[Милослав Самарџић]

И наша Википедија уме да погоди без цитирања извора.

Под одредницом "Доброслав Јевђевић" стоји да га је премијер Богољуб Јевтић 1935. поставио за шефа пропаганде југословенске владе.

Тешко да ће наћи извор, пошто је Јевђевић тада живео у Прачи. Тада је превео са немачког на српски једну од најчувенијих књига 20. века. Коју?

[Милослав Самарџић]

Тако је. Само што се то десило пре Симовића, од 1. јануара 1941. Јевђевић је функционер владе по тим питањима, тако да с почетком рата креће у оним аутомобилским колонама, преко Рудника, па даље...
Из овог што си погодио за Јевђевића види се да владаш материјом и да си добар историчар и уједно колико су они други далеко од тебе.

Моје мишљење је да је до овога дошло и раније. Пресудно је било предавање које је ђенерал Живко Павловић одржао пред ограниченим бројем чланова Српског културног клуба. Тада је српска елита дефинитивно преломила да се Краљевина Југославија не може војно одбранити пред Немачком.
Иако су тада били у ванпарламентарној опозицији, чланови СКК имали су велики углед и утицај на политичке странке, поготово појединце у врху политике и круне. Почели су да врше утицај и ово је један од њих.
Наравно, ово је крајње лично мишљење, које треба доказати изворима. На жалост, то ће бити јако тешко јер је архив војно-обавештајне службе ВКЈ, као и полицијских органа те државе, после рата био предметом сталне обраде коју је радила удба, а пре ње, вероватно, и Гестапо и НКВД.
Па ипак, мислим да се може наћи у нашим архивима много доказа о припремама за делатност органа Краљевине Југославије, пре свега војске и полиције, па и правосуђа, у случају окупације.

Да се исправим, ипак је та гупа у кабинету Богољуба Јевтића основана 27. марта. Чинили су је: Јова Лазаревић, Бора Гавриловић, Драгиша Миловановић и Јевђевић. Имали су политички и обавештајни штаб.
Е сад не знам је ли овај Јован Лазаревић у ствари новинар и резервни официр који ће после постати шеф пропаганде Невесињског корпуса?

А Јевђевић се око 1. јануара 1941. доселио у Београд. Шта је радио до 27. марта - не знам.

Али, овде има још једно питање: Који је био његов положај/функција пре 27. марта, тј. са ког положаја је изабран у ову владину групу?

[Милослав Самарџић]

Ма Бенито је the best!
Поред Пећанца, Илије Трифуновића Бирчанина, Мине Станковића још један четнички војвода имао је пуномоћје да може да организује одреде за наставак рата. О којем се војводи ради?

И ово је скроз ново, барем за мене.
Мора да је неко из Маћедоније?

[Александар Динчић]

Мина је везан за Македонију, али је отишао приликом априлских збивања у Грчку. Додуше, његов сестрић Марко је остао и организовао прве четничке одреде око Прилепа. Тако да није обрукао ујку. Овај војвода је остао у Београду. Нешто је покушавао у првим месецима окупације, али је то било једно велико ништа. Тако да није извршио додељени задатак. Ипак се мора узети у историјско разматрање.

[Бенито]

Тако је. Само што се то десило пре Симовића, од 1. јануара 1941. Јевђевић је функционер владе по тим питањима, тако да с почетком рата креће у оним аутомобилским колонама, преко Рудника, па даље...
Из овог што си погодио за Јевђевића види се да владаш материјом и да си добар историчар и уједно колико су они други далеко од тебе.

Моје мишљење је да је до овога дошло и раније. Пресудно је било предавање које је ђенерал Живко Павловић одржао пред ограниченим бројем чланова Српског културног клуба. Тада је српска елита дефинитивно преломила да се Краљевина Југославија не може војно одбранити пред Немачком.
Иако су тада били у ванпарламентарној опозицији, чланови СКК имали су велики углед и утицај на политичке странке, поготово појединце у врху политике и круне. Почели су да врше утицај и ово је један од њих.
Наравно, ово је крајње лично мишљење, које треба доказати изворима. На жалост, то ће бити јако тешко јер је архив војно-обавештајне службе ВКЈ, као и полицијских органа те државе, после рата био предметом сталне обраде коју је радила удба, а пре ње, вероватно, и Гестапо и НКВД.
Па ипак, мислим да се може наћи у нашим архивима много доказа о припремама за делатност органа Краљевине Југославије, пре свега војске и полиције, па и правосуђа, у случају окупације.

Само да додам, па наставите...
Генерал Живко Павловић је, на том предавању, навео мане при војној одбрани Краљевине Југославије и све могуће врлине које може имати и које има нападач.
Он је убрзо и умро.
Готово тачно три године после његове смрти, уследио је немачки напад на Краљевину Југославију, који се, готово до детаља, поклопио са претпоставкама генерала Павловића.
Тешко да смо таквог промућурног и образованог војног стратега икада имали. Сходно томе, не треба сумњати да су његове мисли припадници државне елите узели крајње озбиљно и према њима подесили своје потоње понашање.
На жалост, ми смо за осам деценија произвели на стотине историчара и на хиљаде "научних" радова који су требали да нам објасне да се ово никада није догодило. И то стање се, на жалост, наставља....

[Антитоталитаран]

Ма Бенито је the best!
Поред Пећанца, Илије Трифуновића Бирчанина, Мине Станковића још један четнички војвода имао је пуномоћје да може да организује одреде за наставак рата. О којем се војводи ради?

Био сам убеђен да је у питању Михајло Јосифовић, који је погинуо у Априлском рату у одбрани Струмице.

[Mitic]

И наша Википедија уме да погоди без цитирања извора.

Под одредницом "Доброслав Јевђевић" стоји да га је премијер Богољуб Јевтић 1935. поставио за шефа пропаганде југословенске владе.

Тешко да ће наћи извор, пошто је Јевђевић тада живео у Прачи. Тада је превео са немачког на српски једну од најчувенијих књига 20. века. Коју?

Јел роман у питању?

Да покушам, можда је војвода превео "Процес" од Франца Кафке.

[Милослав Самарџић]

И наша Википедија уме да погоди без цитирања извора.

Под одредницом "Доброслав Јевђевић" стоји да га је премијер Богољуб Јевтић 1935. поставио за шефа пропаганде југословенске владе.

Тешко да ће наћи извор, пошто је Јевђевић тада живео у Прачи. Тада је превео са немачког на српски једну од најчувенијих књига 20. века. Коју?

Јел роман у питању?

Да покушам, можда је војвода превео "Процес" од Франца Кафке.

Не. Историјско-филозофска расправа.

[Александар Динчић]

Војвода Душан Димитријевић-четврти изванредни опуномоћеник за организацију отпора у случају војног слома.

Коста Пећанац је добио пуномоћје као председник Удружења четника, Илија Трифуновић Бирчанин, као председник Српске народне одбране, Мина Станковић, као изванредни опуномоћеник за четничко питање у јужним југословенским крајевима. Са које позиције је наступао војвода Дуле Димитријевић?

[Антитоталитаран]

Свака част господине Динчићу! Да ли знате која подручја су та четворица војвода добила?

[Александар Динчић]

Нема ту стриктних овлашћења по подручјима већ ко се где у моменту рата затекне. Пећанац се затекао у Смедереву а окупио је људе у јужној Србији. Дража у Босни а окупио је одреде у западној Србији. Додуше, ишао је ка Србији, јер је слао своју претходницу, да тамо ухвати везу са Пећанцем.

[Милослав Самарџић]

Нема ту стриктних овлашћења по подручјима већ ко се где у моменту рата затекне. Пећанац се затекао у Смедереву а окупио је људе у јужној Србији. Дража у Босни а окупио је одреде у западној Србији. Додуше, ишао је ка Србији, јер је слао своју претходницу, да тамо ухвати везу са Пећанцем.

Знаш ли можда ко је војвода Петар Стојковић? Био је у Голупцу крајем 1941. Војвода Пера Шумски.

[Милослав Самарџић]

И наша Википедија уме да погоди без цитирања извора.

Под одредницом "Доброслав Јевђевић" стоји да га је премијер Богољуб Јевтић 1935. поставио за шефа пропаганде југословенске владе.

Тешко да ће наћи извор, пошто је Јевђевић тада живео у Прачи. Тада је превео са немачког на српски једну од најчувенијих књига 20. века. Коју?

Преводио је Шпенгелову књигу ''Пропаст Запада''.

[Бенито]

Зезаш??
Сјајно!!!