[ХраброСрце]

Можда нека од оних што су саградили четници?

[Бенито]

Можда нека од оних што су саградили четници?

Да се извиним, јер је заиста претешко питање. Морао сам да поставим ово питање, да би објаснио један важан феномен.
Наиме, летописи цркава су за свештенике, али и за обичне људе, примарни извор за историју одређене светиње, али и целе те парохије. У суштини, најчешће је то и правилан став. Али, постоје и изузеци, попут овог:
Црква у Заблаћу код Чачка се води у летопису, а самим тим и на Википедији и сличним сајтовима да је саграђена у другој половини 19 века. То је нетачан, а самим тим и погрешан податак.
Та црква је почела да се гради одмах после Другог устанка и први и главни дародавац била је удовица Аврама Лукића, а цркву је одлучила да подигне у знак сећања на њега. Она није успела да заврши цркву, а доцније је и преминула... Било је потребно времена да се обнови духовни живот на овом простору, што се дешавало постепено, пар година доцније. Протоком времена, мењањем свештеника, неодговорношћу оних који су о томе требало да мисле, или из ко зна ког разлога, заборављен је први и главни дародавац ове светиње и разлог зашто је започела њена изградња.
На жалост, ни данашњи парох цркве у Заблаћу нема појма о овоме.

[Милослав Самарџић]

Када је српска војска увела снајперске јединице?

На Солунском фронту.
Колико су онда увеличавали оптички нишани, а колико данас?

Пошто је ово лако питање, још једно.
Ускоро ће бити стогодишњица венчања краља Александра и краљице Марије.
Ко је био војвода на свадби?

[Бенито]

Војвода односно барјактар на свадби краља Александра Карађорђевића и краљице Марије био је Михаило Шибалић из Језера покрај Никшића.

[Милослав Самарџић]

Војвода односно барјактар на свадби краља Александра Карађорђевића и краљице Марије био је Михаило Шибалић из Језера покрај Никшића.

Војвода је у овим крајевима овамо шеф свадбе.
У том смислу, овим сам преформулисао питање...

[Бенито]

Организатор свадбе био је Бранислав Нушић.
Кум је био син енглеског краља, а стари сват био је кнез Арсен, младожењин стриц. Девери су били кнез Павле и Никола Петровић.
Ето, па сад Ти бирај...

[Милослав Самарџић]

Организатор свадбе био је Бранислав Нушић.
Кум је био син енглеског краља, а стари сват био је кнез Арсен, младожењин стриц. Девери су били кнез Павле и Никола Петровић.
Ето, па сад Ти бирај...

Тако је. Мислио сам на Нушића. Мало је чудно што је био он, имајући у виду сва она исмевања власти. Додуше династију није критиковао.

Која црква је задужбина краљице Марије?

[Бенито]

Никада он није исмевао Карађорђевиће.
Види се да си ишао у школу под комунистима.

[Милослав Самарџић]

Никада он није исмевао Карађорђевиће.
Види се да си ишао у школу под комунистима.

Види се да не знаш за цркву.
Лепо рекох да није.

[Бенито]

Никада он није исмевао Карађорђевиће.
Види се да си ишао у школу под комунистима.

Види се да не знаш за цркву.
Лепо рекох да није.

Ајде, удри...

[Милослав Самарџић]

То је храм Светог Саве у Лондону.

[Бенито]

То је храм Светог Саве у Лондону.

Тако је, браво. Сметнуо сам са ума тај податак.

[Бенито]

Можда нека од оних што су саградили четници?

Да се извиним, јер је заиста претешко питање. Морао сам да поставим ово питање, да би објаснио један важан феномен.
Наиме, летописи цркава су за свештенике, али и за обичне људе, примарни извор за историју одређене светиње, али и целе те парохије. У суштини, најчешће је то и правилан став. Али, постоје и изузеци, попут овог:
Црква у Заблаћу код Чачка се води у летопису, а самим тим и на Википедији и сличним сајтовима да је саграђена у другој половини 19 века. То је нетачан, а самим тим и погрешан податак.
Та црква је почела да се гради одмах после Другог устанка и први и главни дародавац била је удовица Аврама Лукића, а цркву је одлучила да подигне у знак сећања на њега. Она није успела да заврши цркву, а доцније је и преминула... Било је потребно времена да се обнови духовни живот на овом простору, што се дешавало постепено, пар година доцније. Протоком времена, мењањем свештеника, неодговорношћу оних који су о томе требало да мисле, или из ко зна ког разлога, заборављен је први и главни дародавац ове светиње и разлог зашто је започела њена изградња.
На жалост, ни данашњи парох цркве у Заблаћу нема појма о овоме.

Драги форумаши, нека Вам је срећан Видовдан.
За Видовдан и посебно питање, а уједно и треће питање из триптиха:
Познато је свима да је до дефинитивног разлаза између Коџе Милоша и кнегиње Љубице дошло после страшног догађаја, када је кнегиња Љубица у нападу беса убила Петрију, љубезницу Милошеву. Питање гласи:
Ко је била Петрија?

[Mitic]

Можда нека од оних што су саградили четници?

Да се извиним, јер је заиста претешко питање. Морао сам да поставим ово питање, да би објаснио један важан феномен.
Наиме, летописи цркава су за свештенике, али и за обичне људе, примарни извор за историју одређене светиње, али и целе те парохије. У суштини, најчешће је то и правилан став. Али, постоје и изузеци, попут овог:
Црква у Заблаћу код Чачка се води у летопису, а самим тим и на Википедији и сличним сајтовима да је саграђена у другој половини 19 века. То је нетачан, а самим тим и погрешан податак.
Та црква је почела да се гради одмах после Другог устанка и први и главни дародавац била је удовица Аврама Лукића, а цркву је одлучила да подигне у знак сећања на њега. Она није успела да заврши цркву, а доцније је и преминула... Било је потребно времена да се обнови духовни живот на овом простору, што се дешавало постепено, пар година доцније. Протоком времена, мењањем свештеника, неодговорношћу оних који су о томе требало да мисле, или из ко зна ког разлога, заборављен је први и главни дародавац ове светиње и разлог зашто је започела њена изградња.
На жалост, ни данашњи парох цркве у Заблаћу нема појма о овоме.

Драги форумаши, нека Вам је срећан Видовдан.
За Видовдан и посебно питање, а уједно и треће питање из триптиха:
Познато је свима да је до дефинитивног разлаза између Коџе Милоша и кнегиње Љубице дошло после страшног догађаја, када је кнегиња Љубица у нападу беса убила Петрију, љубезницу Милошеву. Питање гласи:
Ко је била Петрија?

Нек је и Теби срећан Видовдан, Бенито.

А Петрија је била родом из породице једног војводе из Првог српског устанка. Могућа варијанта.

Или је можда била у сродству са кнегињом Љубицом. Али то би био даљи род.