Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Појавио се у Београду изненада, у тренутку када је основана нова држава. Донео је велики новац и све уложио у огроман посао који је покренуо. Био је један од најбогатијих Срба у време Краљевине Југославије. Ухапсили су га Немци и држали као затвореника у оквиру логора ДМ на Дедињу, у оквиру читаве групе интелектуалаца и богатих Срба који су ухапшени у Београду, у јесен 1941. године. Доцније је пуштен, али је крај рата дочекао осиромашен, што су додатно потврдили бољшевици када су се дочепали престонице.
Ко је био овај човек?
Одговори

Можда Влада Илић

Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић
Одговори

(12-03-2023, 08:32 PM)Бенито Пише:  Појавио се у Београду изненада, у тренутку када је основана нова држава. Донео је велики новац и све уложио у огроман посао који је покренуо. Био је један од најбогатијих Срба у време Краљевине Југославије. Ухапсили су га Немци и држали као затвореника у оквиру логора ДМ на Дедињу, у оквиру читаве групе интелектуалаца и богатих Срба који су ухапшени у Београду, у јесен 1941. године. Доцније је пуштен, али је крај рата дочекао осиромашен, што су додатно потврдили бољшевици када су се дочепали престонице.
Ко је био овај човек?
Никола Нико Зубер (Угњи код Цетиња, 1882- Београд, 1964) учитељ, политичар и бродовласник. Старином се његова фамилија презивала Новаковић. Завршио Нижу гимназију и богословско-учитељску школу на Цетињу. Био је учитељ до 1907. године, када је постао управитељ основних школа у Подгорици. Покренуо је лист "Слободна ријеч" и учланио се у Народну радикалну странку, чиме је себе изложио прогону режима на чијем челу је био књаз Никола. Морао је да пребегне у Краљевину Србију, и био је учитељ у рудничком срезу, па у Београду. Потом се вратио у Црну Гору, а доцније и на посао учитеља, у Дрезги, Доњем Цеклину и на Цетињу.
Учествовао је у I балканском рату. Уписао је педагошки курс, 1913. године , у Женеви. Из Женеве је отишао код брата Рака у Хондурас. Тамо су се браћа посветила трговини. Били су прилично успешни. Нико је послао знатне суме новца у родни крај, док је Црна Гора била под окупацијом.
Са братом Раком се преселио у Београд, по ослобођењу престонице новоосноване државе, 1918. године. Дошли су са видним капиталом и искористили момент када недостаје свега, а тако је обично после великих ратова. Радили су велике трговинске трансакције. Потом су основали флоту трговачких бродова, и на крају, и сопствену банку.
Од 1932. године, Нико Зубер био је градоначелник Цетиња. Затваран је у логор ДМ на Дедињу, од 04. новембра 41 до 23.новембра 1941. године. И после пуштања је био праћен од Специјалне полиције. Имао је сина и две кћерке.
Одговори

(11-04-2020, 05:01 PM)Александар Динчић Пише:  
(11-04-2020, 11:52 AM)Бенито Пише:  Мало их је било. У ратним плановима Р-40 и Р-41 промењен је број дивизија које су требале да напредују кроз Албанију и створе мостобран према Грчкој. У односу на ратни план С смањен је број дивизија са 9 на 4, а придодат је Комски и још један одред. То је било мало у односу на снаге Италијана у Грчкој, тако да је напад испао маневарски. Важно је нагласити да је у ратним плановима Р-40 и Р-41 потпуно избачен напад на Италијане у Задру.
Хоћу да кажем да је војна обавештајна служба, нарочито Ваухник у Берлину, завршили су велики посао и врх југословенске војске је до детаља знао како ће Немци организовати напад на Краљевину Југославију.
Државу је било изузетно тешко бранити из политичких разлога, јер су војни принципи били дијаметрално супротни од навионалног и идеолошког уређења Југославије од 1939. године. Треба нагласити и катастрофалан утицај генерала Милана Недића на ратни план Р-40, али је то остало у сенци реалних проблема са којима се сусретала свака војна стратегија која је требало да брани територију Краљевине Југославије. Међутим, крајње је неодговорно то што српска историографија ни до данас није расветлила историјску улогу генерала Милана Недића уочи Другог светског рата.
Зато о том човеку и данас имамо у јавности погрешну слику, а ради се о једној од мрачних личности у врху југословенске војске уочи Другог светског рата.

Четнички одреди! Не јуришни батаљони већ четници Косте Пећанца. Отуд и њихова континуирана активност касније на Косову и Метохији, у Македонији (прва жртва: погинио војвода Михајло Јосифовић), на старој српско-турској граници (напад на рудник Леце и др).

Заиста импресивна биографија тог војводе. Штета што више Срба не зна за њега. Где су ишле границе Треће армијске области?
Одговори

Када, где и ко је први срушио неки комунистички споменик у Србији?
Одговори

(20-03-2023, 09:18 PM)Бенито Пише:  Када, где и ко је први срушио неки комунистички споменик у Србији?

Кинези, ономад, у селу Негришори код Чачка. Баја
Без бриге, колико сутра, дићи ће нови и већи. Сирома'
Одговори

(20-03-2023, 09:23 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(20-03-2023, 09:18 PM)Бенито Пише:  Када, где и ко је први срушио неки комунистички споменик у Србији?

Кинези, ономад, у селу Негришори код Чачка. Баја
Без бриге, колико сутра, дићи ће нови и већи. Сирома'

И старији.  Ваистину!
Одговори

(20-03-2023, 09:18 PM)Бенито Пише:  Када, где и ко је први срушио неки комунистички споменик у Србији?

То не знам, али смо вјероватно ми на Палама подигли један "најсвежији".
Одговори

(20-03-2023, 09:54 PM)luka.luke Пише:  
(20-03-2023, 09:18 PM)Бенито Пише:  Када, где и ко је први срушио неки комунистички споменик у Србији?

То не знам, али смо вјероватно ми на Палама подигли један "најсвежији".

Онда сте ви први, пошто је ово било пре неколико дана.
Да нисам знао за овај случај, типовао бих на Романију. Smile
Одговори

Можда сам већ писао.
Пале имале три народна хероја, двојици накнада давно поставили бисте у паркићу. Трећи тада још био жив. Прошле године побуни се фамилија трећег, зашто нема и њиховог НХ окамењеног у паркићу, те ти власт и СУБНОР експресно поставише бисту и Митру Минићу
Одговори

(20-03-2023, 09:18 PM)Бенито Пише:  Када, где и ко је први срушио неки комунистички споменик у Србији?

Извесни Каљевић у драгачевској Котражи, тачну годину не знам...   Јок
Одговори

(21-03-2023, 09:16 AM)Горски штаб 52 Пише:  
(20-03-2023, 09:18 PM)Бенито Пише:  Када, где и ко је први срушио неки комунистички споменик у Србији?

Извесни Каљевић у драгачевској Котражи, тачну годину не знам...   Јок

Тако је, 2008. године.
Одговори

(20-03-2023, 09:23 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(20-03-2023, 09:18 PM)Бенито Пише:  Када, где и ко је први срушио неки комунистички споменик у Србији?

Кинези, ономад, у селу Негришори код Чачка. Баја
Без бриге, колико сутра, дићи ће нови и већи. Сирома'

Na tom spomeniku su i imena poginulih od 1912-1918.
Одговори

Шта Те то чуди. То су радили по целој Србији, тамо негде од 1960-их година, када су одустали од наратива о револуцији и прешли на етаблирање у друштву, у уметање у српску историју.
Тај споменик је брука невиђена и требао је бити срушен давно да има памети у овој земљи, као што је нема. О сваком од тих имена могу овде да напишем где и када је погинуо/ла и сами би видели да ту нема три имена који имају везе са комунистима и партизанима, а стављена су им имена под ротор и статор.
Написао је, већ, Горски Штаб... Да не понављам.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: luka.luke, 3 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним