[posmatrač]

Мислим да су била два приједлога, један је предлагао Карађорђе, а други Младен Миловановић.
Карађорђев је подразумијевао повлачење са дијела територије, ради концентрације снага на јачим топографским положајима.
Младенов је подразумијевао одбрану на тадашњим границама.
Прихваћен је приједлог Младена Миловановића.

[Бенито]

Није тако, близу си, али нека Милослав појасни.
Пошто је очигледно да је Милослав , коначно, увидео неке паралеле.

[posmatrač]

2. Главни фактор пада Турске је откриће Америке. Тада се центар светске трговине сели на Атлантик. Највећи приходи Турске били су од царина, јер су главни светски трговачки путеви - путеви свиле - ишли преко територија које су они окупирали. У новој ситуацији, ти приходи драстично падају, а Турска не успева да се прилагоди. Ово ми јуче рече један османолог, ако се то тако каже, историчар из Немачке, муслиман/Бошњак, који прати тему о Боју на Косову.

Нема везе са тим откриће Америке, већ откриће трговачких путева преко Рта Добре Наде, и први пут у Индију тим путем који је био неколико година после открића Америке.

Откриће Америке има и те како везе са слабљењем Турске!
У Америци су отктивене велике количине сребра, које су се потом сливале у (првенствено) Шпанију.
То изазива пад вриједности сребра у Европи, а главнина турског новца је од сребра.
И акча девалвира! Наравно није девалвирала само због пада вриједности сребра. Али кад једном крене инфлација, они који памте 1993. знају шта то значи.

[Перун]

Пошто је очигледно да је Милослав , коначно, увидео неке паралеле.

Да ли је то паралела као пред АР, Дража - Недић?

[Милослав Самарџић]

Није тако, близу си, али нека Милослав појасни.
Пошто је очигледно да је Милослав , коначно, увидео неке паралеле.

Тачно, близу је.
Била су дакле два предлога.
Карађорђе је предлагао да се води општи герилски рат против Турака. Да је тај предлог прихваћен, Дража не би био командант прве српске герилске армије.
Карађорђева логика била је да Турака има много више и да је слом неминован ако се одбрана држи на сваком правцу, дуж свих граница. Док су наше шансе велике ако се војска и народ повуку у непроходне шуме и планине. У том случају, 12.000 коњаника, колико их је тада било, јуришали би по потреби где треба.
Предлог Младена Миловановића био је практично као и Недићев 1940. године.
Мотив Младена Миловановића био је у томе што је он имао велику имовину у градовима, које је дакле требало напустити. На жалост већина је имала велику имовину у градовима и није схватила да ће на тај начин кроз неколико месеци остати и без те имовине, а потом и без глава.
Није ми јасно зашто им је Карађорђе попустио. Једино објашњење је да га је болест већ била ухватила.

[Бенито]

Ајмо нови триптих.
Много су полагали наде у њега, па га послаше да учи највеће школе. Кад се вратио, дође највеће искушење за његове суграђане које деценијама нису доживели. Питали су и њега за мишљење. Рекао је оно што се њима нимало није свидело. Одлучили су да га моментално протерају. Отишао је, али у још славније место. Ту су његове способности брзо препознали.Постаје сарадник најважнијег Србина, или једног од најважнијих, свога времена. У том тандему покреће се и најстарији српски часопис који и данас излази. Наш јунак био је његов први уредник и први секретар организације која га је издавала.
Ко је овај човек? Ко га је протерао, одакле и зашто?

[Милослав Самарџић]

Најстарији српски часопис је ''Славеносербски магазин'', издавао га је Захарије Орфелин крајем 18. века. Његов гроб је у Новом Саду. Јел на њега мислиш?
Или мислиш на ''Новине сербске'' и Димитрија Давидовића. Оне данас излазе а зову се ''Службени гласник''.

[Бенито]

Најстарији који и сад излази.
Мада, како ствари стоје, постоји реална опасност да га угасе. Уосталом, већ је било неколико афера у вези тога.

[Милослав Самарџић]

Хм. Најстарије новине или часопис? Које излазе под истим именом, или промењеним?
Под истим именом - то је ''Политика'' и то је неки Рибникар.

[Бенито]

Часопис, најстарији који се константно до данас издаје под истим именом. Није Политика, није Рибникар.

[Вукашин Петковић]

Теодор Павловић, уредник Летописа Матице српске.

[Милослав Самарџић]

Тачно!
Не бих се никад сетио, јер ''Летопис'' не изгледа као часопис, него као књига. А зове се формално часопис, да.

[Вукашин Петковић]

Остаје и ово друго: Ко га је протерао, одакле и зашто? Ако неко зна, нека одговори...

[Бенито]

Полако, бре,... Није Теодор Павловић.

---

Ради се о Јакову Јаши Игњатовићу. Погрешно сам написао да је био први уредник. Наравно да је то био Теодор Павловић, али мислио сам откад се Матица преселила у Нови Сад.
Јаков је протеран из своје родне Сент Андреје, зато што се 1848. године определио за сарадњу са Мађарима против бечког двора. То није одговарало сентандрејским и другим српским велетрговцима који су до тада покуповали силну имовину, а имали су привилегија на трговину које им је Беч дао. Тема питања је конформизам, као и претходно Самарџићево, као погубан елемент за опстанак наше нације. Или, било које нације, уосталом.
Али, кад смо код Сент Андреје, да наставимо са другим питањем из триптиха.
Управо ови трговци Срби имали су јако еснафско удружење. Зграда њиховог удружења још постоји у Сент Андреји, и на њој је још увек грб удружења, клесан у камену. Симбол на том грбу је врло занимљив. То је један стилизовани крст који се у доњем делу завршава сидром, а при врху бројем 4. Симбол крста је јасан, сидро представља бродску, тј речну трговину, јер су они највише промета остваривали на Дунаву.
Шта означава број 4?