[Милослав Самарџић]

Није. Много је позната!

[Милослав Самарџић]

У међувремену, ево нешто мало лакше:

- Која војска је прва у Европи спровела у практичној обуци поуке из руско-јапанског рата 1905. године (што је при обиласку Европе 1911. године приметио и чувени јапански генерал Ноги)?
- У чему се састојала та нова доктрина војне обуке?

[Бенито]

Ако је српска, онда питање има смисла, с обзиром на назив квиза. Пошто нема шансе да мислиш на црногорску војску.

---

Није. Много је позната!

Јефимија.

[Милослав Самарџић]

Да, српска војска.
У чему се састојала та нова доктрина војне обуке?
Ко је био најзаслужнији за њено увођење.

Песникиња је Десанка Максимовић.
Е, сад, према пуковнику др Младену Жујовићу, шта би јој Драгиша Васић рекао да је преживео рат...

[Бенито]

Ајде нека проба неко да одговори на ова питања.
Милослав Самарџић изгледа​ решио са оваквим питањима да затвори дућан.
Па, да наставимо након одговора даље.

[ЈВуО-КГ]

Ајде нека проба неко да одговори на ова питања.
Милослав Самарџић изгледа​ решио са оваквим питањима да затвори дућан.
Па, да наставимо након одговора даље.

Не бих да реметим квиз. Само једно питање за тебе или Милослава. Да ли сте читали ову Драгишину биографију од Тимотијевића и каква је, вреди ли ?

[Милослав Самарџић]

Ајде нека проба неко да одговори на ова питања.
Милослав Самарџић изгледа​ решио са оваквим питањима да затвори дућан.
Па, да наставимо након одговора даље.

Па чекај, зар је могуће да овако важне ствари нисте учили на факултету?

[Милослав Самарџић]

Ајде нека проба неко да одговори на ова питања.
Милослав Самарџић изгледа​ решио са оваквим питањима да затвори дућан.
Па, да наставимо након одговора даље.

Не бих да реметим квиз. Само једно питање за тебе или Милослава. Да ли сте читали ову Драгишину биографију од Тимотијевића и каква је, вреди ли ?

Нисам, добро ме подсети да му тражим књигу (иначе мењамо књиге)
Сигурно има ту добрих података.

[Вукашин Петковић]

Да, српска војска.
У чему се састојала та нова доктрина војне обуке?
Ко је био најзаслужнији за њено увођење.

Кнез Арсен?

[Милослав Самарџић]

Није Арсен, већ генерал Радомир Путник. Он је био главни у процесу осавремењавања српске војске, како технички, тако и у обуци.
Овде је реч о обуци.
Руско-јапански рат 1905. био је први рат великих сила у 20. веку, са употребом новог наоружања, брзометни топови, митраљези и сл. Тај рат је показао да војници више не могу да се ређају један до другог и један иза другог у густе стројеве, и то још у шареним униформама, и да више не може да се управља таквим скупинама војске као Наполеон некада. Већ војници морају да се раздвоје. Раздвајањем аутоматски више долази до изражаја појединац. Јапанцима је било лакше да начине тај прелаз, јер је њихова војска већ гајила култ једног војника, једног ратника - самураја.

Код нас је нову стратегију прилагодио, посрбио, Путник. Његова основна идеја била је да се сваки официр и подофицир, па чак и сваки војник, обучава за самостално процењивање разних ситуација и самостално поступање, разуме се у духу добијених наређења и у духу стечених знања (обуке).
На пример, у борби војник сам одлучи кад ће иза које букве, не чекајући да му то каже наредник, јер док то наредник процени, овај може погинути.

Овај принцип се релативно лако примио због једног већ постојећег: официри су обучавани да се према војницима понашају као браћа, пријатељи, родитељи.
И наравно, због српског менталитета (индивидуализам, маштовитост, несклоност форми, односно обрасцима).

И један и други принцип супротни су германским, који су ескалирали у обуци есесоваца. Та обука подразумева бесмислена мучења војника, тако да им највећи непријатељ постаје старешина. Војник се доводи до те фазе да ће све учинити само да избегне казну коју ће му изрећи старешина. Војник је аутомат, реагује на пиштаљку или команду као пас, нема шта да мисли.

Српски војник, а нарочито официр, обучаван је да има своје мишљење и да га слободно износи. Ово је форсирано и на летњој обуци 43. класе Војне академије, 1911. године, и посебно је утицало на Дражу, јер је одговарало његовом карактеру. Он ће увек имати своје мишљење и то ће - тај принцип, а не неки инат, или шта већ, а у литератури се могу наћи свакаква објашњења, само не ово - бити разлог што се понекад супротстављао старешинама. И што једини из класе 1941. није био генерал.

Дакле, било је отпора Путниковој доктрини, како због германских утицаја, тако и због османског наслеђа. Типичан пример су браћа Недићи, нарочито Милан. Он је био официр са корбачем, од оних што вичу на војску, понашају се надмено, позери су, што увек прво гледају да им одело буде беспрекорно (Дража, обратно, увек накриви или подигне шајкачу или нађе неки сличан начин да искаже индивидуалност). Наредник Плазина описује мајора Милана Недића, по приспећу на Јадран почетком 1916, као непријатељског а не српског официра. Са корбачем, у беспрекорној униформи, подгојен, са швалерком поред себе (нека као секретарица, у униформи) ужасно виче на изнемоглу војску која је тек прешла Албанију).

На несрећу, тај концепт је уочи Другог рата био доминантан па је баш Недић био министар одбране, када је Дража изнео своје мишљење о тој одбрани. И уместо да то разложно мишљење буде прихваћено, Недић је послао Дражу у затвор. Да подсетим, Дража је тражио да се линија одбране не прави на границама, већ коришћењем природних препрека у позадини, као што су планине и реке. И да се војска подели по националном кључу, јер су Хрвати савезници Немаца. Да је то усвојено, рат 1941. не би трајао 12 дана и догађаји би се другачије одвијали.

[Бенито]

Ајде нека проба неко да одговори на ова питања.
Милослав Самарџић изгледа​ решио са оваквим питањима да затвори дућан.
Па, да наставимо након одговора даље.

Па чекај, зар је могуће да овако важне ствари нисте учили на факултету?

Наравно да се уче, али детаље као што је овај, предмет су специјализације. Уосталом, ту је и Војна академија где се уче, или би требало да се уче војне доктрине кроз историју.
Ово што си написао у горњем посту је апсолутно тачно. Радило се о " ослобађању" војске од туторства Аустроугарске. Тако је било и у другим областима друштвеног живота. Што је више официра долазило са усавршавања из Француске и Русије, војска је постајала независнија и савременија. Треба нагласити да су они утицаје као што је овај јапански прилагођавали нашим националним традицијама.
Да подсетим, управо са таквим цитатом смо и почели овај квиз.

---

Ајде нека проба неко да одговори на ова питања.
Милослав Самарџић изгледа​ решио са оваквим питањима да затвори дућан.
Па, да наставимо након одговора даље.

Па чекај, зар је могуће да овако важне ствари нисте учили на факултету?

Наравно да се уче, али детаљи као што је овај, предмет су специјализације. Уосталом, ту је и Војна академија где се уче, или би требало да се уче војне доктрине кроз историју.
Ово што си написао у горњем посту је апсолутно тачно. Радило се о " ослобађању" војске од туторства Аустроугарске. Тако је било и у другим областима друштвеног живота. Што је више официра долазило са усавршавања из Француске и Русије, војска је постајала независнија и савременија. Треба нагласити да су они утицаје као што је овај јапански прилагођавали нашим националним традицијама.
Да подсетим, управо са таквим цитатом смо и почели овај квиз.

---

Хајде мало да се поиграмо и научимо нешто.
Правила су једноставна:
Сваки члан форума има право да постави питање.
Сваки члан форума има право да одговори на питање.
Само онај ко је поставио питање, аминује да ли је одговор тачан.
Не може се поставити ново питање, док се не одговори на претходно.


Ево првог питања ( више ради илустрације):
" Ми сами по себи знамо, да нас грубо понашање каквог старешине озлоједи, произведе мржњу у нама, па можда побуди чак и освету, а то исто бива и код војника. Старешина не треба да је за војника страшило, него да је строг, правичан и достојанствен."
Који српски официр је написао ове реченице???

---

Дакле, већ у последњој деценији 19 века почело је ово о чему Милослав пише. Доласком краља Петра Првог на власт, то се убрзало. Најзначајнија личност у тој модернизацији војске био је Радомир Путник. У том периоду долази до бољег и савременијег наоружања, које се купује на разним странама, а не као до тада. Оснивају се и јачају нови родови војске. Мења се систем одбране. Прихватају се искуства из светао савременог ратовања, али сада директно и без туђег филтера.
Тако је настала једна генерација војске која је остварила импресивне резултате у време Балканских и Првог светског рата. И, не само то, оставили су иза себе нову младу способну и савремену генерацију официра, од којих ће неки опет задивити свет. Није тешко погодити да је најбољи наследник био Драгољуб Михаиловић.

[Милослав Самарџић]

И што му је Путников син био један од најоданијих сарадника у инострантству, што га је Дража на крају одредио и за наследника.
Јел има неко слику Димитрија Путника?

Наравно, ово је дуга тема, можемо навести нпр. да ''пуковска битка'' није била могућа у германским армијама. Да она батерија није случајно изашла на Цер августа 1914...

[ЈВуО-КГ]

Шта је питање?

[Милослав Самарџић]

Ево:

Само једна класа у историји војне академије похађала је последњу годину у официрском чину - потпоручници. (Правило је да се потпоручник постаје после завршене академије).
Која класа?