[Шумадинац]

Нисам питао ко је био патријарх, него владика рашко-призренски!

Мислим да није постојао под тим називом пре укидања Пећке патријаршије. Јер Епархија рашко-призренска је коначно оформљена 1808. године. спајањем те две древне епархије. Мада, најраније спајање те две епископије је учинио Митрополит Јанићије око 1781. године.

[Бенито]

То је тачан одговор. Владика, доцније митрополит Јанићије био је владика рашко-призренски, или ако хоћеш, био је најважнији јеромонах на подручју Космета у време када су фанариоти успели да укину Пећку патријаршију и поставе велики број својих монаха на места српских владика и игумана важних манастира.
Све је то била последица Велике Сеобе Срба и Друге Велике Сеобе Срба, које су опустошиле српске манастире, нарочито на подручју данашње Маћедоније, па и делу Косова и Метохије.
Митрополит Јанићије успео је да се супротстави овом фанариотском деловању и он је кључна личност зашто су се српски манастири одржали у српском континуитету, а у Маћедонији, а да не говоримо и шире, се тај континуитет прекинуо.
О овом великану Српске цркве и историје, на жалост, данас врло мало знамо.
Следи друго питање из трилинга....

[Бенито]

Друго питање:
Одакле је родом био Јанићије, владика рашко-призренски?

[Бенито]

Друго питање:
Одакле је родом био Јанићије, владика рашко-призренски?

Ово је, вероватно, доста тешко питање, па да одговорим.
Владика Јанићије рођен је у селу Тулеж, пар километара од Аранђеловца. Село постоји и данас.

[Бенито]

Хајде онда и треће из овог триптиха:
Ко је најпознатија личност пореклом из села Тулеж код Аранђеловца?

[sagus]

Хајде онда и треће из овог триптиха:
Ко је најпознатија личност пореклом из села Тулеж код Аранђеловца?

Ово заиста нисам никада имао прилике да негде прочитам.Јеврем Грујић је родом из Даросаве која је близу села Тулеж, али као што си већ навео сем владике Јанићија не знам ко би могао да буде.

[Бенито]

Хајде онда и треће из овог триптиха:
Ко је најпознатија личност пореклом из села Тулеж код Аранђеловца?

Један Тулежанин, у потрази за "хлебом нашим насушним", отишао је, средином 50-их година прошлог века, да ради на југословенском Приморју.
Тамо је упознао једну девојку, Италијанку, и родила се љубав. Из тог брака родио се син.
Мајка је пресудила које ће име син понети. Сама средина била је пресудна за дечаково образовање, а самим тим и његов идентитет. Дечак је био изузетно талентован, и временом је постао познат на нивоу целе Југославије. 
Његову популарност није омео ни распад Југославије. Остао је познат и признат широм територија бивше Југославије и дуго после рата. Све до своје недавне смрти.
Његово име је Масимо Савић.

[Бенито]

Морам овде да нешто и додам. Мој круг тадашњих пријатеља, од којих велики број нисам видео деценијама, био је искрено задивљен албумом Масима Савића "Странац у ноћи", с краја 80- их година прошлог века. То је био велики помак у популарној музици тога доба, што су ми доцније потврдили и многи људи који се баве том врстом уметности.
Током времена, на овај или онај начин, пропратио сам макар по један концерт сваког од најпознатијих извођача поп и рок музике са простора бивше Југославије. Треба нагласити да су они специфични и да се свако од њих трудио да изгради свој посебан уметнички израз. Због тога их је тешко упоређивати, али и наравно због различитих праваца у музици. 
Али, без обзира на то, сам занатски посао, односно држање нивоа у свирци и продукцији, у суштини је исти посао.
Један концерт Масима Савића и његовог бенда остао ми је у сећању. То је био продукцијски и по нивоу свирке убедљиво најбољи музички концерт популарне музике на којем сам био. И то укључујући чак и славне и велике западне бендове.
По том концерту памтићу Масима Савића.
Ни на крај памети ми није било да је он по оцу и целој мушкој линији заправо био чисти Србин из срца Шумадије.

[Mitic]

Свака част! Увек научим нешто ново.

Он је имао хитове осамдесетих, па касније је почео да ради обраде старих хитова из времена СФРЈ.

Тако некако беше. Али дефинитивно је човек имао емоцију.

[sagus]

Бенито хвала за ово питање и одговор

[Бенито]

Јелица и Драгољуб Михаиловић су у браку изродили четворо деце. Њихова имена су била: Бранко, Љубивоје, Војислав и Гордана.
Ко је дао имена Дражиној деци?

[sagus]

Можда Александар Мишић

[Бенито]

Можда Александар Мишић

Не. Сад ће то Милослав. Очас посла...

[Милослав Самарџић]

Можда Александар Мишић

Не. Сад ће то Милослав. Очас посла...

Нигде нисам наишао на то. Или сам заборавио. Могу само да погађам: Јелица.