[Бенито]

Једно питање у вези оних који воле да се позивају на "грађански морал", али никада га сами не покажу на делу:
Један наш књижевник имао је велику прилику да добије државну стипендију и оде на дошколовање у Париз. Управо у то време десила се једна више него оправдана побуна и будући књижевник је пружио подршку и подржао протест. Тадашњи познати политичар и члан владе решио је, после тог догађаја, да му никада не дозволи да добије државну стипендију. Пошто је млади дипломац био сиромашан, а политичар је дуго био на власти, младом човеку није преостало ништа друго него да се запосли у провинцији. То му је потпуно променило животни пут у односу на оно што је планирао. Али, без обзира на то, постао је славан и то је остао и после смрти, све до данашњег дана.
Његов противник, политичар и моћник, временом је скрајнут из првог круга државне моћи, а касније је то било све блеђе. Међутим, после неког времена, овој двојици људи укрстили су се путеви. Тада је пропалом политичару у помоћ притекао његов бивши велики противник и помогао му, а никада није ни поменуо оно што му је овај урадио много година раније.
Ко је заборављени политичар, а ко књижевник славан и до данашњег дана?

[Милослав Самарџић]

А где је Гага Топаловић завршио? У Британији?

Аустрија или Аустралија, заборавио сам. Погинуо у саобраћајној несрећи 1970. и неке.

[Антитоталитаран]

Да ли знате зашто краљ Твртко није проглашен за свеца? Ово не знам, зато питам.

[Милослав Самарџић]

Да ли знате зашто краљ Твртко није проглашен за свеца? Ово не знам, зато питам.

Ваљда зато што је био у Босанској цркви. Она је тек после њега ушла у састав СПЦ. Црква је имала свог патријарха, ког су звали ''деда''. Занимљово је да се знају имена само двојице патријарха Босанске цркве, један се звао Ратко, а други Радован.
У Херцеговини је, од Светог Саве, била СПЦ, као и у делу Источне Босне, Дабробосанска митрополија, мили епархија (седиште у данашњој Прибојској бањи).
Ипак треба питати неког ко то боље зна.

[Антитоталитаран]

И ја сам помислио да је због тога, али нисам потпуно сигуран. Знам да цар Душан није проглашен свецем јер га је цариградски патријарх анатемисао. Анатема је касније повучена, али једном анатемисани човек никада не може бити светац. За Твртка причају да су га Срби "заборавили", затим да "није остао у памћењу СПЦ" и остале глупости. То посебно протежирају Бошњаци. Зато се томе треба супротставити истином и чињеницама. На Википедији сам нашао већи списак тих ђедова цркве босанске.
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A6%...0%BA%D0%B0

[Милослав Самарџић]

И ја сам помислио да је због тога, али нисам потпуно сигуран. Знам да цар Душан није проглашен свецем јер га је цариградски патријарх анатемисао. Анатема је касније повучена, али једном анатемисани човек никада не може бити светац. За Твртка причају да су га Срби "заборавили", затим да "није остао у памћењу СПЦ" и остале глупости. То посебно протежирају Бошњаци. Зато се томе треба супротставити истином и чињеницама. На Википедији сам нашао већи списак тих ђедова цркве босанске.
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A6%...0%BA%D0%B0

Да, знају се само сви, али ова двојица се у ствари најлакше памте.

[Mitic]

Једно питање у вези оних који воле да се позивају на "грађански морал", али никада га сами не покажу на делу:
Један наш књижевник имао је велику прилику да добије државну стипендију и оде на дошколовање у Париз. Управо у то време десила се једна више него оправдана побуна и будући књижевник је пружио подршку и подржао протест. Тадашњи познати политичар и члан владе решио је, после тог догађаја, да му никада не дозволи да добије државну стипендију. Пошто је млади дипломац био сиромашан, а политичар је дуго био на власти, младом човеку није преостало ништа друго него да се запосли у провинцији. То му је потпуно променило животни пут у односу на оно што је планирао. Али, без обзира на то, постао је славан и то је остао и после смрти, све до данашњег дана.
Његов противник, политичар и моћник, временом је скрајнут из првог круга државне моћи, а касније је то било све блеђе. Међутим, после неког времена, овој двојици људи укрстили су се путеви. Тада је пропалом политичару у помоћ притекао његов бивши велики противник и помогао му, а никада није ни поменуо оно што му је овај урадио много година раније.
Ко је заборављени политичар, а ко књижевник славан и до данашњег дана?

Нико се није јавио да одговори, чекамо коначно решење

[Бенито]

Једно питање у вези оних који воле да се позивају на "грађански морал", али никада га сами не покажу на делу:
Један наш књижевник имао је велику прилику да добије државну стипендију и оде на дошколовање у Париз. Управо у то време десила се једна више него оправдана побуна и будући књижевник је пружио подршку и подржао протест. Тадашњи познати политичар и члан владе решио је, после тог догађаја, да му никада не дозволи да добије државну стипендију. Пошто је млади дипломац био сиромашан, а политичар је дуго био на власти, младом човеку није преостало ништа друго него да се запосли у провинцији. То му је потпуно променило животни пут у односу на оно што је планирао. Али, без обзира на то, постао је славан и то је остао и после смрти, све до данашњег дана.
Његов противник, политичар и моћник, временом је скрајнут из првог круга државне моћи, а касније је то било све блеђе. Међутим, после неког времена, овој двојици људи укрстили су се путеви. Тада је пропалом политичару у помоћ притекао његов бивши велики противник и помогао му, а никада није ни поменуо оно што му је овај урадио много година раније.
Ко је заборављени политичар, а ко књижевник славан и до данашњег дана?

Заборављени политичар је Радивоје Милојковић (1832-1888), а књижевник је Лаза Лазаревић (1851-1891). Радивоје Милојковић био је председник министарског савета, тј владе, између 1869 и 1872. године. Лазаревић био је једна врста вундеркинда. Још 1867. године, са непуних 16 година, уписао је Правни факултет Велике школе у Београду. Дипломирао је 15. јануара 1871. године. Добио је државну стипендију за постдипломске студије у Паризу. Требало је само да овери председник владе.
Међутим, избила је студентска побуна због лошег материјалног положаја студената Велике школе.
Иако је знао да било какво учешће у митингу против владе значи и забрану државне стипендије, а није ни био више студент, Лазаревић се није двоумио и придружио се студентима у побуни. Наравно, Милојковић је могао да зажмури на једно око и да га пошаље на последипломске студије, али није ставио потпис.
Тако је дошло до тога да Лазаревић конкурише тек идуће године и то за студије медицине у Берлину. Милојковић више није био председник владе, и Лаза је отишао на студије медицине. Студије медицине прекинуо је само током 1876/7. године, због српско-турског рата, када се вратио да ратује као добровољац.
Од 1879. године био је општински лекар, а касније и запослен у Окружној болници у Београду, па и лични лекар краља Милана. У том периоду био је породични лекар Милојковића, иако му је Радивоје Милојковић својом одлуком сасвим променио биографију. Чак су се и спријатељили. Обојица су умрли пре дубоке старости - Милојковић са 56 година, а Лаза Лазаревић, доктор медицине, а рођени писац, умро је а да није напунио ни 40 година.

[Mitic]

Питање у вези са оцем и сином

Родом из Сплита из старе католичке породице, учествовао је као српски добровољац у Балканским ратовима и Првом светском рату. Истицао се као велики противник Аустроугарске монархије. Вршио је диверзије по граду, разбијајући аустроугарска знамења. На почетку Првог светског рата, примљен је у Руднички четнички одред, састављен махом од добровољаца. Погинуо је 1914. године, код Лознице.

Његов син, такође просрпски оријентисан, био је један од најбољих фудбалера Хајдука крајем 1920-их година и одиграо је три утакмице за репрезентацију Југославије. Као одбрамбени играч, био је врло оштар у дуелима, а фудбал је напустио због повреде ноге. У Сплиту је држао ресторан „Београд“. Током Другог светског рата, у Сплиту се налазило четничко руководство, на челу са Илијом Трифуновићем-Бирчанином, који је основао „Национални комитет“. Чланови четничког комитета били су и католици, попут овог фудбалера. Партизани су многе од њих касније стрељали. Овај фудбалер је убијен 1946. године. Претходно је покушао да емигрира, али му то није успело.

Ко је отац, а ко је син?

[Vlad Alekš]

Ево још једног питања о познатим сусретима.
Срели су се један наш човек и један странац. Наш човек је странцу том приликом поклонио флашу домаће виљамовке. Странац је нашем човеку поклонио једну фигурицу. Какву сад па фигурицу? Фигурица је изгледала чудно. На њој Тесла пружа поменутом странцу сијалицу, а овај Тесли пружа рачунар. Ко се то сусрео?

Странац Бил Гејтс? А наш, можда, Ђоковић?

Пола - пола.
У августу 2001. године сусрели су се компјутераш и филантроп William Henry Gates III и Зоран Ђинђић.
Тада је постигнут договор да Србија донесе и спроведе законе у вези са оригиналним Гејтсовим оперативним системом, дочим је требало да Гејтс уложи неколико милиона долара у образовни систем Србије, као и у контролу тржишта лекова и управу јавних прихода. Ништа од овога се није десило. Од тада је прошло безмало 20 година и свет се доста променио. Ђинђића већ дуго нема међу нама, а Гејц је "јачи него икад" и бави се сузбијањем пандемија по свету, као и заустављањем глобалног загревања.

---

Једно питање у вези оних који воле да се позивају на "грађански морал", али никада га сами не покажу на делу:
Један наш књижевник имао је велику прилику да добије државну стипендију и оде на дошколовање у Париз. Управо у то време десила се једна више него оправдана побуна и будући књижевник је пружио подршку и подржао протест. Тадашњи познати политичар и члан владе решио је, после тог догађаја, да му никада не дозволи да добије државну стипендију. Пошто је млади дипломац био сиромашан, а политичар је дуго био на власти, младом човеку није преостало ништа друго него да се запосли у провинцији. То му је потпуно променило животни пут у односу на оно што је планирао. Али, без обзира на то, постао је славан и то је остао и после смрти, све до данашњег дана.
Његов противник, политичар и моћник, временом је скрајнут из првог круга државне моћи, а касније је то било све блеђе. Међутим, после неког времена, овој двојици људи укрстили су се путеви. Тада је пропалом политичару у помоћ притекао његов бивши велики противник и помогао му, а никада није ни поменуо оно што му је овај урадио много година раније.
Ко је заборављени политичар, а ко књижевник славан и до данашњег дана?

Заборављени политичар је Радивоје Милојковић (1832-1888), а књижевник је Лаза Лазаревић (1851-1891). Радивоје Милојковић био је председник министарског савета, тј владе, између 1869 и 1872. године. Лазаревић био је једна врста вундеркинда. Још 1867. године, са непуних 16 година, уписао је Правни факултет Велике школе у Београду. Дипломирао је 15. јануара 1871. године. Добио је државну стипендију за постдипломске студије у Паризу. Требало је само да овери председник владе.
Међутим, избила је студентска побуна због лошег материјалног положаја студената Велике школе.
Иако је знао да било какво учешће у митингу против владе значи и забрану државне стипендије, а није ни био више студент, Лазаревић се није двоумио и придружио се студентима у побуни. Наравно, Милојковић је могао да зажмури на једно око и да га пошаље на последипломске студије, али није ставио потпис.
Тако је дошло до тога да Лазаревић конкурише тек идуће године и то за студије медицине у Берлину. Милојковић више није био председник владе, и Лаза је отишао на студије медицине. Студије медицине прекинуо је само током 1876/7. године, због српско-турског рата, када се вратио да ратује као добровољац.
Од 1879. године био је општински лекар, а касније и запослен у Окружној болници у Београду, па и лични лекар краља Милана. У том периоду био је породични лекар Милојковића, иако му је Радивоје Милојковић својом одлуком сасвим променио биографију. Чак су се и спријатељили. Обојица су умрли пре дубоке старости - Милојковић са 56 година, а Лаза Лазаревић, доктор медицине, а рођени писац, умро је а да није напунио ни 40 година.

Одлично питање!

[Мића Адмирал]

Питање у вези са оцем и сином

Родом из Сплита из старе католичке породице, учествовао је као српски добровољац у Балканским ратовима и Првом светском рату. Истицао се као велики противник Аустроугарске монархије. Вршио је диверзије по граду, разбијајући аустроугарска знамења. На почетку Првог светског рата, примљен је у Руднички четнички одред, састављен махом од добровољаца. Погинуо је 1914. године, код Лознице.

Његов син, такође просрпски оријентисан, био је један од најбољих фудбалера Хајдука крајем 1920-их година и одиграо је три утакмице за репрезентацију Југославије. Као одбрамбени играч, био је врло оштар у дуелима, а фудбал је напустио због повреде ноге. У Сплиту је држао ресторан „Београд“. Током Другог светског рата, у Сплиту се налазило четничко руководство, на челу са Илијом Трифуновићем-Бирчанином, који је основао „Национални комитет“. Чланови четничког комитета били су и католици, попут овог фудбалера. Партизани су многе од њих касније стрељали. Овај фудбалер је убијен 1946. године. Претходно је покушао да емигрира, али му то није успело.

Ко је отац, а ко је син?

Janko i Marko Mikacic. Pisao sam o njima.
Sta ti je sudbina, odbaceni od Hrvata, a od Srba zaboravljeni.
Markov ubica je proglasen za narodnog heroja ( A.J.Baja ).

[Mitic]

Да, у питању су Микачићи.

Марко Микачић је син, фудбалер и четник у Другом св. рату.

А отац јел беше Јанко или Анте?

У овом тексту се зове Анте

https://www.poreklo.rs/2018/06/19/ante-m...skom-ratu/

[Мића Адмирал]

Да, у питању су Микачићи.

Марко Микачић је син, фудбалер и четник у Другом св. рату.

А отац јел беше Јанко или Анте?

У овом тексту се зове Анте

https://www.poreklo.rs/2018/06/19/ante-m...skom-ratu/

Ante, rodjeno i krsteno ime ( Niko Bartulovic ), a u srpskoj vojsci pod imenom Janko ( St.Pirocanac ).

[Vlad Alekš]

Ево још једног питања о сусретима и сусретањима.
Упознали су се и дружили као деца у Цетињу, пре Другог светског рата. Онда их је рат раздвојио. Један је постао велики глумац, а други велики писац. Нису имали завршене факултете. То јест, прецизније речено, нису имали формално образовање за послове којима су се бавили. Чак су заједно глумили у једном филму, због извесних проблема финансијске природе. Како се звао глумац, а како писац?