[пек.]

Која су све села бомбардовали Немци у 2. светском рату у Србији
?

[Бенито]

Која су све села бомбардовали Немци у 2. светском рату у Србији
?

Мислиш ли само на авионска бомбардовања или уопште?

[пек.]

Авионска

[Милослав Самарџић]

Која су све села бомбардовали Немци у 2. светском рату у Србији
?

Високо код Ариља, мислили да је ту Дражин штаб.
Субјел код Косјерића, као подршка пешадији против четника.
Једно изнад Лознице септембра 1941.
Села око Краљева, кад је била опсада 1941.
Села јужно од Шапца после опсаде.

[Бенито]

Која су све села бомбардовали Немци у 2. светском рату у Србији
?

Високо код Ариља, мислили да је ту Дражин штаб.
Субјел код Косјерића, као подршка пешадији против четника.
Једно изнад Лознице септембра 1941.
Села око Краљева, кад је била опсада 1941.
Села јужно од Шапца после опсаде.

Имаш ли података за остале ратне године да је Луфтвафе бомбардовао нека српска села због четника или при пешадијском нападу на ЈВ?

[Милослав Самарџић]

Имам за правац Вишеград - Семећ - Рогатица - Соколац, ту су често бомбардовали октобра 1943.
Имам још нешто по књигама, али нисам посебно евидентирао.
Пек зна нешто, чим пита.

[пек.]

Раброво су бомбардовали због комуниста. Ту је баш доста изгинуло.

[Бенито]

Српска црква и народ чувају у својим њедрима мошти једног од највише цењених великомученика за хришћанску веру.
О ком свецу се ради и где се налазе његове мошти?

[Monarhist]

Српска црква и народ чувају у својим њедрима мошти једног од највише цењених великомученика за хришћанску веру.
О ком свецу се ради и где се налазе његове мошти?

Можда рука Светога Јована Крститеља, на Острогу чини ми се.

[Почетник]

Српска црква и народ чувају у својим њедрима мошти једног од највише цењених великомученика за хришћанску веру.
О ком свецу се ради и где се налазе његове мошти?

Свети великомученик Теодор Тирон? Манастир Ново Хопово.

[Бенито]

У ужој Србији је...
Много поштован и слављен светац у Срба и много, много шире....

[Бенито]

Српска црква и народ чувају у својим њедрима мошти једног од највише цењених великомученика за хришћанску веру.
О ком свецу се ради и где се налазе његове мошти?

После чувеног ходочашћа Светог Саве и повратка са Свете Горе Синајске и из Палестине, заједно са њим, у Србију су стигле многе хришћанске светиње.
Можда и највредније што је у Србију тада донео Свети Сава, биле су мошти Светог Георгија Победоносца, односно део лобање са плавим увојцима и део десне шаке у којој је било копље које је проболо аждају.
Свети Сава је мошти донео, наравно, у храм Светог Ђорђа, нама данас познатијем као Ђурђеви Ступови, задужбини његовог оца Стефана Немање.
Ту су мошти Светог Георгија биле до 1689. године, када су због османске најезде и рушења Ђурђевих Ступова, монаси морали да их пренесу у цркву Светог Георгија у селу Лопиж код Сјенице. Међутим, убрзо и ту стижу Турци, па се мошти Светог Георгија опет морају склањати пред њима.
Нејасно је на који начин, али је сигурно да су их преузели братственици једне задруге из које настаје фамилија која је за своје презиме узела име Пешић.
Они су чували мошти Светог Саве, вероватно са сазнањем Рашковића, кнезова Старог Раса, готово два века у селу Лопижу, и да их сачувају и време Карађорђевог рата и после њега, када је и сам опстанак Срба у том крају био под великим питањем.
Неки Саво Пешић, после припајања Топличког краја кнежевини Србији, после 1878. године, одлучио је да се пресели у село Пребези, код Прокупља. То није било ништа необично, јер се у том периоду велики број Срба из крајева Сјенице, Јавора, Мучња, Малича, па целим гребеном до Пожеге и ушћа Скрапежа у Мораву, преселио у област Топлице. Зато и видимо на примеру Гвозденог пука, као најодликованије и најхрабрије јединице Српске војске у Ослободилачким ратовима, као и на примеру Топличког устанка, да су то све потомци досељеника из тзв Старог Влаха у Топлицу.
Углавном, неки Миле Пешић је испоштовао завет фамилије, који је вероватно био обећање монасима који су им поверили мошти Светог Георгија на чување више од два века раније, и предао је мошти "првој слободној цркви".
То је храм Светог Прокопија у Прокупљу, у чијим одајама се и данас чувају мошти Светог Георгија, једне од највећих хришћанских светиња.
На молбу милешевског епископа, а уз сагласност нишког владике, пре неколико година, део моштију Светог Георгија враћен је манастиру Ђурђеви Ступови код Новог Пазара.

[Бенито]

Учили смо још у школи да су нека од највећих и најутицајнијих дела уметности у свету била, у ствари, наручена од мецене или ктитора, што није сметало аутору у његовој ауторској слободи.
Готово сва велика дела наше фрескописне уметности у средњем веку била су наручена, што такође није била сметња ауторима, од којих је велики број остао непознат, да направе нека од ремек-дела светске културне баштине.
У модерној историји, Срби су своју уметност развијали споро, условљени другачијим ритмом друштвеног напретка и вишедеценијским бегом од сиромаштва и заосталости из доба османске окупације. Уметници су били, у великом броју, аутохтони, али и страховито сиромашни, што је много личило на њихове колеге у тадашњој Европи, а пре свега у Француској. Сами уметници су на то били изузетно поносни и то су сматрали залогом свог уметничког ега. 
Познато је, међутим, да је велики број уметника, пре свих сликара, попут Уроша Предића, имао срећу да већи део каријере буду миљеници богатих Срба, па су и и нека од савремених уметничких дела српске уметности била наручена, а већина и плаћена унапред.
Међутим, у књижевности се то дешавало изузетно ретко. Наиме, било је наручених дела, али су она ретко досезала уметнички квалитет који би остао у националној заоставштини. Ипак, било је и супротних примера, који су остали реткима у памћењу, али су уметничка дела тако настала вечита културна баштина српског народа.
Један чувени српски политичар, јавни радник и интелектуалац наручио је песму код једног славног српског песника. Иако му је то платио, и то дебелом свотом, песма није настала, док једне вечери наручилац није сео за сто песника и натерао га да напише ту песму. Када је, после свега неколико десетина минута стварања, аутор тутнуо папир са написаном песмом у руке наручиоца, било је јасно да је управо настало једно ремек-дело српске поезије.
Ко је био наручилац, а ко је био песник?
О којој песми се ради?

[Милослав Самарџић]

Где ископаш све то, свака част!