Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Има тога још, Вук Бећковић и цео крај су били за четнике, ту није било комуниста.
Онда Мајсторовићи, било је неколико браће погинулих у четницима, Ника Мајсторовић је најпознатији.
Иначе, нисмо обрадили добро питање браће који су изгинули у четницима. Има баш доста тих случајева...
Одговори

Хајде у том смислу, једно питање:
Били су рођена браћа. Један славан још за живота, чак и "отац нације", по њему се зову улице, о њему се праве телевизијске емисије...
Други за живота најмање исто је био познат и цењен. Изабрао праву страну по мери Бога, али погрешну што се тиче историје.
Ко су ова двојица браће који су били изузетно познати и признати Срби у Краљевини Југославији?
Одговори

(30-12-2020, 08:28 PM)Бенито Пише:  Хајде у том смислу, једно питање:
Били су рођена браћа. Један славан још за живота, чак и "отац нације", по њему се зову улице, о њему се праве телевизијске емисије...
Други за живота најмање исто је био познат и цењен. Изабрао праву страну по мери Бога, али погрешну што се тиче историје.
Ко су ова двојица браће који су били изузетно познати и признати Срби у Краљевини Југославији?

Вукмановићи, Лука и Светозар.
Одговори

Не.
Одговори

(30-12-2020, 08:28 PM)Бенито Пише:  Хајде у том смислу, једно питање:
Били су рођена браћа. Један славан још за живота, чак и "отац нације", по њему се зову улице, о њему се праве телевизијске емисије...
Други за живота најмање исто је био познат и цењен. Изабрао праву страну по мери Бога, али погрешну што се тиче историје.
Ко су ова двојица браће који су били изузетно познати и признати Срби у Краљевини Југославији?
О старијем брату, пуковнику Стевану Швабићу писали смо доста још на почетку овог Квиза - српска историја. Славан због тога што је самоиницијативно одбранио северне границе нове државе 1918. године и тако постао један од "очева нације" модерних Словенаца. О њему се, током прослава стогодишњице од завршетка Првог светског рата, много писало и његовом имену је одата дужна пажња.
Али, ко је био његов млађи брат?
Будимир Д. Швабић, звани Буда, рођен је у Божурњи покрај Тополе, 01.06.1896. године. Био је учесник Првог светског рата, повукао се са војском преко Албаније и учествовао у борбама на Солунском фронту.
Био је новинар Политике од краја 1920-их година. Бавио се урбаним и комуналним темама, као и културним збивањима. Писао је кратке приче и приповетке, а и прославио се серијалом текстова "Старим трагом", када је пратио флоту Југословенске ратне морнарице, 1930. године, на путовање Јадранским и Јонским морем с циљем да се одржи помен и опело на костима српских војника који су свој живот завршили у овим морима.
Тада је пописао и велики број страдалих војника и официра као и цивила, како на Крфу и Виду, утопљених у мору, тако и оних од Алжира до Туниса, што је знатно допринело одлуци да се подигне спомен-костурница на острву Видо, чији је пројектант био Николај Краснов.
У међуратном периоду једно време био је члан управе Удружења новинара Србије. У то време дружио се са Јован Дучићем и Ивом Ћипиком, а био је и близак са неким политичарима, као и са кнезом Павлом. Становао је у Балканској улици, где му је комшија био академик Милутин Миланковић.
Под окупацијом нашао се на немачком списку новинара, као сарадник "Обнове", уз нечитку напомену: "није у предузећу", те да је "одбио спискове", што је значило да се успротивио уписивању на листу сарадника колаборационистичког листа. Познато је, међутим, да је, прикључивши се ЈВуО, уређивао "Глас Опленца". Потписивао се као "Змај од Рудника", писао је како књижевне чланке тако и оне у прилог емигрантске владе и у славу краља Петра Другог, а с посебним надахнућем припремао је свечане бројеве на дан 27. марта.
Повукао се са главнином ЈВуО за Босну, крајем 1944. године. Тада, у Босни, губи му се сваки траг. Како из земаљског живота, тако и из сећања. Нека му овај кратки прилог буде од мене уместо опела. Данас у Тополи вероватно нико не зна да је један од најугледнијих новинара у Краљевини Југославији, био родом управо из њиховог краја.
Одговори

Хируршки прецизно и концизно написан текст из историје. И прошли текст о Махину.

Као и увек, научи се нешто ново
Одговори

Ајде једно питање баш за Милослава а може да одговори било ко, ако зна:
Да ли је у Србији за време брозизма и касније икада неки новинар живео у доброј и квалитетној кући, а да је није добио од партије?
Одговори

(01-01-2021, 02:21 PM)Бенито Пише:  Ајде једно питање баш за Милослава а може да одговори било ко, ако зна:
Да ли је у Србији за време брозизма и касније икада неки новинар живео у доброј и квалитетној кући, а да је није добио од партије?

Радојичић?
Одговори

(01-01-2021, 02:21 PM)Бенито Пише:  Ајде једно питање баш за Милослава а може да одговори било ко, ако зна:
Да ли је у Србији за време брозизма и касније икада неки новинар живео у доброј и квалитетној кући, а да је није добио од партије?

Помислио сам на Предрага Милојевића, али не верујем да је он
Одговори

(01-01-2021, 03:28 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(01-01-2021, 02:21 PM)Бенито Пише:  Ајде једно питање баш за Милослава а може да одговори било ко, ако зна:
Да ли је у Србији за време брозизма и касније икада неки новинар живео у доброј и квалитетној кући, а да је није добио од партије?

Радојичић?
Миро Радојчић био је увек денди, господин енглеског типа, па је одавао утисак богатог човека. Истина је да је увек живео врло скромно.
Одговори

(01-01-2021, 05:36 PM)Mitic Пише:  
(01-01-2021, 02:21 PM)Бенито Пише:  Ајде једно питање баш за Милослава а може да одговори било ко, ако зна:
Да ли је у Србији за време брозизма и касније икада неки новинар живео у доброј и квалитетној кући, а да је није добио од партије?

Помислио сам на Предрага Милојевића, али не верујем да је он
Предраг Милојевић је, вероватно, највећа новинарска легенда у Србији, а у другој половини 20-ог века, то је био сасвим сигурно.
Живео је пристојно, али далеко је и он био од скупе куће на престижној локацији.
Одговори

Претешко питање, поручниче.
Ајде нпр. погоди ти ко је из оне групе Штаба 501, са слике где су Милорад Драшковић, Аца Николић и остали - остао у земљи, како је преживео и напрваио велику научну каријеру?
Одговори

(01-01-2021, 02:21 PM)Бенито Пише:  Ајде једно питање баш за Милослава а може да одговори било ко, ако зна:
Да ли је у Србији за време брозизма и касније икада неки новинар живео у доброј и квалитетној кући, а да је није добио од партије?
Синиша Пауновић (Чачак, 1903- Београд, 1995) био је предратни новинар Политике, као и послератни. Имао је кућу на Дедињу, у Младена Стојановића 31а. То је, наравно, послератно име улице.
Био сам као дечак у тој кући једном у посети. Касније, када сам био старији, мислио сам да је до овакве куће један новинар могао доћи само преко закулисних радњи везаних за комунисте и отимање имовине предратним власницима.
Али, није тако. Радило се о једној занимљивој новинарској личности. Увек је радио много различитих послова и све улагао у ту кућу. Пре рата је пратио културна дешавања и о томе писао. До краја живота, а умро је у дубокој старости, био је радно активан. Он је, рецимо, носио у џепу свог мантила сопствени некролог, убеђен да ће умрети на ногама, а да млађе колеге неће добро саставити добру биографију.
Да не пишем целу његову биографију, само да наведем оно што нама може бити занимљиво:
Он је, наиме, био дописник Политике из Софије, уочи Априлског рата. Јавио је редакцији још 3. априла да ће напад на Краљевину Југославију започети у ноћи између 5. и 6. априла, из правца Бугарске. Политика ово није објавила.
Пошто се није вратио у земљу када су је Немци окупирали, са особљем југословенског посланства у Софији отишао је у Одесу, а затим у Цариград, Сирију, Палестину, Египат и Јужну Африку. Три и по године био је у емиграцији и живео од избегличке помоћи.
За то време, пошто је био хонорарни референт Централног Пресбироа Министарског савета, добио је задатак да прикупља фотографије и филмове из времена Априлског рата и повлачења, као и домаће и иностране књиге за потребе ЈВуО. Пошто није једини који је радио на том послу, јасно је да је Влада у Лондону имала велики број књига и фотографија везаних за ЈВуО, Априлски рат и слично...
Синиша Пауновић вратио се у Југославију током 1945. године. Није хапшен, али је био на леду, јер га је узео на зуб комунистички Суд Части Удружења новинара Србије. Извукао га је лично Владислав Рибникар, чија се реч тада слушала због његових услуга које је пружио лично Јосипу Брозу.
Кућа је стварно била прелепа и сређена са много укуса. Сећам се степеница израђених у дуборезу, какве се виде у једној сличној кући, у серији "Повратак отписаних" у оној епизоди где Гашпар живи у кући на Дедињу.
Нисам одавно пролазио тим крајем тако да не знам да ли је кућа још ту и ко је данас њен власник.
Одговори

Лакше је моје тешко питање. Smile
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 35 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним