који најкраће? И навести у одговору апроксимативно дужину трајања владавине.

Најкраће је владао старији брат Михајла Обреновића Милан око месец дана а најдуже краљ Милутин 40 година ( исто толико је владао и Драгутин ако се рачуна и сремска краљевина)

Половично тачно.
Најдуже је владао Никола Петровић. Прво је био књаз, а потом и краљ. Све укупно од 1860 па до 1918. Дакле, читавих 58 година.

P.S. Мило лопове, не дамо ти светиње!

Мило јури рекорд.

[Бенито]

56 година, од 1916. године он је био грађанско лице.

[Vlad Alekš]

56 година, од 1916. године он је био грађанско лице.

Да. Апроксимативно 58, а тачније 56.
Од 1916. до 1918. био је само престолонаследник.
И на крају оно што је најбитније - он је био српски владар.

[Милослав Самарџић]

Колико је било цркава у Кнежевини Србији 1830-тих?
Оквирно.

[пек.]

Колико је било цркава у Кнежевини Србији 1830-тих?
Оквирно.

Око 150 пошто је у данашњој браничевској епархији било око 30 цркава и манастира (то су тадашњи окрузи пожаревачки ћупријски и смедеревски око петине тадашње Србије).

[Милослав Самарџић]

Колико је било цркава у Кнежевини Србији 1830-тих?
Оквирно.

Око 150 пошто је у данашњој браничевској епархији било око 30 цркава и манастира (то су тадашњи окрузи пожаревачки ћупријски и смедеревски око петине тадашње Србије).

Било је 296.

[пек.]

Може ли да се нађе на интернету тај попис цркава из 1830 и неке године који је наредио Милош Обреновић?

[Милослав Самарџић]

Може ли да се нађе на интернету тај попис цркава из 1830 и неке године који је наредио Милош Обреновић?

Не знам. Ово је из књиге Престони Крагујевац.
Јеси ли растумачио оно у вези седишта цркве?

[Vlad Alekš]

Које су жене владале Србијом? Колико ја знам било их је укупно две.
Наравно, искључујем Милку Планинц и Ану Брнабић.

---

Јеси ли растумачио оно у вези седишта цркве?

Мало је све конфузно овде - мешају се питања, одговори и дијалози. Али покушаћу.
Читао сам Историју СПЦ од Ђока Слијепчевића, па колико сам упамтио. Српске цркве није било од гашења Пећке патријаршије. На челу епископија су били грчки епископи. Како смо се ослобађали од Турака, тако је расла и аутокефалност. Увек је Црква била везана за државу. Мислим да је митрополија основана тек након предаја кључева Београда кнезу Михаилу. А пуну аутокефалност је добила око Берлинског конгреса. Да би на ранг патријаршија била постављена тек за време краља Александра Ујединитеља. Милош је хтео одмах аутокефалност, али то није било изводљиво. Тако да када је био у Пожаревцу, дефакто је та црква била саборна.
Ето, ваљда сам схватио шта си питао. И ваљда овај мој одговор има неког смисла.

[ЛукаЛоко]

Фашистички црнокошуљаши су наставили да се боре са Немцима после капитулације.

МВАЦ је посебна категорија, њих нисам поменуо.

Не знам тачно колико је црнокошуљаша или Италијана уопште наставило рат уз Немце после капитулације, у региону бивше Југе. Негде сам прочитао да је то био минималан број, негде другде да је око 15% трупе из састава 2-е Армије наставило рат уз немачког савезника. Не верујем да је њих било много.
Све у свему, када је реч о Италијанима који су оперисали у бившој Југославији после 8. септембра 1943., ако изузмемо оне који су отишли у партизанску војску, у Дивизију Гарибалди, ја мислим на задарске добровољце, то јест на Италијане Далматинце који су наставили рат не само како би се борили против партизана, него како би остали да живе у том крају. То су били остаци батаљона „берсаљери“ Зара, којима су се прикључили добровољци.
Њихови команданти су били Томасо Давид, Ајмоне Финестра и Франц Виђак. Не знам тачно шта је био војнички Давид, свакако он је командовао као добровољац једном антикомунистичком јединицом, а Стефано Фабеи за њега каже да је тек после капитулације заиста оденуо униформу официра црнокошуљаша. Ајмоне Финестра је био „берсаљере“, а не црнокошуљаш, и са њим изгледа да је дошло у те добровољце неколико Срба, из тих легализованих четника, којим је он командовао пре капитулације. Финестра је тај исти сенатор, који је у време бомбардовање Србије 1999. године једини бранио Србе у италијанском парламенту. Виђак је изгледа био сплићанин, национално опредељен за Италију.
Та група је била мешавина људи и оперисала у Задру и околини, док су партизани држали острва испред тог града.
За ту сврху су регрутовали младиће из студентско-националистичког удружења „Антонио Вукасина“.
Фабеи пише да су ти били премлади за званично регрутовање, и дакле нема шанси да су раније били црнокошуљаши, мада он сам пише да су добили на њих сличну опрему: „фез“ капију, црну кошуљу и аутоматску пушку Бреда.
Њихов циљ је био политички, више него војнички, Фабеи пише „сведочити италијанство Задра“.
Немци, пошто су наметнули усташама да ће Задар остати и у будућност у саставу Италије и јамчили то тим Италијанима, крајем оне исте године протерали су ту јединицу у северну Италију.

П.С.
Намеравао сам подцртати ту следећу реченицу, мада сам то из журбе прескочио:
"Финестра је тај исти сенатор, који је у време бомбардовање Србије 1999. године једини бранио Србе у италијанском парламенту. "