28-02-2023, 09:32 PM
Ајде да будем прецизнији, пошто ова три питања и одговора можда нису били довољно јасни, мада смо о сваком од елемената и историјских појмова посветили много питања и одговора током овог Квиза - српска историја.
Дакле:
Срби су, као што је познато, изгубили своје племство током средњег века, што због османске окупације, што због асимилације српског племства у туђа племства.
После "Српске револуције" почетком 19 века, Карађорђе, а нарочито Коџа Милош су својим одлукама успели да спрече стварање новог српског племства. Зато се државна елита стварала у 19-ом веку кроз блискост са Двором, доцније са политичарима, а уз то и кроз војну каријеру или стварање брзог богаћења у новој држави. Међутим, већина становништва је живела на селу и Србија није имала велики град, тако да није имала ни грађанску елиту
Кључни елемент за стварање српске грађанске елите је јачање државних установа у односу на власт централизовану у рукама владара, као и кроз образовање и војску. Тако је изграђиван и створен концепт српског грађанског друштва, врло сличан француском типу грађанског друштва, за којим је Србија каснила близу пола века у развоју.
Грађанска елита подразумевала је изградњу и насељавање градова, развој из занатског у индустријску средину, али пре свега настанак и развој просветних и установа културе. Прва права српска грађанска елита почела је да се ствара оснивањем стајаће војске и Српске краљевске академије, мада је и пре тога било сличних елемената, али су они били крајње нестабилни због идеологије владања Обреновића, односно њихове амбиције да владају сами, било због "преосвећеног апсолутизма" било због класичне аутократије.
До знатног развоја у том смислу дошло је доласком на власт краља Петра Првог. За нешто више од 15 година Србија је добила три кључне установе за стварање грађанске елите, односно одвајање најважнијих грађана од остатка грађанског друштва:
-оснивање Универзитета 1904. године
- победа опозиције на изборима и долазак на власт 1906. године, без уплива воље Двора
-уједињење свих српских епископија у јединствену СПЦ 1920. године
Основна потка за припадност српској грађанској елити био је, иако то није било нигде дефинисано, али је око тога постојала прећутна сагласност, је да је појединац учинио нешто за опште национално добро, неко дело од националног значаја. Дакле, да је написао књигу, остварио напредак у науци, направио или пројектовао мост, водовод, зграду... Много ређе да је припадао државном апарату, али и они су били део грађанске елите: чиновници, правосуђе, високи официри, уметници и слично.
Зато је број српске грађанске елите правилно процењен на 60 хиљада пред Други светски рат. Дакле, имало је ту и коленовића који су вукли своје грађанско елитно порекло још из доба Обреновића, али је њихов био миноран у односу на оне који су у првој, а најчешће другој генерацији припадали српској грађанској елити.
Једном речју, није свако ко је живео у Београду био део српске грађанске елите. И не само то, није свако ко је био припадник београдског грађанског друштва био део српске грађанске елите.
И не само то, иако је највећи део српске грађанске елите живео у Београду, далеко од тога да је живео само у престоници. Српска грађанска елита била је правилно распоређена и у Загребу, Скопљу, Нишу, Бањалуци, Сплиту, на Цетињу, Новом Саду... Али и по мањим местима у Краљевини Југославији.
И на крају, зашто је важно утврдити број страдалих припадника српске грађанске елите за време и после Другог светског рата? Зато што би увидом у тај број сазнали да ли је она неповратно нестала као друштвена категорија и утврђивањем ко су били њихови егзекутори схватили би пориве за ратно деловање оних који су одговорни за њихово нестајање.
Другим речима, ако су нацисти и домаћи комунисти убили готово једнак број припадника српске грађанске елите, онда није тешко доћи до закључка да су те две политичке и војне групације имале сличне ставове о српској грађанској елити, а ако смо мало слободнији у тумачењу, и да су их спајали слични политички интереси.
И на самом крају, ако су немачке и остале нацистичке војске и њихове помагаче и југословенске комунисте спајао исти интерес у погледу српске грађанске елите, можда успемо да схватимо зашто су се уопште бавили политиком, зашто су изазвали и учествовали у Другом светском рату, и због чега је, у суштини, и избио Други светски рат.
ПС занимљиво је још једно поређење: у својем чувеном телеграму бугарском цару, немачки цар Вилхелм Други је, 1918. године, написао:"Зар је могуће да ће 60 хиљада одрпанаца (бедника, просјака) решити питање Великог рата?" Односило се на две српске армије које су пробиле Солунски фронт; друго подударање су резултати државне комисије за истраживање комунистичких злочина која је дошла до броја од 60 хиљада убијених цивила после 12. септембра 44.. Иако ови бројеви и догађаји немају директне везе са бројем припадника српске грађанске елите, врло је занимљиво да се овај број често појављује у 20 вековној историји Срба.
Дакле:
Срби су, као што је познато, изгубили своје племство током средњег века, што због османске окупације, што због асимилације српског племства у туђа племства.
После "Српске револуције" почетком 19 века, Карађорђе, а нарочито Коџа Милош су својим одлукама успели да спрече стварање новог српског племства. Зато се државна елита стварала у 19-ом веку кроз блискост са Двором, доцније са политичарима, а уз то и кроз војну каријеру или стварање брзог богаћења у новој држави. Међутим, већина становништва је живела на селу и Србија није имала велики град, тако да није имала ни грађанску елиту
Кључни елемент за стварање српске грађанске елите је јачање државних установа у односу на власт централизовану у рукама владара, као и кроз образовање и војску. Тако је изграђиван и створен концепт српског грађанског друштва, врло сличан француском типу грађанског друштва, за којим је Србија каснила близу пола века у развоју.
Грађанска елита подразумевала је изградњу и насељавање градова, развој из занатског у индустријску средину, али пре свега настанак и развој просветних и установа културе. Прва права српска грађанска елита почела је да се ствара оснивањем стајаће војске и Српске краљевске академије, мада је и пре тога било сличних елемената, али су они били крајње нестабилни због идеологије владања Обреновића, односно њихове амбиције да владају сами, било због "преосвећеног апсолутизма" било због класичне аутократије.
До знатног развоја у том смислу дошло је доласком на власт краља Петра Првог. За нешто више од 15 година Србија је добила три кључне установе за стварање грађанске елите, односно одвајање најважнијих грађана од остатка грађанског друштва:
-оснивање Универзитета 1904. године
- победа опозиције на изборима и долазак на власт 1906. године, без уплива воље Двора
-уједињење свих српских епископија у јединствену СПЦ 1920. године
Основна потка за припадност српској грађанској елити био је, иако то није било нигде дефинисано, али је око тога постојала прећутна сагласност, је да је појединац учинио нешто за опште национално добро, неко дело од националног значаја. Дакле, да је написао књигу, остварио напредак у науци, направио или пројектовао мост, водовод, зграду... Много ређе да је припадао државном апарату, али и они су били део грађанске елите: чиновници, правосуђе, високи официри, уметници и слично.
Зато је број српске грађанске елите правилно процењен на 60 хиљада пред Други светски рат. Дакле, имало је ту и коленовића који су вукли своје грађанско елитно порекло још из доба Обреновића, али је њихов био миноран у односу на оне који су у првој, а најчешће другој генерацији припадали српској грађанској елити.
Једном речју, није свако ко је живео у Београду био део српске грађанске елите. И не само то, није свако ко је био припадник београдског грађанског друштва био део српске грађанске елите.
И не само то, иако је највећи део српске грађанске елите живео у Београду, далеко од тога да је живео само у престоници. Српска грађанска елита била је правилно распоређена и у Загребу, Скопљу, Нишу, Бањалуци, Сплиту, на Цетињу, Новом Саду... Али и по мањим местима у Краљевини Југославији.
И на крају, зашто је важно утврдити број страдалих припадника српске грађанске елите за време и после Другог светског рата? Зато што би увидом у тај број сазнали да ли је она неповратно нестала као друштвена категорија и утврђивањем ко су били њихови егзекутори схватили би пориве за ратно деловање оних који су одговорни за њихово нестајање.
Другим речима, ако су нацисти и домаћи комунисти убили готово једнак број припадника српске грађанске елите, онда није тешко доћи до закључка да су те две политичке и војне групације имале сличне ставове о српској грађанској елити, а ако смо мало слободнији у тумачењу, и да су их спајали слични политички интереси.
И на самом крају, ако су немачке и остале нацистичке војске и њихове помагаче и југословенске комунисте спајао исти интерес у погледу српске грађанске елите, можда успемо да схватимо зашто су се уопште бавили политиком, зашто су изазвали и учествовали у Другом светском рату, и због чега је, у суштини, и избио Други светски рат.
ПС занимљиво је још једно поређење: у својем чувеном телеграму бугарском цару, немачки цар Вилхелм Други је, 1918. године, написао:"Зар је могуће да ће 60 хиљада одрпанаца (бедника, просјака) решити питање Великог рата?" Односило се на две српске армије које су пробиле Солунски фронт; друго подударање су резултати државне комисије за истраживање комунистичких злочина која је дошла до броја од 60 хиљада убијених цивила после 12. септембра 44.. Иако ови бројеви и догађаји немају директне везе са бројем припадника српске грађанске елите, врло је занимљиво да се овај број често појављује у 20 вековној историји Срба.
