[Бенито]

Читам књиге... За ово конкретно др Драгоје Тодоровић.

[Бенито]

По ком новитету је српска просвета била апсолутно уникатна у европским и светским оквирима?

[Бенито]

Да ли је могуће да не знате одговор на ово питање???

[Бенито]

По ком новитету је српска просвета била апсолутно уникатна у европским и светским оквирима?

Србија је прва земља у Европи која је у модерну просвету у основним школама увела предмет: Ручни рад. То је било још поткрај 19 века. Дечаци су на том предмету имали да уче ручни рад типа заната, ако су били из вароши, а већина која је похађала школу на селу учили су калемарство. Све је зависило од способности и знања учитеља. Често су школе на селу биле у обавези да имају огледне баште уз школу. Ту су дечаци садили своје калемове, које би могли, по завршетку школовања, да изваде и однесу на породично имање и посаде као успомену на завршену основну школу.
Девојчице су училе ручне радове, а најчешће плетење, хеклање и слично. 
Овај изузетно важан предмет није уклоњен из просвете ни за време комуниста, с тим да су деца нису учила калемарство, јер се то сматрало, потпуно погрешно, стручним предметом само за оне који уче пољопривредне школе. У суштини, разлог је био да се Срби одвоје од села.
У 21 веку укинут је обавезни предмет Ручни рад, или Домаћинство, како су га звали комунисти. По овом питању видимо како се Срби постепено одвајају од својих корена и својих најбољих људи који су својим генијалним идејама и прегалаштвом изградили моћну српску државу, које данас нема.

[Бенито]

Ко је човек на чије инсистирање је уведен овај предмет који су генерације Срба највише запамтиле у целокупном свом школовању?

[Mitic]

Ко је човек на чије инсистирање је уведен овај предмет који су генерације Срба највише запамтиле у целокупном свом школовању?

Сретен Аџић.



"Аџић је тематику о педагошким потенцијалима ручног рада представио срп-ској јавности кроз дводелну студију под називом Ручни рад у мушкој школи, 1886. и 1887. године – у исто време када је и светска јавност о томе информисана. Објављи-вање ових наслова може се сматрати почетком покрета за ручни рад у Србији. У пр-вом делу студије Аџић је представио ставове педагошких класика о ручном раду, правце у којима се ова идеја развијала током XИX века и указао је на статус ручног рада као наставног предмета у државама европског и осталих континената (Аџић, 1886). Већ наредне, 1887. године он објављује други део студије под истим насло-вом, у више наставака на страницама часописа Отаџбина који је уређивао др Вла-дан Ђорђевић. У том тексту Аџић представља информације и искуство које је стекао на курсевима ручног рада из перспективе проблема са којима се суочавало српско школство и друштво, указујући на ручни рад као на кључ за њихово решавање."

https://www.researchgate.net/publication...e_skolstva

Извор: Александра Илић Рајковић, "Ручни рад као наставни предмет и унапређење квалитета наставе у Србији крајем XIX века" у Зборнику: ПЕДАГОШКИ МОДЕЛИ ЕВАЛУАЦИЈЕ И СТРАТЕГИЈЕ РАЗВИЈАЊА КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за педагогију и андрагогију, стр. 184

[Бенито]

Браво, Митићу. Аџић је био вишедеценијски и чувени управник Учитељске школе у Алексинцу.

[Mitic]

Свака част, Бенито, на овим питањима везана за домаћинство.

Стварно нисам знао да је наша просвета била јединствена по Домаћинству или Ручном раду.

А и не бих се сетио домаћинства као одговора. А после сам се сетио нешто око увођења Ручног рада.

[Бенито]

Ајде Митићу, сило!

[Mitic]

Које године је урађена прва операција срца у Србији'?

И како се звао доктор?

[Шумадинац]

Које године је урађена прва операција срца у Србији'?

И како се звао доктор?

Др. Јован Мијушковић 1928. године

[Mitic]

Које године је урађена прва операција срца у Србији'?

И како се звао доктор?

Др. Јован Мијушковић 1928. године

Да, експресно и тачно.


Има један рад о др Мијушковићу

http://www.srpskiarhiv.rs/dotAsset/78192


ЗАКЉУЧАК 

Неоспорно да је операција успешног хируршког збрињавања пројектилне ране срца од стране др Јована Мијушковића, урађена у Ваљеву 1928. године, подвиг настао у времену пре рађања кардиохирургије и може се сматрати подухватом значајним у аналима српске хирургије и, посебно, претечом кардиохирургије у Србији.

Сплет историјских догађаја у Србији током Другог светског рата, политичка делатност др Мијушковића, његова активност као министра здравља у влади Милана Недића и, на крају, пресуда да буде стрељан „као непријатељ народа“, учинили су да његова богата професионална каријера и подвиг првог успешног хируршког збрињавања повреде срца у Србији и Југославији остају дуго времена табу тема, прикривена његовом трагичном судбином непосредно после завршетка Другог светског рата. Рехабилитација др Јована Мијушковића од стране Наставно-научног већа Медицинског факултета Универзитета у Београду из 2001. године омогућила је реафирмацију његове професионалне хируршке каријере и историјског места претече српске кардиохирургије.

[Мића Адмирал]

Генерал Војислав Томић, некада командант 11. пешадијског пука '?Карађорђе''. Њему је Палошевић био ађутант.

Žena đenerala Voje Tomića bila je tetka rez.poručnika Antonija Ognjanovića, adjutanta komand.Drugog šumadijskog korpusa.
Antonije je kroz rat ponavljao priču o želji da posle rata napiše knjigu o đeneralu Tomiću i njegovom nejasnom kraju.

[Милослав Самарџић]

Генерал Војислав Томић, некада командант 11. пешадијског пука '?Карађорђе''. Њему је Палошевић био ађутант.

Žena đenerala Voje Tomića bila je tetka rez.poručnika Antonija Ognjanovića, adjutanta komand.Drugog šumadijskog korpusa.
Antonije je kroz rat ponavljao priču o želji da posle rata napiše knjigu o đeneralu Tomiću i njegovom nejasnom kraju.

Знаш ли нешто више о том крају? 
Је ли имао деце?