Није Самарџић одговорио ништа, јер "све" "ништа", "ово-оно", НИЈЕ ОДГОВОР.
Ево одговора (никако да нађем времена):
Одмах по окупацији, италијанска војска је заузела целу Далмацију, Боку которску, Црну Гору и добар део Косова и Метохије. Тамо где су се сусретали са Немцима, звале су се окупационе зоне, односно постојале су демаркационе линије између надлежности две окупаторске војске, и биле су ствар договора између двојице вођа, и мењале су се три пута до капитулације Италије.
У дубини, Италијани су стварали провинције, а њихове границе дефинисали посебним билатералним уговорима са новооснованом НДХ.
То су Римски уговори, између фашистичке Италије и НДХ, који су потписани 18. маја 1941. године у Риму. Граница између провинције Котор и НДХ постављен је на истоку провинције Котор, тако што је граница ишла од јадранске обале, на подручју између Цавтата и Витаљине, према северо-истоку до границе са Црном Гором. Тако су у састав Боке которске ушле и Груде.
Зашто је ово важно?
Пре овог разграничења, Груде су биле у саставу Бановине Хрватске, а у мају 1940. године, хрватски бан Шубашић је донео одлуку да се општине Цавтат и Груде споје у једну општину, са центром у Груди. После Римских уговора, власти НДХ су морале да успоставе ново "опћинско поглаварство Конавле" са центром у Цавтату.
Зашто су усташе нагласиле Конавле?
Зато што су одвајањем Груде од Дубровника, Конавле први пут од средњег века, када су Дубровчани купили Конавле, одвојене од Дубровника. Да нагласим, да су Мачек и компанија у преговорима са кнезом Павлом, при стварању Бановине Хрватске, и својој амбицији да Дубровник уђе у састав Бановине Хрватске, то посебно наглашавали како би добили целе Конавле. На тај начин не само да су отели Дубровник са његовим историјским залеђем, него су ушли и у контролу Боке которске и њеног изласка на отворено море.
То је био један од главних разлога стварања Српског културног клуба.
Да нагласим:
После капитулације Италије, Немци су запосели све територије које је држала италијанска војска. Створили су привремену управу за Црну Гору, врло сличну Аћимовићевом комесаријату у Србији 1941. године. С тим да су припојили бившу италијанску провинцију "Котор", односно Боку которску са Конавлима, централној власти на Цетињу.
На тај начин Бока которска је први пут у историји постала део Црне Горе. Дакле, када прочитате негде да је Бока за време комуниста први пут постала део Црне Горе, то није тачно. То се десило годину дана раније, односно за време немачке окупације.
Наравно, титоисти су Конавле вратили Хрватској и тако потврдили неуставну отимачину Дубровника и Конавла из 1939. године, да би све посолио Добрица Ћосић, "великан српске књижевности", када је Превлаку Светог Саве поклонио новој независној Хрватској.
Оно што је битно из свега овога закључити:
Становници Боке которске, нама и себи познатији као Бокељи, једино су 1918. године одлучивали у којој држави желе да живе. Тада су јасно и прецизно одлучили да буду део државе са центром у Београду.
Све друге одлуке, пре и после тога, када је Бока которска постајала део разних државних творевина, од талијанске провинције "Котор", немачке Црне Горе, комунистичке федералне јединице Црне Горе, до данашње независне Црне Горе, НИСУ БИЛЕ ПЛОД ДЕМОКРАТСКЕ ОДЛУКЕ БОКЕЉА.
Није ни чудо што Бокељи ни данас нису задовољни својим државним статусом.
(Последња измена: 02-11-2021, 04:32 PM од
Бенито.)
