[Бенито]

И треће, кључно питање овог трилинга:
Бугари су Скопље добили од Немаца, већ на самом почетку окупације, као своју окупациону зону. Одмах су забранили рад свих српских установа, па тако су и укинули СК "Грађански".
Комунисти су основали, 1947. године, ФК "Вардар" па су временом прогласили да је то клуб који је континуитет са СК "Вардар", основан 1912, и СК "Грађански" , који добио то име 1919. године.
И данас ФК "Вардар" из Скопља за себе тврди да је основан 1912. године.
Зашто ово није тачно?

[Ђорђе]

Претпостављам да је и СК "Вардар" нестао у неком тренутку. Можда баш током окупације?

[Сокољанин]

Можда су у Краљевини постојала 2 клуба: СК "Грађански" и СК "Вардар", са тим што је "Грађански" био просрпски клуб, а "Вардар" пробугарски клуб. "Грађански" је настао 1912. године, а "Вардар" вероватно касније.

[Бенито]

И треће, кључно питање овог трилинга:
Бугари су Скопље добили од Немаца, већ на самом почетку окупације, као своју окупациону зону. Одмах су забранили рад свих српских установа, па тако су и укинули СК "Грађански".
Комунисти су основали, 1947. године, ФК "Вардар" па су временом прогласили да је то клуб који је континуитет са СК "Вардар", основан 1912, и СК "Грађански" , који добио то име 1919. године.
И данас ФК "Вардар" из Скопља за себе тврди да је основан 1912. године.
Зашто ово није тачно?

Боје спортске одеће СК Вардар из 1912, што је и настављено у СК Грађански, после 1919, биле су црвена - бела - црвена, што је јасно показивало српски идентитет ових клубова, означавајући их као представнике и чуваре традиције у новом руху свих Срба са подручја Старе Србије. Комплетно руководство клуба чинили су најугледнији Срби из Скопља, који су, наравно, тај посао радили бесплатно, као неку врсту обавезе према сопственом културном идентитету.
Фудбалски клуб "Вардар", основан 1947. године, одмах је добио другачији амблем. Његове боје биле су црвена - црна - црвена што је означавало, у том тренутку, радикални раскид са претходном традицијом. 
Комбинација боја црвено - црно - црвена измишљена је у Бечу, у бироима аустроугарске војне обавештајне службе. О томе се није довољно знало, док историчар Милорад Екмечић није у бечким архивима пронашао платни рачун, на коме се јасно види да је министарство иностраних дела Аустроугарске платило једном сликару из Беча што је осликао иницијално решење грба и заставе нове државе Албаније. Тај рачун садржи врло важне податке, односно да је идејно решење сликар радио на основу неких упутстава обавештајне службе. Један од најважнијих елемената за израду било је упутство да боје треба да буду црвена - црно - црвена.
Теодора Толева, бугарска историчарка, већ у свом магистарском раду, доказала је да је заједничком акцијом Бечког двора, обавештајне службе војске и министарства иностраних Аустроугарске, још средином 19-ог века, смишљена политика раздвајања Срба и Словена уопште, стварањем нових националних идентитета, а да ће сви ти новоосновани идентитети имати заједнички ликовни јасни идентитет чиме би се означило да су подручја и етничке групе са том бојом имали јасну заштиту АУ монархије.
Тако су бугарски ВМРО, новооснована албанска нација, новооснована украјинска нација, а нешто доцније и тзв македонска нација, добили или узели црвено - црни колорит као симбол своје отуђености од националне матице или јасан сигнал супростављености главном културном и народном идентитету на том подручју, са једне, као и заштите коју они у том статусу уживају, од централне Европе, са друге стране.
Дакле, ради се о радикалном раскиду, о потпуно два различита културна и национална идентитета, који чак и ако нису потпуно супростављени, а што су били у недавној историји, чине два сасвим различита културна концепта, па је, самим тим, права бласфемија сматрати да се ти идентитети могу настављати или допуњавати. Зато не може бити речи о никаквом континуитету између СК Грађански и ФК Вардар.
Уосталом, судбина многих фудбалера СК Грађански за време Другог светског ратае, јасно показује да они не могу бити никакав заједнички именилац са биографијама оних који су основали ФК Вардар после рата.
На жалост,  политички и државни разлози најчешћи су извор одакле потичу лажна или погрешна тумачења историје.

[Бенито]

Написао је и објавио "Манифест експресионизма". Тиме је донео ново доба у српску књижевност.
Ко је био овај значајни српски писац?

[Шумадинац]

Требало би да је Винавер.

[Бенито]

Требало би да је Винавер.

Тако је, Шуми!

[Бенито]

Друго:
Винаверов "Манифест експресионизма" објављен је, први пут, у оквиру његове књиге "Громобран свемира". 
Питање:
Зашто је појава овог уметничког правца, пре свега у књижевности, била јединствена у дотадашњој српској култури, односно по чему се разликовала од појава свих других уметничких праваца до тада?

[Mekenzi]

Требало би да је Винавер.

Тако је, Шуми!

И овај Шуми зна да да тачан одговор

[sagus]

Да покушам да дам одговор.Правац који је настао је експресионизам.Циљ је био стварање, а не оно што је створено.Значи битна је била изражајност.Све што је створено створила је природа. Били су ствараоци...Нису мењали већ постојеће ствари, већ су се трудили да направе нешто ново

[Бенито]

Да покушам да дам одговор.Правац који је настао је експресионизам.Циљ је био стварање, а не оно што је створено.Значи битна је била изражајност.Све што је створено створила је природа. Били су ствараоци...Нису мењали већ постојеће ствари, већ су се трудили да направе нешто ново

Нисам питао шта је суштина или дефиниција експресионизма.
Питам по чему је појава овог културног правца радикално различита у односу на све друге појаве културних праваца, без улажења у саме суштинске квалитете или мане тих покрета?

[Бенито]

Друго:
Винаверов "Манифест експресионизма" објављен је, први пут, у оквиру његове књиге "Громобран свемира". 
Питање:
Зашто је појава овог уметничког правца, пре свега у књижевности, била јединствена у дотадашњој српској култури, односно по чему се разликовала од појава свих других уметничких праваца до тада?

Сви други уметнички правци, до тада, каснили су у Србији, чак и по неколико деценија.
Винаверов Манифест експресионизма био је удаљен од прве појаве појма експресионизма ни годину дана.
Тек од експресионизма, дакле од времена Краљевине СХС, Срби су у уметничком смислу ухватили корак са Западном и Средњом Европом.
То је оставило велике, како позитивне, још више негативне, последице на културу српског народа у 20-ом и 21-ом веку.

[Бенито]

Треће: 
Експресионизам је био уметнички правац који је био распрострањен у већем делу Европе, а захватио је и Америку, у различитим уметничким дисциплинама.
Међутим, није свугде био имао јединствене одлике и слао истоветне поруке.
Питање:
По чему се српски експресионизам изразито и дијаметрално разликовао од, рецимо, експресионистичког уметничког израза у Немачкој?

[Бенито]

Немачки експресионизам имао је искључиво песимистичку боју, док је српски експресионизам био оптимистичког карактера. 
И у другим областима живота и културе две државе примећен је сличан одраз, али ово нам сведочи и да су Срби, са својим генерацијом експресиониста, добили коначно једну групу делатника у култури која је имала снажну и доминантну аутохтоност, коју су гајили и њоме се поносили.