[Перун]

Ајде да наставимо мало о устанку.

Након ослобађања једног града следила је подела ратног плена. Три ножа, истакнути устаник, требао је даровати тројици најзаслужнијих за остварени успрех. Са друге стране, један од војсковођа сматрао је да заслужује награду али она њему није уручена. Након овог догађаја дошло је до несугласица која ће касније прерасти у инцидент већих размера. Ово, вероватно, није била њихова прва ,, чарка " али је још више погоршала односе између њих двојице.

О којим, познaтим, устаницима је реч?

Ђорђе Ћурчија и Јаков Ненадовић.

[Бенито]

У Крћевцу су остали да живе Маринковићи - потомци Карађорђевог млађег брата Маринка. Тројица су били старији, један од њих био не на служби у Пожаревцу и Београду, као окружни начелник, један је био наредник, 1941. вратио се у село, трећи угледни домаћин. И била су још двојица млађих Маринковића.
Шта је било са овом петорицом до краја рата?

Карађорђеве комшија и најбољи пријатељи уочи устанка били су Јокићи. Са њима се прво и договорио за устанак, у оном забрану, код чесме, које сам споменуо.
На почетку Другог светског рата у Тополи су живела тројица мушких Јокића, потомци Карађорђевих пријатеља.
Шта је било са њима 1945?

Све их је задесила иста судбина? Знате ли њихова имена? Пронашао сам Милутина Маринковића из Крћевца на листи коју је радила комисија. Одговорите на ово, опет смо загужвали са питањима.

Да, имам имена, има их на списку жртава комуниста, овде на сајту.
Смао, првог са списка сам избрисао. Комунисти су записали да су га убили, али неко ми рече да је ипак смртна пресуда замењена дугогодишњем робијом.
Други и трећи убијени су још крајем 1941. у Крћевцу.
Четврти и пети су нестали у Босни као четници.
И Јокиће су побили.

Е, о овоме вам говорим.
Ово не заслужује један обичан одговор, чак ни неки текст у новинама. Ово заслужује књигу.
Браво, Милославе.

[Бенито]

Онда остаје онај рођак Вука Караџића.
Али не знам одговор.

А било би фер да Ватра одговори на питање о потомцима Карађорђевог брата и његовог првог сарадника, Јокића, током ДСР, 7 мушких глава...

Ајде још неко питање:
- Који је највећи пораз Срба у Карађорђевом устанку, пре 1913?
- Који је главни узрок пропасти Турске, видљив још од краја 16. века? Иначе, да није било општег опадања Турака, тешко да би Први српски устанак био онолико масован и успешан.

1. Ваљда, пре 1813? Пораз на Чегру, који је довео умало до катастрофе, јер је Хуршид - паша стигао Великом Моравом чак до Дунава. Да се Руси нису умешали, тешко да би се Карађорђе одржао. Тада је Доситеј Обрадовић одиграо велику улогу.
2. Два су разлога.
Прво - од краја 16 века почињу европске коалиције које су у следећим вековима водиле низ ратова против Османлија. Тиме су их стално слабиле.
Друго- јаничари пресудно утичу на двор и порту од 17 века, па све до реформи Селима другог. Тада долази до све веће децентрализације османске царевине, а нарочито након смрти Сулејмана Величанственог. Порези су нередовнији, а добар део отимају локалне паше и субаше. Са друге стране, потребе државе и султаната су исте, ако не и веће, што тражи нова освајања и према Индији, Африци и Европи. Јаничари поскупљују ратовање, поскупљују царство, и , уопште, били су алави до бесмисла. Тада почиње пад моћи Османске Турске.
Али, све је то ништа у односу на Карађорђев рат у поређењу са елементом јачања Русије. То је кључни елемент нашег ослобођења и обнове државности, када се у обзир узимају само спољно-политички историјски елементи.

[Милослав Самарџић]

1. Да, пре 1813. Да, Бој на Чегру, 1810. Тада је Карађорђе опседао Нови Пазар, а 15.000 српских војника је опседало Ниш. Међутим, није требало да опседају, већ да нападну, пошто је Турака било 3.000. Онда су Турци сакупили 40.000 војника и напали... Карађорђе је напустио опсаду Пазара и стигао у Бој тек код Пожаревца, дотле су били стигли Турци. И ту су поражени и враћени. Руса је прешло Дунав колико се сећам 2.000 и они су са Хајдук Вељком ослободили неке градове тада окупиране у Источној Србији. На Чегру и у другим борбама около погинуло је 10.000 Турака и 4.000 Срба. То је највећа битка по губицима у устанку.
2. Главни фактор пада Турске је откриће Америке. Тада се центар светске трговине сели на Атлантик. Највећи приходи Турске били су од царина, јер су главни светски трговачки путеви - путеви свиле - ишли преко територија које су они окупирали. У новој ситуацији, ти приходи драстично падају, а Турска не успева да се прилагоди. Ово ми јуче рече један османолог, ако се то тако каже, историчар из Немачке, муслиман/Бошњак, који прати тему о Боју на Косову.

[Милослав Самарџић]

У Крћевцу су остали да живе Маринковићи - потомци Карађорђевог млађег брата Маринка. Тројица су били старији, један од њих био не на служби у Пожаревцу и Београду, као окружни начелник, један је био наредник, 1941. вратио се у село, трећи угледни домаћин. И била су још двојица млађих Маринковића.
Шта је било са овом петорицом до краја рата?

Карађорђеве комшија и најбољи пријатељи уочи устанка били су Јокићи. Са њима се прво и договорио за устанак, у оном забрану, код чесме, које сам споменуо.
На почетку Другог светског рата у Тополи су живела тројица мушких Јокића, потомци Карађорђевих пријатеља.
Шта је било са њима 1945?

Све их је задесила иста судбина? Знате ли њихова имена? Пронашао сам Милутина Маринковића из Крћевца на листи коју је радила комисија. Одговорите на ово, опет смо загужвали са питањима.

Да, имам имена, има их на списку жртава комуниста, овде на сајту.
Смао, првог са списка сам избрисао. Комунисти су записали да су га убили, али неко ми рече да је ипак смртна пресуда замењена дугогодишњем робијом.
Други и трећи убијени су још крајем 1941. у Крћевцу.
Четврти и пети су нестали у Босни као четници.
И Јокиће су побили.

Е, о овоме вам говорим.
Ово не заслужује један обичан одговор, чак ни неки текст у новинама. Ово заслужује књигу.
Браво, Милославе.

Да, заслужује књигу, а књига би требало да обухвати потомство свих истакнутих Карађорђевих људи. На пример, породица Кнежевић, или Жујовић... Двојица Кнежевића и један Жујовић осуђени су са Дражом, у одсуству.
Просто речено, комунисти су уништили комплетно високо грађанско друштво, стварано од Карађорђа. Да би се ''на високо подигли сутерени''. Који и данас владају.

[Бенито]

1. Да, пре 1813. Да, Бој на Чегру, 1810. Тада је Карађорђе опседао Нови Пазар, а 15.000 српских војника је опседало Ниш. Међутим, није требало да опседају, већ да нападну, пошто је Турака било 3.000. Онда су Турци сакупили 40.000 војника и напали... Карађорђе је напустио опсаду Пазара и стигао у Бој тек код Пожаревца, дотле су били стигли Турци. И ту су поражени и враћени. Руса је прешло Дунав колико се сећам 2.000 и они су са Хајдук Вељком ослободили неке градове тада окупиране у Источној Србији. На Чегру и у другим борбама около погинуло је 10.000 Турака и 4.000 Срба. То је највећа битка по губицима у устанку.
2. Главни фактор пада Турске је откриће Америке. Тада се центар светске трговине сели на Атлантик. Највећи приходи Турске били су од царина, јер су главни светски трговачки путеви - путеви свиле - ишли преко територија које су они окупирали. У новој ситуацији, ти приходи драстично падају, а Турска не успева да се прилагоди. Ово ми јуче рече један османолог, ако се то тако каже, историчар из Немачке, муслиман/Бошњак, који прати тему о Боју на Косову.

Мало је то компликованије питање да би се на њега тако једноставно одговорило. Има разних мишљења, сигурно је да је проналазак Америке важан догађај за историју света, па и за судбину Османске Турске.
Али, ипак, узроци пропасти су , пре свега, унутрашње природе. И, наравно, Руси.

[Бенито]

Да узмемо да су моји одговори тачни, па да наставимо квиз. Мислим да нема неодговорених питања.
Који је први велики скуп који се догодио после убиства краља Александра и краљице Драге Обреновић? Која особа је на том скупу одржала чувени говор? Која организација је основана непосредно након тог скупа?

[Ултрадесничар]

1. Да, пре 1813. Да, Бој на Чегру, 1810. Тада је Карађорђе опседао Нови Пазар, а 15.000 српских војника је опседало Ниш. Међутим, није требало да опседају, већ да нападну, пошто је Турака било 3.000. Онда су Турци сакупили 40.000 војника и напали... Карађорђе је напустио опсаду Пазара и стигао у Бој тек код Пожаревца, дотле су били стигли Турци. И ту су поражени и враћени. Руса је прешло Дунав колико се сећам 2.000 и они су са Хајдук Вељком ослободили неке градове тада окупиране у Источној Србији. На Чегру и у другим борбама около погинуло је 10.000 Турака и 4.000 Срба. То је највећа битка по губицима у устанку.
2. Главни фактор пада Турске је откриће Америке. Тада се центар светске трговине сели на Атлантик. Највећи приходи Турске били су од царина, јер су главни светски трговачки путеви - путеви свиле - ишли преко територија које су они окупирали. У новој ситуацији, ти приходи драстично падају, а Турска не успева да се прилагоди. Ово ми јуче рече један османолог, ако се то тако каже, историчар из Немачке, муслиман/Бошњак, који прати тему о Боју на Косову.

Мало је то компликованије питање да би се на њега тако једноставно одговорило. Има разних мишљења, сигурно је да је проналазак Америке важан догађај за историју света, па и за судбину Османске Турске.
Али, ипак, узроци пропасти су , пре свега, унутрашње природе. И, наравно, Руси.

Откриће Америке није створило "болесника на Босфору" него неки други догађаји. Јер Америка је откривена крајем XV а Турци су опседали Беч крајем XVII века.

[Романија]

Нема везе кад је откривена, јер без Америке и пута на запад, Турци су могли контролисати свјетску трговину. Ал слажем се да то није ни близу главни разлог распада Османске државе

[Милослав Самарџић]

Ваш колега ''избосне'' не слаже се са вама.
Овако са стране, мени се чини да то што он прича има неке логике, тј. да су нови путеви трговине морали утицати на слабљење Турске, само питање је колико.

[Ултрадесничар]

Ваш колега ''избосне'' не слаже се са вама.
Овако са стране, мени се чини да то што он прича има неке логике, тј. да су нови путеви трговине морали утицати на слабљење Турске, само питање је колико.

Ја мислим да је "колегаизбосне" лансирао ту теорију "као Турска је била највећа сила али ето на другом крају планете се нешто десило и Османско царство је почело да пропада."
Не познајем унут. прилике у Турској али ми се чини да би Османлије завршиле у Малој Азији да Запад, тј. Француска 1690., 1812. и 1853-1856, и Енглеска и остали нису напали надашње турске непријатеље, пре свега Царску Русију.

[Бенито]

Да узмемо да су моји одговори тачни, па да наставимо квиз. Мислим да нема неодговорених питања.
Који је први велики скуп који се догодио после убиства краља Александра и краљице Драге Обреновић? Која особа је на том скупу одржала чувени говор? Која организација је основана непосредно након тог скупа?

Договор је да не затрпавамо, јер о сваком питању можемо дуго да разглабамо.
Идемо даље са квизом. Питање је постављено.

---

Ваш колега ''избосне'' не слаже се са вама.
Овако са стране, мени се чини да то што он прича има неке логике, тј. да су нови путеви трговине морали утицати на слабљење Турске, само питање је колико.

Само да завршимо са овим . Поразговарах малопре са двоје доктора историјских наука о горе постављеном питању. Њихов одговор је био кратак и јасан- Русија. И тачка.
Поздрави Османисту ( а не Османолога), драго ми је да чита овај сајт.

[ЈВуО-КГ]

Да узмемо да су моји одговори тачни, па да наставимо квиз. Мислим да нема неодговорених питања.
Који је први велики скуп који се догодио после убиства краља Александра и краљице Драге Обреновић? Која особа је на том скупу одржала чувени говор? Која организација је основана непосредно након тог скупа?

Да није Српски комитет ? Почетак озбиљних четничких акција ? А говорник... можда Воја Танкосић или др.Милорад Гођевац ?

[Милослав Самарџић]

И ја ''типујем'' на Гођевца и Српски комитет.