[Милослав Самарџић]

Е бре поручниче, није први уредник, није часопис, нису прве новине...
Па како да потрефимо.

[Милослав Самарџић]

Иначе имао сам годинама сабрана дела Јаше Игњатовића, ал никако да их прочитам, па сам их поклонио библиотеци... Тако да не знам одговор.

[Бенито]

Добро, пусти то. Реци ти мени, економисто, шта ће трговцима она четворка на грбу?

[Милослав Самарџић]

Добро, пусти то. Реци ти мени, економисто, шта ће трговцима она четворка на грбу?

Немам појма.

[Бенито]

Па, тај су им порез издејствовали српски вођи код цара у Бечу. Дакле, имали су обавезу да Бечу плате 4%од укупног промета. Наравно, ни царство више није имало обавезу према Сент Андреји.
Дубља идеја је била следећа: да су Срби неспособни и премали да се снађу у " мору " Мађара, па ће да се обрате за помоћ цару и да ће тако доћи до германизације Срба у Угарској. Унијаћење и католичења се подразумевало.
Међутим, Срби су се, макар у прво време, држали себе и своје вере. Од велике трговине и велике зараде направљен је прелеп градић, сазидано је на десетине православних храмова, а Срби из Сент Андреје почели су играти значајну улогу и у Пешти и у Бечу, и у верском, војном, културном, трговачком и политичком животу.
На жалост, каснија велика гибања у самој царевини одвела су Србе у асимилацију. У томе није мала кривица и тих трговаца који су битно, додуше не пресудно ,утицали на одлуку Срба у Угарској да стану на страну Беча, а не Мађара.
Дакле, ово је било још једно питање о конформизму.

[Милослав Самарџић]

ОК. 4% је баш мали порез, овде никад није био тако мали порез.
Ајде још једно о конформизму.
Карађорђе је лета 1803. слао Петра Јокића, као поверљивог човека, код кнезова, да их обавештава да се спремају на устанак. На то му је један кнез рекао: ''Ја имам добре фермане за трговину са Турцима, посао добро иде, не треба ми устанак, а Ђорђу ако треба - нека ратује''.
Предомислио се тек после претње.
Који је то кнез био?

[Бенито]

Кнез Милан Обреновић?

---

Ајде и треће, док не разјасни Милослав. Треће питање о Сент Андреји.
На једном од тргова Сент Андреје налази си споменик у облику крста.
Питање гласи зашто су Срби из Сент Андреје подигли овај споменик и шта се налази испод њега?

[Милослав Самарџић]

Јесте, кнез Милан.

[Бенито]

Кнез Милан Обреновић?

---

Ајде и треће, док не разјасни Милослав. Треће питање о Сент Андреји.
На једном од тргова Сент Андреје налази си споменик у облику крста.
Питање гласи зашто су Срби из Сент Андреје подигли овај споменик и шта се налази испод њега?

Ево да одговорим, да не би задржавао квиз.
Крст је подигнут за време једне од највећих епидемија куге у Европи. Сентандрејци су на тај начин желели да умоле Господа да их заштити од ове пошасти. Патријарх је освештао тај крст и све би то било нормално, али...
Сентандрејци су , кријући од црквених лица, пре постављања крста- споменика донели једно мртво мушко тело и сахранили у рупу испод споменика. То тело су положили у усправном положају и затрпали. Наиме, то је један пагански, предхришћански обичај.
Тако су , и овог пута, сентандрејци одлуке доносили на бази синтагме:" Добро јутро чаршијо , на све четири стране!"
Ко жели, може следеће.

[Милослав Самарџић]

Карађорђе је у јесен 1813. неко време боравио у Манастиру Фенек, а после су га Аустријанци држали под стражом у Петроварадину, па у Грацу.
У Грацу су му дали једну службену понуду, коју је он одбио.
Како је гласила та понуда?

[Романија]

Положај у њиховој војсци?

---

Кад је Бенито дао одговор на ово претходно питање, сјетих се једног из исте области.
У једном мјесту са ових простора у средњем вијеку дошло је до великог напретка у медицини, па су спроведене двије важне ствари, једна прва у свијету а друга је међу првим. Данас се не може замислити медицина без тога а тада је за циљ имало спрјечавање епидемија. Шта је то измишљено и гдје, и кад?

[Милослав Самарџић]

Није положај у њиховој војсци.
Нешто у вези са прокувавањем.

[Бенито]

Аустријски цар је Карађорђу понудио имање у Влашкој.
Ово са " прокувавањем" је ваљда нека гора у вези печења ракије.

[Милослав Самарџић]

Није имање...