Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(21-09-2020, 01:20 PM)Бенито Пише:  Шта данашње Србе и данашњу Србију, осим духовног и културолошког наслеђа, повезује са Косовским бојем из 1389. године?


Можда физичко потомство. Рецимо, потомство Орловића Павла.


Ето, и гдин Милослав је потомак Орловића Павла

http://porekloorlovica.blogspot.com/2007...-wiki.html

http://porekloorlovica.blogspot.com/2007...dzici.html
Одговори

(21-09-2020, 03:07 PM)Mitic Пише:  
(21-09-2020, 01:20 PM)Бенито Пише:  Шта данашње Србе и данашњу Србију, осим духовног и културолошког наслеђа, повезује са Косовским бојем из 1389. године?


Можда физичко потомство. Рецимо, потомство Орловића Павла.


Ето, и гдин Милослав је потомак Орловића Павла

http://porekloorlovica.blogspot.com/2007...-wiki.html

http://porekloorlovica.blogspot.com/2007...dzici.html
Мислио сам на политичку историју.
Има ли неке паралеле?
Одговори

Има паралеле, Косовски завет има везе са обновом српске националне идеје и српске државности. Ту мислим на 1804. годину.

Оно јесте Милошевић одржао говор на Газиместану 1989. године, и ту има симболике и паралела, али то је за расправу.

Али претпостављам да си мислио на нешто друго што има везе са Косовским бојем
Одговори

Наравно да сам мислио на нешто друго.
Размислите мало....
Одговори

Има сличности, Бенито. Гостратешки положај, балансирање између истока и запада, као некад балансирање између 2 велика царства. Затим распарчаност српских земаља предвођених политичарима који гледају сопствене интересе више од интереса народа. Сталан утицај Ватикана на питање вјере, православље окружено са свих страна непријатељима...
У многоме има сличности, што би рекли - историја се понавља. Ваистину!
Одговори

Од данашње Србије једино Војводина крај око Милешеве није био под влашћу кнеза Лазара али мислим да су одреду Николе Горјанског били Срби из данашње Војводине.
Одговори

Угледао сам два важна историјска догађаја у српској историји и помислио, вероватно погрешно, да могу да се направе паралеле.
То су Косовски бој из 1389. године и бомбардовање Београда од 6. априла 1941. године.
У оба случаја ради се о значајним, прекретним историјским нападима на Србе. И то два агресора који су имали јасну намеру да остану заувек.
После Косовског боја уследило је време вазалства према Турцима, па поново независности, па брисане земље, мешања српских деспота на разним странама у сукобу око власти у оквиру Османске Турске... И на крају, после 7 деценија до пада Смедерева и краја српске државе, која се у још неким облицима одржавала још неко време преко реке Саве.
После бомбардовања Београда уследила је крвава окупација Немаца, па још крвавије ослобођење. Затим разна лутања, па "историјски споразум" Броза и Бранта, и враћање Немачке на Балкан. Уплив немачке технологије, пад Берлинског зида, драстично и пресудно мешање Немачке у распад Југославије, уплитање у ратове деведесетих година прошлог века, "пад" комунизма, први демократски премијер баш немачки ђак... Огроман уплив немачких инвестиција у Србију. И испаде, опет, после око 70 година, отприлике у периоду 2008-2011-2012, Србија је окупирана... Овог пута окупатор није Турска, него Немачка. И у тој окупацији живимо већ више од деценије.
Да ли је у Вашингтону, 5. септембра 2020. године, завршена немачка окупација Србије? Не питам вас све, него себе...
Можете прокоментарисати....
Одговори

(21-09-2020, 07:47 PM)Бенито Пише:  Да ли је у Вашингтону, 5. септембра 2020. године, завршена немачка окупација Србије? Не питам вас све, него себе...
Можете прокоментарисати....
Јеси ли мислио "завршена немачка окупација", као готова ствар, верификована од САД или си мислио као да ће се након 5.септембра престати са окупацијом?
Одговори

Судећи по односу Трамп и Меркел, као и по ономе што стоји у "изјави верности" очигледно је ово крај немачке окупације Србије. Или бар, почетак краја...
Мада, ништа није вечно... Поготово у међународној политици.
Одговори

Одмах ми дође на ум план Моргентау, штета само што није могао бити спроведен у дело...

Волео бих да јесте, јер немачка хегемонија на овим просторима није и неће никада донети ништа позитивно целокупном српству. Апсолутно не постоји нити један аспект у коме се Срби могу било чему надати. Међутим, знајући Германе, неће се дати без борбе. Уз повољније окончање (по нас) америчких избора, наставак корона-хаварије у ЕУ, можда је ово неки почетак.
Одговори

Има још много паралела: о Милошу Обилићу се дуго после Косова није говорило, па је касније, тек у 16 веку, из народа, негде из дубине кренула прича о његовом подвигу, што су наши историчари из 19 и почетком 20 века превише лагано прогласили епиком, а не научном историографијом.
Наравно да је паралела са Дражом Михаиловићем. Додуше, захваљујући емиграцији, о Дражи се увек причало негде далеко, међу одбеглим Србима. Међутим, много ствари је гурнуто у заборав, тако да је појава Самарџића и његово готово случајно опредељење да се бави овом темом неодољиво подсетило на, а ово ће ми замерити, а то је по мени највећи комплимент, на наше гусларе, а пре свих Филипа Вишњића, и отргао од заборава многе детаље из историје Другог светског рата на подручју Краљевине Југославије. Или можда, што би још било занимљивије, па чак и бизарно, на Вука Караџића који је те песме спасио за будуће генерације, а Самарџић баш о њему написао своју прву књигу, изразито негативно оријентисану.
Тако ће, као и са Обилићем, историјска прича о Дражи дуго времена у мејнстрим свету остати епика, бајковита представа и слично. Јер у мејнстрим свету владају окупатори и њихове слуге. А много ће Саве и Дунава и Дрине и Морава протећи док им неко не задене право име Понемице или слично, као што је много Дрима и Бојане и Зете протекло док онима Његош не даде право име Потурице.
Одговори

На 600-годишњицу Косовске битке 1989. године, гдин Милослав је објавио немачку потерницу за Дражом. Ето симболике и везе са Косовским бојем. Буди се српска национална идеја те године 1989. кад је годишњица Косовске битке.

А Самарџићи су потомци Орловића Павла
Одговори

Својевремено, чини ми се 1992. године, биран је најбољи послератни роман на српском језику. Најугледнији тадашњи књижевни критичари су у отвореним дебатама на телевизији Београд, из недеље у недељу, бирали по десет најбољих романа за сваку деценију, а на крају збирно за цео период после Другог светског рата. Много је година прошло, па се не могу сетити конкретног победника, али мислим да су се одвојили: Проклета авлија, Дервиш и смрт, Сеобе друга књига, Хазарски речник, Златно руно, Гробница за Бориса Давидовича и тако даље. Све култни романи који су постали класици српске књижевности.
У исто време, потпуно слободно, организовано је и гласање гледалаца. Књижевна публика имала је сличан укус као и жири, осим једног изузетка, а то је роман Нож, аутора Вука Драшковића, који се пласирао на коначној листи на високо друго место. Мислим да је Хазарски речник био први. Дакле, два романа тада живих (Драшковић-још увек) и изузетно друштвено и политички актуелних писаца.
Међутим, они тада, а тога се одлично сећам, у обзир нису узели, по мом, али не само мом мишљењу, најбољи српски роман у 20-ом веку.
Како се зове тај роман и ко га је написао?
Одговори

(22-09-2020, 05:28 PM)Бенито Пише:  Својевремено, чини ми се 1992. године, биран је најбољи послератни роман на српском језику. Најугледнији тадашњи књижевни критичари су у отвореним дебатама на телевизији Београд, из недеље у недељу, бирали по десет најбољих романа за сваку деценију, а на крају збирно за цео период после Другог светског рата. Много је година прошло, па се не могу сетити конкретног победника, али мислим да су се одвојили: Проклета авлија, Дервиш и смрт, Сеобе друга књига, Хазарски речник, Златно руно, Гробница за Бориса Давидовича и тако даље. Све култни романи који су постали класици српске књижевности.
У исто време, потпуно слободно, организовано је и гласање гледалаца. Књижевна публика имала је сличан укус као и жири, осим једног изузетка, а то је роман Нож, аутора Вука Драшковића, који се пласирао на коначној листи на високо друго место. Мислим да је Хазарски речник био први. Дакле, два романа тада живих (Драшковић-још увек) и изузетно друштвено и политички актуелних писаца.
Међутим, они тада, а тога се одлично сећам, у обзир нису узели, по мом, али не само мом мишљењу, најбољи српски роман у 20-ом веку.
Како се зове тај роман и ко га је написао?


Можда "Дан шести" од Растка Петровића?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 53 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним