Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Може још једно питање:

"За највећу опасност сматра се постојање Срба и Јевреја у држави и према њима се предузимају радикалне мере. “Уништавање српства”, рекао ми је министар у једном разговору, “сада је наш први задатак. Нећемо оставити никакво српско језгро у границама наше државе.” На моје питање, како ће поступати са том опасношћу, одговорио је: “Врло лако: половину Срба ћемо пребацити у католичанство (Срби већ масовно подносе молбе за прелаз у католичанство, само ми нећемо дозволити да се ту провуче ниједан свештеник или учитељ). Један велики део ћемо иселити, односно послати у стару Србију, а остатак, најактивнији део, биће физички ликвидиран".”

Који усташки министар је ово рекао? А није Миле Будак.
Одговори

Артуковић
Одговори

(08-09-2021, 05:54 PM)Антитоталитаран Пише:  Артуковић


Тачно, то је из бугарских докумената. Конкретно, овај део се наводи у извештају бугарског амбасадора у НДХ упућен министру спољних послова Бугарске. Документ је датиран на 24. јул 1941 у Загребу. Извор: България и независимата хърватска държава (1941–1944). Дипломатически документи, София 2004.

Видим да си већ поставио линк, а можемо и овде да пренесемо

https://stellapolarebooks.com/2021/09/06...%b0%d1%80/
Одговори

Кад смо већ код усташа и НДХ, ево једног питања чији одговор у мени буди додатна згражавања.
Рођени стриц једног нашег познатог сликара био је активан у администрацији НДХ, то јест био је заступник у том њиховом сабору. Како им је било презиме?

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори

(09-09-2021, 07:43 AM)Vlad Alekš Пише:  Кад смо већ код усташа и НДХ, ево једног питања чији одговор у мени буди додатна згражавања.
Рођени стриц једног нашег познатог сликара био је активан у администрацији НДХ, то јест био је заступник у том њиховом сабору. Како им је било презиме?


Шумановић?
Одговори

(09-09-2021, 08:19 AM)Mitic Пише:  
(09-09-2021, 07:43 AM)Vlad Alekš Пише:  Кад смо већ код усташа и НДХ, ево једног питања чији одговор у мени буди додатна згражавања.
Рођени стриц једног нашег познатог сликара био је активан у администрацији НДХ, то јест био је заступник у том њиховом сабору. Како им је било презиме?


Шумановић?

Тако је.
Сава Шумановић је имао рођеног стрица Светислава (рођени брат његовог оца Милутина), који је био "заступник" у сабору НДХ. У тим временима када су "живи завидели мртвима" ова протекција није имала никаквог утицаја на Савину судбину.
У филму Путеви (1958) Саша Петровић је снимио Персиду, Савину мајку, која је испричала потресну причу о његовом хапшењу и страдању. У филму се наводи и да је Сава био још жив када су га, као и остале ухапшене Србе, усташе посуле живим кречом у јами, а онда их, без белега и обележја, затрпани.

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори

(08-09-2021, 11:46 AM)Mitic Пише:  Један je од последњих Бокеља који је пловио на једрењацима (од 1869), а каријеру je окончао, након пуних 50 година пловидбе, на паробродима (1919). Српске народности, грчке вероисповести, из млетачке грофовске фамилије, примљен за руског поданика.

Након Првог светског рата овај капетан се пензионисао, и тада је изабран за председника Српске православне црквене општине Св. Спиридона у Трсту.

Када је на Савиндан 1921. године неколико стотина наоружаних италијанских фашиста упало на забаву у Српску читаоницу у Трсту и када су отели икону светог Саве и српске заставе, капетан се попео на столицу па је одржао говор у коме је присутне подсетио да је Синан-паша, који је спалио мошти св. Саве на Врачару, пореклом такође био Италијан, а онда их је позвао да заједно запевају "Ускликнимо с љубављу светитељу Сави!.."

О ком капетану се ради?



Капетан Владимир Владо Ивелић. 

Бенито нам је писао о руском генералу Марку Ивелићу који је био предак капетану Владимиру Ивелићу.

https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/5...ara-i-pare

http://www.rastko.net/rastko-bo/casopisi/boka/24/25.pdf



"(Владо) Ивелић је био један од најистакнутијих посљедњих бокељских капетана који су заповиједали и једрењацима и паробродима. Врхунски ерудита, самоуки пјесник, велики југословенски патриота, капетан Владе Ивелић остао је забиљежен у маритимној историји Боке и као један од највјештијих поморских приповједача захваљујући својој меморијалној књизи „Успомене из помоћног живота“ која је написана и објављена почетком тридесетих година прошлог вијека. Капетан Владо Ивелић (1855-1940) је посљедњи мушки изданак породице Ивелић.

Припадао је плејади најбољих и најистакнутијих бокељских помораца који су поморску славу свога родног краја пронијели свим свјетским морима и океанима. Педесет година је провео на мору, највећим деловима пловећи на једрењацима, показао завидно стручно знање, вештину, чврстину и неустрашивост поморца. Ивелићи су позната стара племићка породица из Рисне, поријеклом из Херцеговине."





"На Савин-дан у вече 27. јануара 1921 године, пошто смо од власти добили дозволу, у Српској Читаоници приређена је свечана забава, на којој је присуствовало преко 350 особа. Давала се претстава са пјевањем и плесом, неко вријеме весело смо се провели. Око поноћи, када смо за одмора пошли на вечеру на други спрат, у школску дворану где се је налазило обилно опскрбљени бифе, насрнули су у нашу читаоницу бијесни фашисти, зграбили су са зида икону Св. Саве, наше заставе и остали украс, све су са собом понијели, а к томе су нам прекинули жице електричног осветљења. Господин Александар Ковачевић, који се још у дворани Читаонице налазио примијети тим разбојницима да тако поступају само дивљаци. На те речи скочише на њега четворица од оних ниткова и са напетим револверима запретише, ако једну ријеч још изусти, да ће га на месту убити.

На овој патриотској забави били су и два наша конзула г.г. Љуба Нешић са породицом и Брана Марковић. Када се је узбуђење мало стишало, упалили смо петролејске лампе и још смо неколико вријеме остали у оним просторијама. Међу онолико народа примјетили смо да се некако увукао и један наш гадни изрод и шпијун са још два непријатеља, никоме од нас позната. Када опазих овдје ту пузећу поган, узрујан подигнух се на столицу и на италијанском језику гласно проговорих:

/По наредби Синан Паше бив. Симон Савона поријеклом Италијана године 1594 на Врачару код Београда биле су запаљене мошти Св. Саве, а ноћас његови достојни потомци отели су нам Светитељску икону да је запале у свечаној ватри на Великој Пјаци. Први случај достојно је освећен, а надајући се да ово срамотно светогрђе неће бити заборављено, у присуству изрода – гадова шпијуна запјевајмо химну славноме нашему Покровитељу/.

Пошто смо сложно отпјевали : «Ускликнимо с љубављу» и свршили са пјевањем мирно смо се разишли и прошли између неколико стотина фашиста, који су нам били црквену авлију опколили."
Одговори

Видели смо да су из малог места Чонграда у Београд дошла два човека од изузетног значаја за српску књижевност.
Након ослобођења од Турака, а нарочито након доношења ваљаног (читај либералног) устава 1888, у Србију су похрлили људи из разних крајева Балкана, па и Европе. То је посебно важило за Београд, као престоницу. Из једног удаљеног села у Београд су дошли људи који су били изузетно успешни у својим пословима, углавном у приватном предузетништву. Они и њихови потомци постали су индустријалци, трговци, богаташи, буржуји, архитекте...
То мало село је припадало држави Србији за време Немањића. Аналогно Чонграду и за њега се може рећи - нити мањег места, нити већег успеха у београдској чаршији. Које село је у питању?

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори

(10-09-2021, 09:52 AM)Vlad Alekš Пише:  Видели смо да су из малог места Чонграда у Београд дошла два човека од изузетног значаја за српску књижевност.
Након ослобођења од Турака, а нарочито након доношења ваљаног (читај либералног) устава 1888, у Србију су похрлили људи из разних крајева Балкана, па и Европе. То је посебно важило за Београд, као престоницу. Из једног удаљеног села у Београд су дошли људи који су били изузетно успешни у својим пословима, углавном у приватном предузетништву. Они и њихови потомци постали су индустријалци, трговци, богаташи, буржуји, архитекте...
То мало село је припадало држави Србији за време Немањића. Аналогно Чонграду и за њега се може рећи - нити мањег места, нити већег успеха у београдској чаршији. Које село је у питању?


Село Преображење?
Одговори

(10-09-2021, 10:34 AM)Mitic Пише:  
(10-09-2021, 09:52 AM)Vlad Alekš Пише:  Видели смо да су из малог места Чонграда у Београд дошла два човека од изузетног значаја за српску књижевност.
Након ослобођења од Турака, а нарочито након доношења ваљаног (читај либералног) устава 1888, у Србију су похрлили људи из разних крајева Балкана, па и Европе. То је посебно важило за Београд, као престоницу. Из једног удаљеног села у Београд су дошли људи који су били изузетно успешни у својим пословима, углавном у приватном предузетништву. Они и њихови потомци постали су индустријалци, трговци, богаташи, буржуји, архитекте...
То мало село је припадало држави Србији за време Немањића. Аналогно Чонграду и за њега се може рећи - нити мањег места, нити већег успеха у београдској чаршији. Које село је у питању?


Село Преображење?

Није.
Написах да је припадало Србији за време Немањића. Код цара Душана сигурно, за остале владаре нисам сигуран.
Данас се налази у Грчкој, у "провинцији" Западна Македонија, близу границе са Албанијом.

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори

(09-09-2021, 10:01 AM)Mitic Пише:  
(08-09-2021, 11:46 AM)Mitic Пише:  Један je од последњих Бокеља који је пловио на једрењацима (од 1869), а каријеру je окончао, након пуних 50 година пловидбе, на паробродима (1919). Српске народности, грчке вероисповести, из млетачке грофовске фамилије, примљен за руског поданика.

Након Првог светског рата овај капетан се пензионисао, и тада је изабран за председника Српске православне црквене општине Св. Спиридона у Трсту.

Када је на Савиндан 1921. године неколико стотина наоружаних италијанских фашиста упало на забаву у Српску читаоницу у Трсту и када су отели икону светог Саве и српске заставе, капетан се попео на столицу па је одржао говор у коме је присутне подсетио да је Синан-паша, који је спалио мошти св. Саве на Врачару, пореклом такође био Италијан, а онда их је позвао да заједно запевају "Ускликнимо с љубављу светитељу Сави!.."

О ком капетану се ради?



Капетан Владимир Владо Ивелић. 

Бенито нам је писао о руском генералу Марку Ивелићу који је био предак капетану Владимиру Ивелићу.

https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/5...ara-i-pare

http://www.rastko.net/rastko-bo/casopisi/boka/24/25.pdf



"(Владо) Ивелић је био један од најистакнутијих посљедњих бокељских капетана који су заповиједали и једрењацима и паробродима. Врхунски ерудита, самоуки пјесник, велики југословенски патриота, капетан Владе Ивелић остао је забиљежен у маритимној историји Боке и као један од највјештијих поморских приповједача захваљујући својој меморијалној књизи „Успомене из помоћног живота“ која је написана и објављена почетком тридесетих година прошлог вијека. Капетан Владо Ивелић (1855-1940) је посљедњи мушки изданак породице Ивелић.

Припадао је плејади најбољих и најистакнутијих бокељских помораца који су поморску славу свога родног краја пронијели свим свјетским морима и океанима. Педесет година је провео на мору, највећим деловима пловећи на једрењацима, показао завидно стручно знање, вештину, чврстину и неустрашивост поморца. Ивелићи су позната стара племићка породица из Рисне, поријеклом из Херцеговине."

Одлично си то постирао!
Заиста постоји једна српска морска "епопеја", ако могу да се овако изразим, о којој се врло мало прича.
Можда зато што је важно за неке одаљивати Србе од мора и негирати да постоје приморски Срби.

Ако ми је допуштено да учествујем у квизу: који други морски капетан, такође Србин из Трста, имао је једну улогу крајем првог светског рата у томе да тај град постане део Италије?
Одговори

(10-09-2021, 09:52 AM)Vlad Alekš Пише:  Видели смо да су из малог места Чонграда у Београд дошла два човека од изузетног значаја за српску књижевност.
Након ослобођења од Турака, а нарочито након доношења ваљаног (читај либералног) устава 1888, у Србију су похрлили људи из разних крајева Балкана, па и Европе. То је посебно важило за Београд, као престоницу. Из једног удаљеног села у Београд су дошли људи који су били изузетно успешни у својим пословима, углавном у приватном предузетништву. Они и њихови потомци постали су индустријалци, трговци, богаташи, буржуји, архитекте...
То мало село је припадало држави Србији за време Немањића. Аналогно Чонграду и за њега се може рећи - нити мањег места, нити већег успеха у београдској чаршији. Које село је у питању?

У питању је село Клисура.
Из овог села у Београд су дошли очеви оснивачи десетак познатих породица, међу којима су: Шонда, Кики, Леко, Вучо, Антула, Пешика...
То су били људи са изражено јаким предузетничким духом, штедљиви и, очигледно, јако добро повезани. Неки аутори за њих чак употребљавају израз - цинцарска масонерија. Постоји и израз "вилајетлије", који описује ову појаву повезаности и испомагања међу земљацима. Развијајући свој лични бизнис и богатећи се, ови људи су дали огромни допринос развоју капитализма, формирању буржоазије и развоју српске државе у целини. Иначе, били су склони асимилацији, узимали су крсне славе и већ у другом колену постајали "прави Срби".
За почетак ћу дати пример породице Шонда.
Константин Шонда се доселио у Београд, да би потом ту направио фабрику чоколаде. Његов син Михајло је добро водио посао, тако да је добио надимак "краљ чоколаде". Била је позната млечна чоколада "Олга". Први су у чоколаде стављали сличице фудбалера. На Теразијама су 1911. отворили бисокоп "Колосеум". Михајло је са породицом живео у раскошној згради у Косовској 5. Погинуо је 1944. године приликом савезничког бомбардовања. Данас је на месту фабрике чоколаде на Дорћолу хотел једног садашњег министра у влади Србије. А на месту Шондиног биоскопа је биоскоп "Звезда", који је приватизован, те занемарен, а потом, пре пар година, заузет од стране студената ФДУ. Да скратим - направљен је циркус од некадашње имовине краља чоколаде.

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори

(11-09-2021, 05:27 PM)ЛукаЛоко Пише:  
(09-09-2021, 10:01 AM)Mitic Пише:  
(08-09-2021, 11:46 AM)Mitic Пише:  Један je од последњих Бокеља који је пловио на једрењацима (од 1869), а каријеру je окончао, након пуних 50 година пловидбе, на паробродима (1919). Српске народности, грчке вероисповести, из млетачке грофовске фамилије, примљен за руског поданика.

Након Првог светског рата овај капетан се пензионисао, и тада је изабран за председника Српске православне црквене општине Св. Спиридона у Трсту.

Када је на Савиндан 1921. године неколико стотина наоружаних италијанских фашиста упало на забаву у Српску читаоницу у Трсту и када су отели икону светог Саве и српске заставе, капетан се попео на столицу па је одржао говор у коме је присутне подсетио да је Синан-паша, који је спалио мошти св. Саве на Врачару, пореклом такође био Италијан, а онда их је позвао да заједно запевају "Ускликнимо с љубављу светитељу Сави!.."

О ком капетану се ради?



Капетан Владимир Владо Ивелић. 

Бенито нам је писао о руском генералу Марку Ивелићу који је био предак капетану Владимиру Ивелићу.

https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/5...ara-i-pare

http://www.rastko.net/rastko-bo/casopisi/boka/24/25.pdf



"(Владо) Ивелић је био један од најистакнутијих посљедњих бокељских капетана који су заповиједали и једрењацима и паробродима. Врхунски ерудита, самоуки пјесник, велики југословенски патриота, капетан Владе Ивелић остао је забиљежен у маритимној историји Боке и као један од највјештијих поморских приповједача захваљујући својој меморијалној књизи „Успомене из помоћног живота“ која је написана и објављена почетком тридесетих година прошлог вијека. Капетан Владо Ивелић (1855-1940) је посљедњи мушки изданак породице Ивелић.

Припадао је плејади најбољих и најистакнутијих бокељских помораца који су поморску славу свога родног краја пронијели свим свјетским морима и океанима. Педесет година је провео на мору, највећим деловима пловећи на једрењацима, показао завидно стручно знање, вештину, чврстину и неустрашивост поморца. Ивелићи су позната стара племићка породица из Рисне, поријеклом из Херцеговине."

Одлично си то постирао!
Заиста постоји једна српска морска "епопеја", ако могу да се овако изразим, о којој се врло мало прича.
Можда зато што је важно за неке одаљивати Србе од мора и негирати да постоје приморски Срби.

Ако ми је допуштено да учествујем у квизу: који други морски капетан, такође Србин из Трста, имао је једну улогу крајем првог светског рата у томе да тај град постане део Италије?



Може ли одговор на питање?

Или је можда Гопчевић?
Одговори

Петар, односно на италијански Пиетро Паоло Вучетић.
Он је командовао бродићем, којим су у последњим данима рата представници градске власти Трста, италијани либерали, отпловили све до Венеције – то је била опасна пловидба кроз аустријских и италијанских морских мина, како би званично тражили припојење тог града Италији.
После неких дана први италијански ратни брод  је стигао у луку у Трст.
Колико ја знам, Вучетић је после рата служио у југословенској ратној морнарици, а после другог светског рата живео у емиграцији у Њу Јорку све до смрти.
Иначе, Вучетићи су били важна и богата породица из Трста, неки из њих су били и на челу Српске црквене општине.

Молио бих вас, има ли неких овде који имају информације о његовом службовању у југословенској морнарици?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 34 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним