(29-03-2022, 11:02 AM)Mitic Пише: Онда би требало да су Калмици и њихов будистички храм. Они су дошли у Београд после бољшевичке револуције.
Цитат:
"Као део бројне групације руских емиграната, пребеглих после Октобарске револуције, Калмици су стигли у Србију почетком априла 1920, и већина њих се (300–400 од укупно 500 избеглих) настанила у Београду, где је формирала највећу калмичку колонију у Европи. Калмици су народ монголског порекла будистичко-ламаистичке вероисповести. Брзо су се прилагодили Београду и његовим становницима, који су их често, због њиховог источњачког изгледа, називали „Кинезима“. Убрзо су, са будистичким старешином на челу, својим врховним свештеником бакшом Манчунда Бориновим (1872– 1928), покренули иницијативу за изградњу будистичког храма који је 1929. подигнут у Београду".
https://www.arhiv-beograda.org/images/pu...og_web.pdf
Извор: ВЕРСКИ ОБЈЕКТИ БЕОГРАДА, Пројекти и остварења у документима Историјског архива Београда, Каталог изложбе, стр. 87
Тако је.
И мој краћи коментар на задату тему.
Будући да су Калмици, за разлику од етничких Руса, били углавном сиромашни људи и нискоквалификовани радници, наша тадашња власт их је населила по периферији Београда. Не, није у питању Маринкова Бара.
Калмици су углавном живели у Малом Мокром Лугу, а већином су били запослени у циглани једног нашег познатог индустријалца. Не могу да се сетим његовог имена, на врх језика ми је. Калмици су се релативно добро прилагодили новој средини. Њихова деца су похађала руске и српске школе, а неки су завршавали и факултете. Иако су изгледали чудно Србима, наиме личили су на Кинезе, склопљено је неколико мешовитих бракова. На пример, оформили су и свој фудбалски клуб, који се вероватно такмичио у нашој лиги. И оно што се тиче нашег питања - изграђен им је будустички храм. Идила је кратко трајала, око двадесетак година. Њу прекида упад окупаторских војски у Југославију и Београд 1941. године. Будући да је Калмицима, као и свим другим избеглим становницима царске Русије, Црвена армија била крвни непријатељ, један део војно способних Калмика је ступио у службу окупатора. О томе нешто више могу да кажу администратори са Погледа. Било како било, 1944. године Калмици су проценили да им је много боље да их црвеноармејци не затекну у Београду, те су се повлачили са немачком војском. Из Европе су, потом, колективно емигрирали у САД, где су се углавном настанили у Филаделфији и Њу Џерзију.
Што се тиче тог њиховог будистичког храма, је не знам где се тачно налазио. У току операције протеривања Немаца срушена му је купола. Комунисти су потом у том објекту отворили дом културе, да би га неколико година доцније срушили у потпуности. Руку на срце, то није био први верски објекат тог типа у Европи. Први будистички храм је саграђен у Санкт Петербургу, разуме се. Овај у Београду је био други.
Ето, то је била прича о нашим симпатичним комшијама Калмицима, са којима нам судбина није дозволила да мало дуже делимо исту кору хлеба. Мени лично, изузетно дирљива прича.
