[Шумадинац]

У Речнику страних речи и израза Ивана Клајна пише да је реч "бре" турског порекла. Недавно пронађох негде да поменута реч потиче из шпанског језика. Како се поодавно ова модификована шпанска реч нашла у српском језику?

Требало би преко Сефардских Јевреја кад су бежали из Шпаније и долазили у Београд где су се и настанили.

То је било крајем 15. века.

Тако је Митићу, бре!
Објашњење је следеће.
Након извршене реконквисте, тамо негде 1492. године, пре подне, Шпанци су протерали Јевреје из своје државе. Један део ових Сефарда је пронашао уточиште у Београду, прецизније - на Дорћолу. Они су причали језиком који се зове Ладино или Жудео-еспањол. Употребљавали су као узречицу реч омбре (hombre), што значи човече. Временом су њихове комшије Турци, Грци и Цинцари скратили ову реч, а потом је ушла и у српски језик.

То је још увек једна од многих хипотеза.

[Бенито]

Е, ово је званична наука. Једна сасвим недоказива теорија узима се као научни аксиом јер је потписао Клајн. 
А нешто што је доказано из три невезана извора се не прихвата као научна истина, јер не одговара владајућем идеолошком концепту.

[Vlad Alekš]

Е, ово је званична наука. Једна сасвим недоказива теорија узима се као научни аксиом јер је потписао Клајн. 
А нешто што је доказано из три невезана извора се не прихвата као научна истина, јер не одговара владајућем идеолошком концепту.

Фројд је пренео тајну Хугу, а Хуго Ивану. Ваљда Иван најбоље зна одакле је бре, бре.

[Mitic]

Међутим, треба имати у виду чињеницу да и доњолужички језик (којим говоре Лужички Срби) има реч "бра!" у сличним употребама попут нашег бре, на пример źи бра! "иди, бре", каки бра? "какав бре" - појашњавају др Новокмет и др Шпановић.

А како се на веома сличан начин и у српском, као узречица, употребљава вокатив брате, и то не само у обраћању несродним мушким особама, него и женским, па чак и домаћим животињама (иди, брате, и слично), намеће се закључак да су и наше бре и доњолужичко бра у ствари скраћене форме вокатива речи брат. Занимљиво је да и у курдском језику постоји реч бре, такође скраћени вокатив именице бирā "брат", одакле је можда и турско бре.

- У сваком случају, ова занимљива српсколужичка подударност могла би нам казивати нешто и о духу фамилијарне узајамности унутар једне етничке групе чији су припадници, како претпостављамо, себе називали "друговима, компањонима" - истиче др Слободан Новокмет.

https://www.blic.rs/kultura/vesti/toliko...re/hzy7xn4

[пек.]

То што Јевреј Иван Клајн мисли да су Срби узели сефардску реч није никакво чудо.

[Бенито]

Од данас популарних имена у Срба, које је било најређе да се сретне у Срба у 19-ом и првој половини 20-ог века?

[Vlad Alekš]

То што Јевреј Иван Клајн мисли да су Срби узели сефардску реч није никакво чудо.

Не, у његовом речнику пише да је реч турска, а Турци су преузели од Грка па модификовали. То сам и написао као увод у питање. Један други човек је изнео ову теорију за Сефарде. Заборавио сам му име. А иначе, Клајн је био Ашкеназ.

[Vlad Alekš]

Од данас популарних имена у Срба, које је било најређе да се сретне у Срба у 19-ом и првој половини 20-ог века?

Лазар?

[Милослав Самарџић]

Од данас популарних имена у Срба, које је било најређе да се сретне у Срба у 19-ом и првој половини 20-ог века?

Лазар?

Слободан, Душан...

[Mitic]

Од данас популарних имена у Срба, које је било најређе да се сретне у Срба у 19-ом и првој половини 20-ог века?

Можда Стефан?

[Почетник]

Од данас популарних имена у Срба, које је било најређе да се сретне у Срба у 19-ом и првој половини 20-ог века?

Можда Дејан?

[пек.]

То што Јевреј Иван Клајн мисли да су Срби узели сефардску реч није никакво чудо.

Не, у његовом речнику пише да је реч турска, а Турци су преузели од Грка па модификовали. То сам и написао као увод у питање. Један други човек је изнео ову теорију за Сефарде. Заборавио сам му име. А иначе, Клајн је био Ашкеназ.

То пише у роману Гордане Куић.

[Бенито]

Од данас популарних имена у Срба, које је било најређе да се сретне у Срба у 19-ом и првој половини 20-ог века?

Александар, наравно. Једноставно је објашњење:
То је било краљевско име и српски сељани, који су чинили преко 90% становништва Краљевине Србије, из страхопоштовања нису синовима давали име Александар, него Алекса, а надимак је био Лека, или Лекица,док је дете.
Тек у време владавине краља Александра Карађорђевића, у градовима су почели чешће да крсте децу именом Александар.
У другој половини 20 века то је постало једно од чешћих имена у Срба, али не по узору на краљеве, него на Александра Ранковића.
И данас је то једно од чешћих имена код Срба, али зато што родитељи мисле да ће тим именом на неки начин унапред узвисити наследника.

[Бенито]

Који корпус ЈВ је имао највише официра у својим редовима?