Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Не знамо, млади пријатељу, на кога мислиш.
Одговори

Активни жандармеријски наредник Ђуро Бижић, командант Малешевачког четничког батаљона са Мајевице, био је један од најпознатијих четничких команданата на овој планини, као и у Посавини и Семберији у првој фази рата. Наредник Бижић био је родом са Кордуна. Међутим, по породичном предању, његово породица старином је била француског порекла. Наиме, његов предак био је француски трговац - један од многих који су се почетком 19. века (око 1807-1810) доселили у Далмацију и на територије које су некада припадале Србима још тада добро познатој Републици Крилатог Лава. Након повлачења француских трупа, и пропасти Наполеонове Прве Француске Империје, један део Француза, међу којима је био и Ђурин предак који се према свему судећи презивао Бизик (или Бизак), остали су на тим просторима. Временом, асимиловали су се у српски народ-примили су православље, кориговали презиме у Бижић и уопштено примили српске обичаје. Наредник Ђуро је службовао тридесетих година на Космету (где се оженио и створио породицу), а онда је прекомандован у општину Угљевик, срез Бијељински, на планину Мајевицу. 

Ту се наредник Бижић поново оженио (после развода), и службовао све до почетка Другога светскога рата. Након оснивања марионетске тзв НДХ и почетк а масовних покоља Срба, када је физички опстанак српског народа доведен у питање, наредник Бижић био је један од првих устаничких вођа на овом терену (уз Радивоја Керовића, потоњег војводу, Драгу Глигића, капетана Дамјановића и остале). Ђуро је за кратко време створио једну од најјачих формација - Малешевачки четнички батаљон који је бројао око 1.500 четника под оружјем. Свој батаљон предводио је у бројним борбама противу усташа и Шваба током 1941. и 1942. године, тако да је постао веома популаран и у својој јединици, али и у народу. 

Међутим, главна бољка Мајевице била је неслога различитих команданата батаљона током 1942. године, што је и четнике а и Бижића скупо коштало. Тако се почетком 1942. супротставио и капетану Рачићу ("Ви под својом командом имате 50 пратилаца, а ја 1.500 четника. Немојте мислити да се ја Вас плашим"), а према свему судећи није био у сјајним односима ни са војводом Керовићем. Ипак, пристао је да стане под Рачићеву команду. Када је на јесен 1942. Рачић планирао одлучну акцију за уништење осетних комунистичких снага на простору Мајевице (које су из Срема прелазиле овамо, али и партизана са стране), десном колоном, из правца Малешеваца, командовао је Бижић. Напад је требао да буде истовремен. Међутим, комунисти су путем извесних преговарача ("капетан васић" како пише ппоручник Трбојевић) успели да убеде Бижића да је Рачић послат из Србије да завади четнике и партизане, да су претходни сукоби били неспоразум и да је Рачић страни фактор на Мајевици. 

Нажалост, наредник је одложио напад за неколико дана, што је омогућило комунстима да главнину својих снага преусмере на доста слабију колону Рачића, који је био приморан да се повуче у Србију, а локални четнички батаљони били су разбијени. Након тога, комунисти су свом силином ударили на Бижића, и том приликом је дошло до крваве битке на Малешевцима. Комунисти су успели да потуку изненађене четнике, а Бижића и његову жену опколе у једној кући у самом селу. Да не падну у руке партизанима, наредник је активирао две бомбе и тако погинуо на својој Мајевици, 29. новембра 1942. Те ноћи (28/29) огорчену борбу је водио и Ударни батаљон из Пелагићева, послат као појачње Мајевици, који је ноћу, на спавању изнанадно нападнут. Том приликом доста Посаваца је пало, укључујући и командатна батаљона, оца Димитрију Стефановића, предратног пароха Горњожабарског (Пелагићево), али се успео пробити из обруча наносећи знатне губитке комунистима.

Ова кратка повест нека нас сећа на наредника Бижића и његове храбре борце. Поред горе наведених мана, народ мајевичких села упамтио га је само по добру. Хвала му за све.
Одговори

Чиста десетка!!! Браво!
Одговори

Ко је био најпознатији српски интелектуалац који је своје идеје базирао на супростављању западно-европским вредностима"?
Одговори

Свети Сава.
Одговори

(15-05-2023, 09:59 AM)ХраброСрце Пише:  Свети Сава.

Интелектуалац је појам западног дискурса.
Дакле, подразумева се да сам мислио на модерну Србију - 19 и 20 век.
Одговори

Љубомир Мицић, родом из Јастребарског код Загреба. Био је оснивач и вођа часописа "Зенит", који је и назван по уметничко-политичком покрету Зенитизам.
Залагао се за рушење свих постулата западноевропске културе и "балканизацију" Европе, па и увођење Барбарогенија као врховног пресудитеља у политици и култури Европе.
Одговори

Љубомир Мицић је "европску славу", општу јавну видљивост стекао нападом на јавном месту на једног великог светског песника. Оптужио га је да је "агент западних интереса".
Који песник је у питању? Где и када је то било?
Одговори

(15-05-2023, 10:26 PM)Бенито Пише:  Љубомир Мицић је "европску славу", општу јавну видљивост стекао нападом на јавном месту на једног великог светског песника. Оптужио га је да је "агент западних интереса".
Који песник је у питању? Где и када је то било?

Требало би да је нападао Тагореа у Београду децембра 1926. године.

Ако није то, онда је нападао неког другог песника док је био у Паризу у периоду између 1927. и 1936. године.
Одговори

(16-05-2023, 01:29 AM)Mitic Пише:  
(15-05-2023, 10:26 PM)Бенито Пише:  Љубомир Мицић је "европску славу", општу јавну видљивост стекао нападом на јавном месту на једног великог светског песника. Оптужио га је да је "агент западних интереса".
Који песник је у питању? Где и када је то било?

Требало би да је нападао Тагореа у Београду децембра 1926. године.

Ако није то, онда је нападао неког другог песника док је био у Паризу у периоду између 1927. и 1936. године.

Тако је, Митке. Напао је индијског песника током његове књижевне вечери која је организована на Београдском универзитету. Оптужио је Рабандранта Тагору да је "западни агент" и противник Гандија. Наравно, ниједно није било тачно, али се Мицић "прославио".
Може даље.....
Одговори

И треће питање у вези Љубомира Мицића, знаменитог оснивача покрета Зенитизма. У вези националног питања на Балкану, Мицић који је био нескривени противник било каквог југословенства изнео је оригинални мото српске националне идеологије.
Ту мисао нико никада после њега није ни поменуо, а камоли популарисао.
Која је оригинална мисао Љубомира Мицића везана за идеалну будућност српског народа?
Одговори

(16-05-2023, 07:54 PM)Бенито Пише:  И треће питање у вези Љубомира Мицића, знаменитог оснивача покрета Зенитизма. У вези националног питања на Балкану, Мицић који је био нескривени противник било каквог југословенства изнео је оригинални мото српске националне идеологије.
Ту мисао нико никада после њега није ни поменуо, а камоли популарисао.
Која је оригинална мисао Љубомира Мицића везана за идеалну будућност српског народа?

Сви Срби су Србијанци

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори

(16-05-2023, 10:17 PM)Шумадинац Пише:  
(16-05-2023, 07:54 PM)Бенито Пише:  И треће питање у вези Љубомира Мицића, знаменитог оснивача покрета Зенитизма. У вези националног питања на Балкану, Мицић који је био нескривени противник било каквог југословенства изнео је оригинални мото српске националне идеологије.
Ту мисао нико никада после њега није ни поменуо, а камоли популарисао.
Која је оригинална мисао Љубомира Мицића везана за идеалну будућност српског народа?

Сви Срби су Србијанци

Тако је, Шуми.
Синтагма:"Сви су Срби Србијанци." оригинална је политичка идеја Љубомира Мицића, Банијца рођеног у Јастребарском, на око 35-40 километара од Загреба, који је у Београду доживљавао увреде као дошљак од аутохтоних Београђана и Србијанаца, али то није утицало на његов оригинални став који је био и закључак његове интелектуалне мисли о српском и не само српском идентитету, о уједињеном Српству "од Охрида до Триглава" базираном искључиво на кичми 
"Сви су Срби Србијанци".
Одговори

Која организација је пре три године у саопштењу тражила да се испред зграде Правног факултета у Београду уклони спомен биста Слободану Јовановићу?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 69 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним