[Бенито]

Нећемо цепидлачити, него навести тачно:
По српској граматици, у полусложеници први елемент се узима као придев, а други као именица.
У поменутом случају "српско-хрватски" други појам, дакле "хрватски" означава име језика, а први појам "српско" означава примесу главног појма.
Дакле, ако се језик означи "српско-хрватски" треба свима да буде јасно да то у суштини означава хрватски језик са примесама српског.
А управо је тако писало у дневницима и сведочанствима свих оних који су школе завршавали у време СФРЈ, све до званичног распада 1992. године.

Мислим да су Хрвати користили "хрватско -српски".Да није било стандардизовано.

https://www.antikvarijatzz.hr/knjige/eng...ecnik/161/

https://www.crveniperistil.hr/proizvod/g...-srpski-i/

Јесте било у Хрватској писано на документима "хрватско-српски", али су сви говорили да иду на "хрватски". Понегде и у српским срединама. Често се дешавало да у холовима или на вратима учионица "хрватски језик". Већ при крају Југославије, негде од 1989, а поготово 1990. године, то је постала масовна појава.
Све то је у школама у СР Србији било немогуће.
Наставници овог језика, а поготово директори, комуњаре од којих су неки вукли стаж од Другог светског рата, инсистирали су на називу "српско-хрватски". Неки од њих су наглашавали да је термин "хрватско-српски" нетачан, него да мора да стоји "српско-хрватски" језик.
Не знам да ли су били само неписмени, и поред диплома и титула, или глупи, или и једно и друго, углавном, а као што сам већ објаснио, заправо су инсистирали да је назив тог језика "хрватски". 
И то је страшна трагедија наше културе.

[Милослав Самарџић]

Тема је управо прешла пола милиона прегледа.
Честитам, пре свега поручнику! 

[Mekenzi]

Нећемо цепидлачити, него навести тачно:
По српској граматици, у полусложеници први елемент се узима као придев, а други као именица.
У поменутом случају "српско-хрватски" други појам, дакле "хрватски" означава име језика, а први појам "српско" означава примесу главног појма.
Дакле, ако се језик означи "српско-хрватски" треба свима да буде јасно да то у суштини означава хрватски језик са примесама српског.
А управо је тако писало у дневницима и сведочанствима свих оних који су школе завршавали у време СФРЈ, све до званичног распада 1992. године.

Мислим да су Хрвати користили "хрватско -српски".Да није било стандардизовано.

https://www.antikvarijatzz.hr/knjige/eng...ecnik/161/

https://www.crveniperistil.hr/proizvod/g...-srpski-i/

Јесте било у Хрватској писано на документима "хрватско-српски", али су сви говорили да иду на "хрватски". Понегде и у српским срединама. Често се дешавало да у холовима или на вратима учионица "хрватски језик". Већ при крају Југославије, негде од 1989, а поготово 1990. године, то је постала масовна појава.
Све то је у школама у СР Србији било немогуће.
Наставници овог језика, а поготово директори, комуњаре од којих су неки вукли стаж од Другог светског рата, инсистирали су на називу "српско-хрватски". Неки од њих су наглашавали да је термин "хрватско-српски" нетачан, него да мора да стоји "српско-хрватски" језик.
Не знам да ли су били само неписмени, и поред диплома и титула, или глупи, или и једно и друго, углавном, а као што сам већ објаснио, заправо су инсистирали да је назив тог језика "хрватски". 
И то је страшна трагедија наше културе.

Наша учитељица, Шугословенка из Тузле још би шкрабала  српско-ustaški да није 92-ге на њену жалос' а на  нашу срећу прекинуто то, то зло..

Za hrvaštinu, Hrvati требају подићи споменик Karađorđevićima...


Ни криви ни дужни уствари побеђени и потучени до ногу где су већина једва били на 20% данашње NDH, Karađorđevići их частили државом да им се нађе...

А послен им Броз поклонио комплет српску крајину и српске територије...Да би 90-их Њемачка и УСА рекли Република Српска Крајина припада NDH...

Туга...

[Бенито]

Суноврат српског језика почео је од тзв "Новосадског договора". Пре тога, није било тих полусложеница, односно полудоговора, који су одвели у бесмисао.
Дакле, на несрећу Твоје теорије, то се није десило у време Краљевине, него у време Твоје омиљене републике. 
И то знају сви који су прочитали нешто.

[luka.luke]

Кизо, Кизо.
Од када си на овом форуму и ништа ниси научио, а имаш и годиница поприлично да си могао упамтити задњих тридесетак година и стварање нових држава, државица.
Зар још ниси схватио да државне границе цртају свјетске силе, а не како хоће мали народи?

[Mekenzi]

Кизо, Кизо.
Од када си на овом форуму и ништа ниси научио, а имаш и годиница поприлично да си могао упамтити задњих тридесетак година и стварање нових држава, државица.
Зар још ниси схватио да државне границе цртају свјетске силе, а не како хоће мали народи?

Србија није била мала у то време нити баш безначајна.

Србија је била страна победнице са савезницима.

Карађорђевићи од 1904 нису знали добро српски језик ни данас га не знају.

Карађорђевићи су створили Шугославију и дали Бановину Хрватима.

Од мајског преврата, а поготову од Краљевине СХС крећу огромни проблеми за Србе и Србију. 

Шта мислиш што је Zagreb био окиће са Живио Краљ Алексансдар...


Да не тролујем даље тему...

[Бенито]

Идемо даље....
Када је први пут поменуто признавање бошњачког или босанског језика?

[Милослав Самарџић]

Идемо даље....
Када је први пут поменуто признавање бошњачког или босанског језика?

У време Калаја?

[Vlad Alekš]

Идемо даље....
Када је први пут поменуто признавање бошњачког или босанског језика?

Први европски мало озбиљнији гувернер Босне био је Бенјамин Калај. Преузео је дужност 1880 и неке и обављао је све док није липсао 1903. Претпостављам да је он идејни творац босанске нације и тог неког језика. Дакле, нека буде 1885. година, око 10 часова и 35 минута по средњеевропском времену.

[Vlad Alekš]

"Удри банду" је сјајан, али мислим из 1980-тих.
"Године које су појели скакавци такође", али опет из 1980-тих.
Раније ипак не видим шта би могло сем Меше Селимовића.

Пише лепо "до распада СФРЈ". Дакле, до 1991/2. године.

Онда остаје ово и додајемо "Године које су појели скакавци".

Тачно. Роман "Године које су појели скакавци" сигурно је највећа критика титоизма у области романескне прозе. 
Уз њега, као роман који критикује целокупни комунизам, треба обавезно додати роман Данила Киша "Гробница за Бориса Давидовича", јер је настао као нека врста протеста против несхватљиве појаве неостаљинизма управо на Западу, а пре свега у Француској, у време док је тамо живео.
Наравно сва ова дела која сте навели могу се сврстати у категорију антикомунистичких, са мањом или већом књижевном вредношћу, али је наведени двојац најуочљивије показао сву несрећу коју је комунизам донео свету и нама.
Другим речима, за разлику од поезије, имали смо знатно више романа који су критиковали комунизам, али то није ни близу афористике која носи убедљиво прво место на листи антикомунистичких дела у нашој књижевности.

Извињавам се, али морам да укажем на неке пропусте у овом одговору.
"Године које су појели скакавци" није по дефиницији књижевне теорије роман. То је, барем по мени, школски пример аутобиографије. Свако ко је читао Пекића упознат је са чињеницом да је испод сваког наслова своје књиге писао и поднаслов који објашњава који је жанр у питању. За ову своју аутобиграфију је написао - "Успомене из затвора или антропопеја".
Што се тиче "Гробнице за Бориса Давидовича", то такође није роман, већ - збирка приповедака. И то јесте критика стаљинизма, а никако целокупног комунизма, што је у титоизму било прихватљиво због конфронтације из 1948.
Иначе, питање је гласило - "Који роман из доба СФРЈ се може сматрати највећом критиком титоистичког режима?" Тако да ова два "романа" заправо нису романи, а овај други "роман" критикује само стаљинизам.
Ако имате било каквих недоумица, увек сам пријемчив за полемику у границама општеприхавћених цивилизацијских норми.

[Бенито]

"Удри банду" је сјајан, али мислим из 1980-тих.
"Године које су појели скакавци такође", али опет из 1980-тих.
Раније ипак не видим шта би могло сем Меше Селимовића.

Пише лепо "до распада СФРЈ". Дакле, до 1991/2. године.

Онда остаје ово и додајемо "Године које су појели скакавци".

Тачно. Роман "Године које су појели скакавци" сигурно је највећа критика титоизма у области романескне прозе. 
Уз њега, као роман који критикује целокупни комунизам, треба обавезно додати роман Данила Киша "Гробница за Бориса Давидовича", јер је настао као нека врста протеста против несхватљиве појаве неостаљинизма управо на Западу, а пре свега у Француској, у време док је тамо живео.
Наравно сва ова дела која сте навели могу се сврстати у категорију антикомунистичких, са мањом или већом књижевном вредношћу, али је наведени двојац најуочљивије показао сву несрећу коју је комунизам донео свету и нама.
Другим речима, за разлику од поезије, имали смо знатно више романа који су критиковали комунизам, али то није ни близу афористике која носи убедљиво прво место на листи антикомунистичких дела у нашој књижевности.

Извињавам се, али морам да укажем на неке пропусте у овом одговору.
"Године које су појели скакавци" није по дефиницији књижевне теорије роман. То је, барем по мени, школски пример аутобиографије. Свако ко је читао Пекића упознат је са чињеницом да је испод сваког наслова своје књиге писао и поднаслов који објашњава који је жанр у питању. За ову своју аутобиграфију је написао - "Успомене из затвора или антропопеја".
Што се тиче "Гробнице за Бориса Давидовича", то такође није роман, већ - збирка приповедака. И то јесте критика стаљинизма, а никако целокупног комунизма, што је у титоизму било прихватљиво због конфронтације из 1948.
Иначе, питање је гласило - "Који роман из доба СФРЈ се може сматрати највећом критиком титоистичког режима?" Тако да ова два "романа" заправо нису романи, а овај други "роман" критикује само стаљинизам.
Ако имате било каквих недоумица, увек сам пријемчив за полемику у границама општеприхавћених цивилизацијских норми.

Што би рекао Шумадинац - да не цепидлачимо.  

[Бенито]

Идемо даље....
Када је први пут поменуто признавање бошњачког или босанског језика?

Први европски мало озбиљнији гувернер Босне био је Бенјамин Калај. Преузео је дужност 1880 и неке и обављао је све док није липсао 1903. Претпостављам да је он идејни творац босанске нације и тог неког језика. Дакле, нека буде 1885. година, око 10 часова и 35 минута по средњеевропском времену.

Имао је он те амбиције, али није стигао или није могао то да обликује.
Наравно, тек у време плодног титоизма, десило се нешто тако. На састанку из 1967. године, босански/бошњачки муслимани су почели да стварају босанску нацију на основу резолуције о босанском језику.

[Патриот]

Идемо даље....
Када је први пут поменуто признавање бошњачког или босанског језика?

Први европски мало озбиљнији гувернер Босне био је Бенјамин Калај. Преузео је дужност 1880 и неке и обављао је све док није липсао 1903. Претпостављам да је он идејни творац босанске нације и тог неког језика. Дакле, нека буде 1885. година, око 10 часова и 35 минута по средњеевропском времену.

Имао је он те амбиције, али није стигао или није могао то да обликује.
Наравно, тек у време плодног титоизма, десило се нешто тако. На састанку из 1967. године, босански/бошњачки муслимани су почели да стварају босанску нацију на основу резолуције о босанском језику.

Када је донета та резолуција? То има неке везе са резолуцијом о хрватском језику из те године?

[Vlad Alekš]

Писали смо о књижевним делима у временима титоизма, па бисмо сада могли да се окренемо филму.
Да ли су филмови забрањивани у том периоду, и ако јесу, наведимо називе забрањених филмова.