[Ђорђе]

Књаз Михаило је заправо утро стазу Милановој и Александровој несрећи која је уследила и угасила Обреновиће.

Како то?

Разабирајући догађаје из наше новије историје, увек полазим од стеченог уверења да је Кнежевина Србија, из неког и даље неутврђеног разлога, изабрана да буде светло на Балкану. Не само светло Србима, већ светло свим балканским народима, што у унутрашњим што у спољашњим дешавањима. Није то био ни мађарски народ, ни румунски, бугарски или грчки. Можда је управо то чувени слободарски дух српског народа и најдубље усађено обележје наше нације.

Елем, прва територија источно од Рајне где су фактички држаоци поседа постали и власници истих. Та сама чињеница је дефинисала потребу народне улоге у решавању битних па и свакодневних ствари у руковођењу кнежевином и краљевином. Ту наилазимо на једну константу наше модерне историје - сукоба апсолутизма и "јавне ствари". Од Карађорђа и Милоша наша територија је прокламована као "јавна ствар", како год владао вожд или кнез. И сама смисао вожда или кнеза као јаког владара, који контролише све остале гране власти је нестала када су турски војници напустили Србију једном заувек. Србија је земља слободних сељака, трговаца и занатлија. Они морају добити бар неке гаранције да њихова воља може бити нешто више а не само (зло)употребљена.

Књаз Михаило се волео играти и са Скупштином и са владом током своје владавине и како је време пролазило све више и више је желео да стави апсолутно све под своје окриље и није показивао знаке одустајање од тих идеја ни после одласка Турака.

Краљ Милан и краљ Александар су својим деловањем у унутрашњој политици само екстремизовали свој положај у коме нису могли изаћи као победници. Срби то нису имали разлога да дозволе и због тога је један умро као пијаница и коцкар у Бечу, док је други морао бити убијен у свом двору. Нису схватали да је то време када си могао владати апсолутно окончано. На њихову жалост, књаз Михаило који им је могао (и требао) дати пример у право време, није то урадио.

[Александар Динчић]

Наишао јутрос на Пеђу Марковића, који рече да је у операцијама око ослобођења Београда НОВЈ изгубио дупло више војника него на Сутјесци, а да је ослободилаца погинуло три пута више него српских војника на Солунском фронту.
Па, пошто је званичан број кога се држи Субнор негде мало више од 2900 војника НОВЈ погинулих у борбама са Немцима за ослобођење Београда, а на претходној страници је Динчић навео тачан број погинулих српских војника приликом пробоја Солунског фронта (340 чини ми се), а на Сутјесци је погинуло или нестало око 9000 партизана, онда се поставља логично питање:
Чега је доктор Пеђа Марковић?
Или још тачније:
Да ли се сме, и после овога, веровати иједном једином податку који нам је остао из доба комунизма-титоизма?

11.500 их је убијено на Сутјесци.

Ма какви дупло већи губици партизанских снага од утврђених. Шта више, мислим да су и утврђени мањи. Најтежи губици код свих страна настали су 18. и 19. октобра, када се борбена група "Штетнер", упорно покушавала пробити у Београд.

Ако сам те добро разумео, тврдиш да је број погинулих бораца НОВЈ дупло већи од броја који су навели субноровци од 2900 и нешто?
Или мислиш на ово што написа Ватра по првом извештају Дапчевића, да је погинуло 540 припадника, па тврдиш да је тај број умањен за дупло?

Овај податак од 540 погинулих је најреалнији.

[Милослав Самарџић]

Милославе, прочитај Слободана Јовановића о владавини Милоша и Михаила. Ово остало није ни близу тога. То је рад због кога је Слободан прозван најбољим српским историчарем.
А што се тиче Карађорђа, ту си сасвим у праву.

Јел мислиш на Јовановићеву анализу књиге Михаила Гавриловића ''Милош Обреновић''?

[Милослав Самарџић]

Књаз Михаило је заправо утро стазу Милановој и Александровој несрећи која је уследила и угасила Обреновиће.

Како то?

Разабирајући догађаје из наше новије историје, увек полазим од стеченог уверења да је Кнежевина Србија, из неког и даље неутврђеног разлога, изабрана да буде светло на Балкану. Не само светло Србима, већ светло свим балканским народима, што у унутрашњим што у спољашњим дешавањима. Није то био ни мађарски народ, ни румунски, бугарски или грчки. Можда је управо то чувени слободарски дух српског народа и најдубље усађено обележје наше нације.

Елем, прва територија источно од Рајне где су фактички држаоци поседа постали и власници истих. Та сама чињеница је дефинисала потребу народне улоге у решавању битних па и свакодневних ствари у руковођењу кнежевином и краљевином. Ту наилазимо на једну константу наше модерне историје - сукоба апсолутизма и "јавне ствари". Од Карађорђа и Милоша наша територија је прокламована као "јавна ствар", како год владао вожд или кнез. И сама смисао вожда или кнеза као јаког владара, који контролише све остале гране власти је нестала када су турски војници напустили Србију једном заувек. Србија је земља слободних сељака, трговаца и занатлија. Они морају добити бар неке гаранције да њихова воља може бити нешто више а не само (зло)употребљена.

Књаз Михаило се волео играти и са Скупштином и са владом током своје владавине и како је време пролазило све више и више је желео да стави апсолутно све под своје окриље и није показивао знаке одустајање од тих идеја ни после одласка Турака.

Краљ Милан и краљ Александар су својим деловањем у унутрашњој политици само екстремизовали свој положај у коме нису могли изаћи као победници. Срби то нису имали разлога да дозволе и због тога је један умро као пијаница и коцкар у Бечу, док је други морао бити убијен у свом двору. Нису схватали да је то време када си могао владати апсолутно окончано. На њихову жалост, књаз Михаило који им је могао (и требао) дати пример у право време, није то урадио.

Лепо написано. И оно пре Михаила сасвим тачно. Вероватно и ово за Михаила, мада га обично посматрају другачије.

[Бенито]

Милославе, прочитај Слободана Јовановића о владавини Милоша и Михаила. Ово остало није ни близу тога. То је рад због кога је Слободан прозван најбољим српским историчарем.
А што се тиче Карађорђа, ту си сасвим у праву.

Јел мислиш на Јовановићеву анализу књиге Михаила Гавриловића ''Милош Обреновић''?

Не, мислим на Владавина Милоша и Михаила, па онда подељено Прва влада књаза Милоша, па Друга влада књаза Милоша итд...
То нису расправе, него дуже студије... Има ту да се чита.
Иначе, већи део велике монографије о владавини Милоша Обреновића коју је написао др Михаило Гавриловић у четири тома је изгубљен приликом преласка Албаније, што је ненадокнадива штета за нашу историју.
Али, понављам да је Слободанова анализа владавине Милоша Обреновића бриљантна, историјски перфектно тачна и изузетно критична, али правична... Ништа он ту Милошу није одузео, али ни прећутао многе од његових неподопштина.

[Бенито]

Књаз Михаило је заправо утро стазу Милановој и Александровој несрећи која је уследила и угасила Обреновиће.

Како то?

Разабирајући догађаје из наше новије историје, увек полазим од стеченог уверења да је Кнежевина Србија, из неког и даље неутврђеног разлога, изабрана да буде светло на Балкану. Не само светло Србима, већ светло свим балканским народима, што у унутрашњим што у спољашњим дешавањима. Није то био ни мађарски народ, ни румунски, бугарски или грчки. Можда је управо то чувени слободарски дух српског народа и најдубље усађено обележје наше нације.

Елем, прва територија источно од Рајне где су фактички држаоци поседа постали и власници истих. Та сама чињеница је дефинисала потребу народне улоге у решавању битних па и свакодневних ствари у руковођењу кнежевином и краљевином. Ту наилазимо на једну константу наше модерне историје - сукоба апсолутизма и "јавне ствари". Од Карађорђа и Милоша наша територија је прокламована као "јавна ствар", како год владао вожд или кнез. И сама смисао вожда или кнеза као јаког владара, који контролише све остале гране власти је нестала када су турски војници напустили Србију једном заувек. Србија је земља слободних сељака, трговаца и занатлија. Они морају добити бар неке гаранције да њихова воља може бити нешто више а не само (зло)употребљена.

Књаз Михаило се волео играти и са Скупштином и са владом током своје владавине и како је време пролазило све више и више је желео да стави апсолутно све под своје окриље и није показивао знаке одустајање од тих идеја ни после одласка Турака.

Краљ Милан и краљ Александар су својим деловањем у унутрашњој политици само екстремизовали свој положај у коме нису могли изаћи као победници. Срби то нису имали разлога да дозволе и због тога је један умро као пијаница и коцкар у Бечу, док је други морао бити убијен у свом двору. Нису схватали да је то време када си могао владати апсолутно окончано. На њихову жалост, књаз Михаило који им је могао (и требао) дати пример у право време, није то урадио.

Милослав Самарџић је питао зашто је Ћоровић додао епитет мудар уз име књаза Милоша.
То сигурно није било због његове унутрашње политике, јер нико нормалан, па чак ни век касније, не би подржао самовлашће и убијање скоро свих политичких противника, од којих су многи били веома заслужне историјске личности из периода Првог српског устанка.
Зато сам свој одговор на Милослављево питање базирао на питању Милошевог вођења спољне политике. Да не понављам шта сам већ написао о томе, додаћу само да је код већине најпознатијих и најважнијих српских политичара друге половине 19 и почетком 20 века, остао дубок траг у схватању спољне политике Србије у односу на велике силе, на готово исти начин као што је то радио и Милош Обреновић. Опрез је свима њима била прва особина. Некима и једина, додуше, али хоћу да нагласим да је то последица што се у време њиховог одрастања много о Милошу Обреновићу причало као добром политичару, чак и највећем у новијој српској историји, па није чудно што су се том водом напојили.
Дуга је прича, а мислим да баш и није овде за тему, па можемо и на другом месту. Овде да оставимо места за друга питања из српске историје.

[пек.]

Са Турцима је само такав апсолутиста могао да изиђе на крај.
Којем светогорском манастиру су Лазаревићи дали највише села?

[Бенито]

Манастир Светог Пантелејмона сматран је српским манастиром од доба цара Душана, што је нарочито било изражено у доба Лазаревића и Бранковића.
Мада су доста помагали и Есфигмен и Ватопед.

[пек.]

Да руском манастиру светог Пантелејмона су дали села код Крушевца,Лесковца,на Косову...

---

https://www.academia.edu/12312886/Vlast_...o=download

[Бенито]

Јуче је у Центру за културну деконтаминацију у њиховом простору у Бирчаниновој улици у Београду, отворена изложба под називом "Мирдита, добар дан".
Већ сам раније на квизу постављао питање чија је ово кућа. Наследници чувеног политичара и либерала Војислава Вељковића успели су да врате само део куће у своје власништво и наравно немају никакве везе са читавим друштвом које је основало Центар за културну деконтаминацију и који им даље узурпирају половину куће. Спор између њих и даље траје.
Питање гласи:
На основу чега Центар за културну деконтаминацију узурпира део куће и легализује овај простор као сопствено власништво?

[Mitic]

Јуче је у Центру за културну деконтаминацију у њиховом простору у Бирчаниновој улици у Београду, отворена изложба под називом "Мирдита, добар дан".
Већ сам раније на квизу постављао питање чија је ово кућа. Наследници чувеног политичара и либерала Војислава Вељковића успели су да врате само део куће у своје власништво и наравно немају никакве везе са читавим друштвом које је основало Центар за културну деконтаминацију и који им даље узурпирају половину куће. Спор између њих и даље траје.
Питање гласи:
На основу чега Центар за културну деконтаминацију узурпира део куће и легализује овај простор као сопствено власништво?

Вероватно, на основу закона о национализацији из 1946. године

[Бенито]

Јуче је у Центру за културну деконтаминацију у њиховом простору у Бирчаниновој улици у Београду, отворена изложба под називом "Мирдита, добар дан".
Већ сам раније на квизу постављао питање чија је ово кућа. Наследници чувеног политичара и либерала Војислава Вељковића успели су да врате само део куће у своје власништво и наравно немају никакве везе са читавим друштвом које је основало Центар за културну деконтаминацију и који им даље узурпирају половину куће. Спор између њих и даље траје.
Питање гласи:
На основу чега Центар за културну деконтаминацију узурпира део куће и легализује овај простор као сопствено власништво?

Вероватно, на основу закона о национализацији из 1946. године

У реду то, него зашто није враћено.
Ајде да се не мучите:
Део куће је додељен проф др Војину Димитријевићу, професору Правног факултета у Београду.
Он је ту живео више деценија. Тестаментом је ту кућу оставио Центру за културну деконтаминацију, односно својој саборкињи Борко Павићевић, такође сада покојној. А она Центру за културну деконтаминацију.
Тако ми у срцу Београда имамо базу за антисрпску делатност и то на отетој имовини једног српског великана.
А поврх свега тај великан се у српској јавности третира као ратни профитер и лопов, а ови који су му отели имовину су се водили ка борци за слободу и демократију.
Ето, у каквом титоистичком лудилу ми живимо.

[Mitic]

Пошто Ана Брнабић остаје на месту премијера, медији су извештавали да ће да се пресели у вилу Јованке Броз.

Али та вила је такође конфискована или национализована. Заборавио сам у чијем је правом власништву била та вила, један портал је писао чија је то вила

[Бенито]

Који високи Дражин официр је био ожењен Швабицом?
Нормално, пореклом јер је удајом прешла у православље.