Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(13-10-2021, 08:39 AM)Mitic Пише:  
(13-10-2021, 07:51 AM)Vlad Alekš Пише:  Заборавимо на тренутак ружну прошлост и садашњост и скренимо мало ка математици.
Ко је најцитиранији српски математичар, а самим тим и најзначајнији?

Милутин Миланковић.

Не.
Милитин Миланковић јесте наш најцитиранији научник, али он није био математичар. Он је био универзални геније. Smile
У питању је човек који је био само математичар и кога цитирају само из математике.

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори

(12-10-2021, 06:20 PM)Шумадинац Пише:  Свака част Бенито на сјајним увидима односа Тито-Рaнковић. Но, каква су твоја разматрања у вези позадине сукоба Тита и Крцуна?
О томе сам слушао од детињства. Не бих то коментарисао без конкретних доказа. Оно што је чињеница је да је Крцун почео много да прича, последњих пар година свог живота и да је то некоме сметало. 
Такође, познато је да га Ранковић није баш много "мирисао". Крцун је био први телохранитељ Брозу у Ужицу, у октобру 1941. године, и из тога је вукао доцнију своју моћ. Не треба заборавити ни то да је он био део варошке омладине, која се увек код нас имплементира као засебна целина у оквиру једне генерације. Ко успе, попут Крцуна, да тај адолесцендски однос са својом генерацијом одржи што дуже и пребаци га у политички залог, у свим ауторитарним режимима попут титоистичког, има могућност да дохвати велику моћ, а поготово ако се то дешава у оквиру система неограничене силе. Историја нас учи да се то обично завршава у некој сфери медицинске струке.
Укратко, нема доказа да је Крцун убијен. Више је био везан, у сваком смислу, за Броза него за Ранковића. У том кључу треба и тражити решење његове судбине и смрти.
Одговори

Крцун сигурно није убијен, то је још један од митова "српских комуниста".
Одговори

(13-10-2021, 07:51 AM)Vlad Alekš Пише:  Заборавимо на тренутак ружну прошлост и садашњост и скренимо мало ка математици.
Ко је најцитиранији српски математичар, а самим тим и најзначајнији?

Мика Алас.
Одговори

(13-10-2021, 07:51 AM)Vlad Alekš Пише:  Заборавимо на тренутак ружну прошлост и садашњост и скренимо мало ка математици.
Ко је најцитиранији српски математичар, а самим тим и најзначајнији?

То је био Јован Карамата.
Карамате потичу из места Катраница (данас Грчка), а доселили су се у Земун у 18. веку. Чланови ове угледне трговачке породице били су и Атанасије J. Карамата (1821—1868), који је 1848. био "министар финансија" Српске Војводине, као и Марко J. Карамата - секретар кнеза Михаила.
Математичар Карамата је био син Стевана и унук поменутог Атанасија. Рођен је у Загребу 1902, те ме не би чудило да Хрвати и њега присвоје као свог. Докторирао је 1925. године код Михаила Петровића Аласа, да би, потом, светску славу постигао 1930. Тада је у једном часопису на немачком језику објавио рад у коме је на елегантан начин доказао Харди-Литлвудову теорему.
Предавао је на универзитету у Београду до 1950, када је прешао на универзитет у Женеви, где је радио до упокојења 1967. Његови директни потомци данас живе у Лозани. Ако којим чудом читају овај текст, овом приликом им шаљем срдачне поздраве.
Карамата је објавио 122 научна рада, 15 монографија и књига, као и 7 уџбеника. Он, његови студенти и колеге су у свету познати као оснивачи "Караматине (југословенске) школе математике". Бројни познати светски математичари су у својим радовима користили Караматине доказе, а један од најпознатијих је  Норберт Вајнер, амерички креатор кибернетике, који је 1932. објавио извесну теорију користећи Караматин већ споменути доказ Харди-Литлвудове теореме.
И на крају, пар опаски о историји српске математике. Српска математика је евидентно била солидно развијена у средњем веку, будући да се копала и обрађивала руда, као и с обзиром на то да су се градили манастири. Из тог периода можемо издвојити Трифуна Дубровчанина који се бавио "таблицама у металургији", као и, чини ми се већ споменутог овде у квизу, Лазара Хиландарца који је начинио механички сат за кнеза Василија у Кремљу. Након векова мрака због турске окупације, српска математика васкрсава под великанима као што су били Димитрије Нешић, Богдан Гавриловић и Милутин Миланковић. Српску математику у свет је увео Мика Алас, то јесте тачно, али не сме се заборавити да је са Јованом Караматом она доживела кулминацију.
Ето, тако је било некада. А нама остаје само да саберемо 2 и 2, па да видимо где смо се забројали.

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори

Свака част за ово, Влад! Добра тема за расправу!

А стварно, сигурно постоје научни радови о развоју математике и астрономије у Србији у средњем веку.

Мислим да су превођена нека дела о астрономији у Србији у средњем веку. Историчар Александар Узелац има неки текст о томе.

А ево једног питања које се донекле надовезује.

У 15. веку је настала збирка (зборник) српских средњевековних рукописа коју је написао један српски монах за супругу српског господара, а та жена је била племкиња и ћерка великог српског кнеза.

У тој збирци се налази спис козмографског карактера (Повест о преуведенији васељенеј).

О ком зборнику се ради? И којој Српкињи је посвећен овај зборник?
Одговори

(14-10-2021, 10:18 AM)Mitic Пише:  Свака част за ово, Влад! Добра тема за расправу!

А стварно, сигурно постоје научни радови о развоју математике и астрономије у Србији у средњем веку.

Мислим да су превођена нека дела о астрономији у Србији у средњем веку. Историчар Александар Узелац има неки текст о томе.

А ево једног питања које се донекле надовезује.

У 15. веку је настала збирка (зборник) српских средњевековних рукописа коју је написао један српски монах за супругу српског господара, а та жена је била племкиња и ћерка великог српског кнеза.

У тој збирци се налази спис козмографског карактера (Повест о преуведенији васељенеј).

О ком зборнику се ради? И којој Српкињи је посвећен овај зборник?

„Горички зборник“ од Никонa Јерусалимског 1441/42. године у виду писма ћерки кнеза Лазара, Јелени Балшић

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори

Тачно. Горички зборник.

Шумадинац је дао комплетан одговор.

А реченицу да се у зборнику налази спис козмографског карактера, цитирао сам од Ирене Шпадијер.

https://www.academia.edu/33839002/Gori%C...A3_446_pdf

Извор: "Свет српске рукописне књиге (ХII-ХVII век)", САНУ, Београд 2016, стр. 327
Одговори

(13-10-2021, 10:48 AM)Бенито Пише:  
(12-10-2021, 06:20 PM)Шумадинац Пише:  Свака част Бенито на сјајним увидима односа Тито-Рaнковић. Но, каква су твоја разматрања у вези позадине сукоба Тита и Крцуна?
О томе сам слушао од детињства. Не бих то коментарисао без конкретних доказа. Оно што је чињеница је да је Крцун почео много да прича, последњих пар година свог живота и да је то некоме сметало. 
Такође, познато је да га Ранковић није баш много "мирисао". Крцун је био први телохранитељ Брозу у Ужицу, у октобру 1941. године, и из тога је вукао доцнију своју моћ. Не треба заборавити ни то да је он био део варошке омладине, која се увек код нас имплементира као засебна целина у оквиру једне генерације. Ко успе, попут Крцуна, да тај адолесцендски однос са својом генерацијом одржи што дуже и пребаци га у политички залог, у свим ауторитарним режимима попут титоистичког, има могућност да дохвати велику моћ, а поготово ако се то дешава у оквиру система неограничене силе. Историја нас учи да се то обично завршава у некој сфери медицинске струке.
Укратко, нема доказа да је Крцун убијен. Више је био везан, у сваком смислу, за Броза него за Ранковића. У том кључу треба и тражити решење његове судбине и смрти.
Хајде да разрешимо ово...
Одговори

Сигуран сам да Крцун није био убијен, него да је погинуо.
Ако неко зна, нека напише шта се десило управо на том месту за време Другог светског рата?
Одговори

Стварно не знам одговор на питање, али можда су четници или партизани водили битку на том месту где је погинуо Крцун.
Одговори

(14-10-2021, 11:02 PM)Бенито Пише:  Сигуран сам да Крцун није био убијен, него да је погинуо.
Ако неко зна, нека напише шта се десило управо на том месту за време Другог светског рата?

Ту је нешто Дража урадио.

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори

(15-10-2021, 09:49 AM)Mitic Пише:  Стварно не знам одговор на питање, али можда су четници или партизани водили битку на том месту где је погинуо Крцун.

Митићу, соколе, никада немој почињати одговор са "Стварно не знам одговор на питање...". Јок

Елем, док неко не буде одговорио на Бенитово питање о Крцуну, ево једног новог из историје архитектуре.
Хришћанство је раскрстило са паганштином и паганима на неколико начина - нешто је бивало забрањено, а нешто је интегрисано. Ликови паганских мислилаца су ретко били приказивани на фрескама, и то само у случају композиције која би их повезивала са Старим, а посебно са Новим заветом. Кажу да постоје такви случајеви у два средњовековна српска манастира.
У новијој историји саграђена је једна зграда у Београду на чијем крову се налазе статуе два паганска мислиоца. Иако је архитекта био православац, ово је указивало на одавање поште паганским философима. Која је то зграда и како се звао чувени архитекта?

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори

(14-10-2021, 11:02 PM)Бенито Пише:  Сигуран сам да Крцун није био убијен, него да је погинуо.
Ако неко зна, нека напише шта се десило управо на том месту за време Другог светског рата?
Ликвидација "народних непријатеља", јесен 1944.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 31 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним