(08-09-2021, 11:46 AM)Mitic Пише: Један je од последњих Бокеља који је пловио на једрењацима (од 1869), а каријеру je окончао, након пуних 50 година пловидбе, на паробродима (1919). Српске народности, грчке вероисповести, из млетачке грофовске фамилије, примљен за руског поданика.
Након Првог светског рата овај капетан се пензионисао, и тада је изабран за председника Српске православне црквене општине Св. Спиридона у Трсту.
Када је на Савиндан 1921. године неколико стотина наоружаних италијанских фашиста упало на забаву у Српску читаоницу у Трсту и када су отели икону светог Саве и српске заставе, капетан се попео на столицу па је одржао говор у коме је присутне подсетио да је Синан-паша, који је спалио мошти св. Саве на Врачару, пореклом такође био Италијан, а онда их је позвао да заједно запевају "Ускликнимо с љубављу светитељу Сави!.."
О ком капетану се ради?
Капетан Владимир Владо Ивелић.
Бенито нам је писао о руском генералу Марку Ивелићу који је био предак капетану Владимиру Ивелићу.
https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/5...ara-i-pare
http://www.rastko.net/rastko-bo/casopisi/boka/24/25.pdf
"(Владо) Ивелић је био један од најистакнутијих посљедњих бокељских капетана који су заповиједали и једрењацима и паробродима. Врхунски ерудита, самоуки пјесник, велики југословенски патриота, капетан Владе Ивелић остао је забиљежен у маритимној историји Боке и као један од највјештијих поморских приповједача захваљујући својој меморијалној књизи „Успомене из помоћног живота“ која је написана и објављена почетком тридесетих година прошлог вијека. Капетан Владо Ивелић (1855-1940) је посљедњи мушки изданак породице Ивелић.
Припадао је плејади најбољих и најистакнутијих бокељских помораца који су поморску славу свога родног краја пронијели свим свјетским морима и океанима. Педесет година је провео на мору, највећим деловима пловећи на једрењацима, показао завидно стручно знање, вештину, чврстину и неустрашивост поморца. Ивелићи су позната стара племићка породица из Рисне, поријеклом из Херцеговине."
"На Савин-дан у вече 27. јануара 1921 године, пошто смо од власти добили дозволу, у Српској Читаоници приређена је свечана забава, на којој је присуствовало преко 350 особа. Давала се претстава са пјевањем и плесом, неко вријеме весело смо се провели. Око поноћи, када смо за одмора пошли на вечеру на други спрат, у школску дворану где се је налазило обилно опскрбљени бифе, насрнули су у нашу читаоницу бијесни фашисти, зграбили су са зида икону Св. Саве, наше заставе и остали украс, све су са собом понијели, а к томе су нам прекинули жице електричног осветљења. Господин Александар Ковачевић, који се још у дворани Читаонице налазио примијети тим разбојницима да тако поступају само дивљаци. На те речи скочише на њега четворица од оних ниткова и са напетим револверима запретише, ако једну ријеч још изусти, да ће га на месту убити.
На овој патриотској забави били су и два наша конзула г.г. Љуба Нешић са породицом и Брана Марковић. Када се је узбуђење мало стишало, упалили смо петролејске лампе и још смо неколико вријеме остали у оним просторијама. Међу онолико народа примјетили смо да се некако увукао и један наш гадни изрод и шпијун са још два непријатеља, никоме од нас позната. Када опазих овдје ту пузећу поган, узрујан подигнух се на столицу и на италијанском језику гласно проговорих:
/По наредби Синан Паше бив. Симон Савона поријеклом Италијана године 1594 на Врачару код Београда биле су запаљене мошти Св. Саве, а ноћас његови достојни потомци отели су нам Светитељску икону да је запале у свечаној ватри на Великој Пјаци. Први случај достојно је освећен, а надајући се да ово срамотно светогрђе неће бити заборављено, у присуству изрода – гадова шпијуна запјевајмо химну славноме нашему Покровитељу/.
Пошто смо сложно отпјевали : «Ускликнимо с љубављу» и свршили са пјевањем мирно смо се разишли и прошли између неколико стотина фашиста, који су нам били црквену авлију опколили."
