[Александар Динчић]

Бугари су уништили много старих књига 1915. године. А у аустроугарском бомбардовању Београда 1914. године, исто тако је страдало доста старих и вредних књига из библиотека.

[Бенито]

Прво је било, ево другог:
Сваког 6. априла сетимо се зграде Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу. Уобичајено је да слушамо о стравичној катастрофа када су у бомбардовању нестале највредније рукописне књиге српског народа. Питање гласи:
Да ли су 6. априла 1941. године у бомбардовању НБ на Косанчићевом венцу изгореле најстарије и најзначајније рукописне књиге српског народа?

Одакле почети ову причу. Ајмо од средине...
Комунисти су после рата, као што је познато, основали Земаљску комисију за утврђивање злочина окупатора и њихових слугу, а касније као једну од подкомисија и ону која је требала да се бави националним благом и оним што је однето из земље за време окупације. Проблем није био само у неажурности комуниста, пословичној неписмености и лошој намери (јер се много шта морало прећутати), него примарно и пре свега у револуцији. Стара елита је протерана и побијена, па су чланови комисије прво требали да утврде шта је то Краљевина Југославија уопште поседовала од уметничких предмета од велике националне важности.
Дакле, прича око вредних рукописних књига које су се налазиле у депоима Народне библиотеке на Косанчићевом венцу почела је када је дошло до ископавања рушевина зграде Народне библиотеке. Тада су пронађени специјални метални сандуци у којима су похрањивани највреднији српски средњевековни рукописи. И многи су били ту и потпуно неоштећени.
Међутим, права прича се открива приликом завршетка изградње нове зграде Народне библиотеке на Врачару. Тада се морало приступити детаљном попису свих рукописа и књига које је НБ поседовала до 6. априла 1941. године, извршити сравњивање са фондом којим у том тренутку поседује НБ у свом власништву, а који се налазио у разним депоима широм Београда. После тог сравњивања, утврђено је које старе рукописне књиге фале, али и где су се, односно у ком металном ковчегу, јер је сваки имао број, те недостајуће старе рукописне књиге и записи, углавном повеље из средњег века, и налазиле.
Тако је утврђено и откривено, тек тридесет и више година после рата да недостаје одређени број старих средњевековних повеља, али да оне нису, нити су могле изгорети 6. априла 1941. године. Поставило се јасно питање шта је било са њима?
На то питање могао је да одговори само главни библиотекар НБ у то време.А ко је био тај човек?
Његово име било је Михаило Н. Подољски ( Харков, Империјална Русија, 01.06.1891.- Беч или Берлин, после 1970) Студије права започео у Харкову, а завршио у Паризу, 1914. године, као државни питомац. После разних вратоломије везаних за револуцију и грађански рат у Русији, дочепао се Краљевине СХС. Добио је место суплента гимназије у Лесковцу, где је радио до 1926. године.
Руковаоц НБ постао је 31. јануара 1926. године, а већ наредне године, добио је звање писара. Положио је стручни испит за библиотекара 1932. године. Стручни престиж потврђен му је идуће 1933. године, када је држао предавање на тему: О обавезном примерку код нас и на страни. Био је покретач "Гласника Народне библиотеке". Међутим, током 1938. године је суспендован и против њега је вођен поступак због примања мита.
Од 1939. године, у Националној библиотеци у Бечу, почео је да образује посебан фонд књига и рукописа, од кога је створено Одељење за Оријент и Јужну Европу, чији постаје и главни библиотекар.
Враћа се у Београд пред сам рат под непознатим околностима. Недићева влада дефинитивно га је отпустила са места библиотекара Народне библиотеке, 8. јуна 1942. године. Одлази у Беч, крајем јуна, али се убрзо враћа у Београд. Дефинитивно одлази из Београда, 19. децембра 1942. године, и настањује се у Берлину.
Говорио је и писао на руском, српском, француском, немачком и енглеском језику. Женио се два пута и није имао деце.
Министарство спољних послова Владе СФРЈ, 1982. године, а на велико инсистирање Народне библиотеке Србије и секретаријата за културу Извршног већа Социјалистичке републике Србије, поднело је захтев владама Аустрије и Немачке да у најкраћем року доставе адресу и пребивалиште Михаила Н. Подољског, као и обавештење да ли је особа под тим именом жива и да ли се налази на територији тих земаља. Наравно, нису добили никакав одговор осим ћутања.
У априлу следеће године, биће тачно 80 година од када је изгорела зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, коју је Јован Н. Томић откупио од трговца Милана Вапе, 1933. године, за потребе Народне библиотеке. Ни данас ми не знамо да ли су више од педесет оригиналних средњевековних повеља изгореле или биле брутално украдене и однете код оних који су и бомбардовали Београд. О томе нема ниједне једине речи за све ове године при обраћањима јавности управника Народне библиотеке Србије и министара културе у Влади Србије.
Зашто је тако мени је јасно, али се бојим да многима у овој земљи ништа није јасно.
Следи треће и најтеже питање...

[Милослав Самарџић]

Свака част, поручниче!

[пек.]

Која војска (од оних које су ратовале у Србији 1915.) је имала највише батаљона у једној дивизији а која најмање?

Највеће дивизије је имала бугарска војска 22 батаљона а најмање немачка 9 (бар је тако код оне немачке војске која је прешла Дунав код Рама Костолца и Смедерева).

[Српска четничка команда]

Браво, Бенито!

[Mitic]

Мислим да Бенита сад можемо да ословљавамо са Др Пуковник

[Бенито]

Пуковник, вала баш...

[Бенито]

Треће:
Коме су ово Немци јасно рекли:
" Југославија је разбијена и неће као држава никад више постојати. Створена је мала предкумановска Србија под немачком управом, а сви остали делови Југославије раздељени су међу: Бугарима, Арнаутима, Италијанима, Немцима, Маџарима и усташама. Немачка војна управа нема времена да се бави управном службом у Србији. Ако нећете да формирате власт, ми ћемо и овај остатак Србије разделити и дати под управу Маџарима, Бугарима, Арнаутима и усташама...."

[Милослав Самарџић]

Треће:
Коме су ово Немци јасно рекли:
" Југославија је разбијена и неће као држава никад више постојати. Створена је мала предкумановска Србија под немачком управом, а сви остали делови Југославије раздељени су међу: Бугарима, Арнаутима, Италијанима, Немцима, Маџарима и усташама. Немачка војна управа нема времена да се бави управном службом у Србији. Ако нећете да формирате власт, ми ћемо и овај остатак Србије разделити и дати под управу Маџарима, Бугарима, Арнаутима и усташама...."

Који је извор за ово?

[Бенито]

Написаћу кад неко одговори.

[Српска четничка команда]

Делује ми као Аћимовићу или Недићу.

[Александар Динчић]

Треће:
Коме су ово Немци јасно рекли:
" Југославија је разбијена и неће као држава никад више постојати. Створена је мала предкумановска Србија под немачком управом, а сви остали делови Југославије раздељени су међу: Бугарима, Арнаутима, Италијанима, Немцима, Маџарима и усташама. Немачка војна управа нема времена да се бави управном службом у Србији. Ако нећете да формирате власт, ми ћемо и овај остатак Србије разделити и дати под управу Маџарима, Бугарима, Арнаутима и усташама...."

Који је извор за ово?

Станислав Краков, Милан Недић, књига 1.
Да подсетим, то је исти Краков који је измислио причу о томе да је Милана Калабића издала Боба Станишић. Уствари, немачка прислушна служба је успела да дешифрује депеше у којима се видело да је стари Калабић обавештајни орган ЈВУО. Највероватније је то депеша коју је послао Ненад Митровић "Густав", која је запечатила и његов као и живот његове веренице.

[Милослав Самарџић]

Знам за тај извор, мислио сам да поручник има нешто озбиљно.
Поручниче, још нико није нашао немачки документ са овим. Ако си нашао - свака част. Што је тешко, јер побројани нису могли да контролишу ни српске територије које су добили.

[Бенито]

Наравно, сви се хватају Кракова и према њему наводе да су Немци ово рекли Недићу. Оно што је проблем код ове наводне ситуације је да се то догодило у другој половини августа 1941. године. Априлски рат завршен је 17. априла, НДХ основана 10. априла и тако даље... Значи, прошло је четири месеца док се Немци нису сетили да неком доделе управу над предкумановском Србијом и тек тада га услове комадањем Србије на оне који су већ заузели одређене делове Краљевине Југославије. Не треба, наравно, заборавити да је у међувремену дошло до напада Немачке на СССР, у чему су учествовале и снаге оних који су требали да раскомадају Србију. Да ли је Недића оваква претња могла да уплаши? Не сме се заборавити да се радило о бившем начелнику ђенералштаба ВКЈ, који је изузетно добро знао са каквим капацитетима и националним и политичким и војним располажу те нације које су требале да раскомадају Србију. Сетимо се само да усташе никада нису успоставиле ефективну власт на многим деловима НДХ. Шта тек рећи о Арнаутима, чије су амбиције биле огромне, а могућности мале. Евентуално су Бугари представљали највећу опасност, али чак ни они не би могли да испуне тај задатак, што се и показало после 1. јануара 1943. године.
Дакле, Немци ово нису рекли Милану Недићу и тако га приморали да формира Владу "Националног спаса".
Али, официри Вермахта и Гестапоа то јесу рекли Милану Аћимовићу недуго после краја Априлског рата. Два разлога су пресудна да су њему, а не Недићу ово рекли:
1. Аћимовић је био немачки полицијски ђак и имао је доста професионалних пријатеља у немачким безбедоносним службама
2. Аћимовић није могао познавати снаге и прилике у околним балканским државама као неки високи генерали или политичари, те је могао да наседне на овако провидну претњу.
И, на крају, извор - Милан Аћимовић је ово дословно испричао др Живку Топаловићу приликом њиховог сусрета када је капетан Штаркер желео да ухвати везу са Дражом Михаиловићем, како би се снаге Вермахта директно предале америчкој војсци, до чега није дошло...
Из свих горе наведених разлога, као и из разлога што је Станислав Краков крајње непоуздан извор за било шта везано за Милана Недића, и поред свих ограда према лику и делу др Живка Топаловића, овог пута верујем у веродостојност његовог сведочења.
Зато сам сигуран да су ову претњу Немци изрекли Милану Аћимовићу и тако га натерали да формира Комесарску управу, а никада ово нису изрекли Недићу како би формирао Владу "Националног спаса".