[Перун]

Морамо бити прецизни када су такве ствари у питању.

[Бенито]

Узели сељаци да руше стару школу у једном селу. Састане се и месни комитет СКЈ. Биле две спомен-плоче на тој згради. Једну коју су поставили они, а друга од раније. Одлуче да своју преместе на нову зграду школе, али проблем је била ова друга. На њој се налазило име једног великог српског јунака, рођеног у том селу, који је погинуо у Првом светском рату. Било је тачно пола века од његове погибије.
На састанку устаде један комуниста и рече да ту плочу не треба да стављају на нову зграду школе, јер тај човек не само да није био јунак, него " никад није ни постојао". Подржавала су га још неколико комуниста. Устаде један, па рече да му се чини да је , ипак, постојао , али да не може да се сети да ли је био јунак. Разговор је трајао до дубоко у ноћ. Тада су одлучили да напишу два писма. Једно су послали ЦКСКЈ, а друго Војно-историјском институту. Оба писма имала су два питања: 1. Да ли је та особа уопште постојала 2. Да лије био јунак, ако је постојао.
Прво је стигао одговор из АВИИ, који су потврдили да је особа не само постојала, него и да је имао значајну историјску улогу и да је јуначки дао живот. Тај одговор месном комитету није одговарао, па су чекали одговор ЦК. После дужег времена, стигао је и одговор врха партије у коме су припадници месног комитета похваљени због ревности, јер " непријатељ ровари и никад не мирује" и да је највећа опасност за братство и јединство управо" национализам, а од свих је најопаснији српски национализам". О самој личности за коју су питали, није било ни једне речи.
Месни комитет је одлучио да до подробнијег одговора, спомен-плочу стави у магацин. Да није било оног одговора АВИИ, вероватно би је и разбили. Нови одговор ЦК никад више није стигао. Спомен-плоча остала је у подруму више од 40 година, и тек почетком 21 века је извађена из тог магацина и свечано постављена на нову зграду. Уз присуство локалног пароха и општинске власти.
Питања:
Где се догодио овај догађај који сликовито објашњава шта су титоисти урадили српском народу?
О ком великом српском јунаку се ради?

[ЈВуО-КГ]

Морамо бити прецизни када су такве ствари у питању.

Прецизно одговори ко је био борац делиградског корпуса, који је касније био познат широм СФРЈ а нарочито је био значајан за децу ?

Где се догодио овај догађај који сликовито објашњава шта су титоисти урадили српском народу?
О ком великом српском јунаку се ради?

Помислих на тренутак да је то један догађај који се збио у Степојевцу, међутим биће да сам помешао.

[Бенито]

Није Степојевац, али је релативно близу.

[Перун]

Љубиша Бачић?

[ЈВуО-КГ]

Љубиша Бачић?

Није.

То је Милутин Мића Татић. Има Милослав слику како под**бава Хитлера на некој представи у току рата.

https://img.discogs.com/VYXRRjz9gJ_QQSjg...2.jpeg.jpg

[Бенито]

Узели сељаци да руше стару школу у једном селу. Састане се и месни комитет СКЈ. Биле две спомен-плоче на тој згради. Једну коју су поставили они, а друга од раније. Одлуче да своју преместе на нову зграду школе, али проблем је била ова друга. На њој се налазило име једног великог српског јунака, рођеног у том селу, који је погинуо у Првом светском рату. Било је тачно пола века од његове погибије.
На састанку устаде један комуниста и рече да ту плочу не треба да стављају на нову зграду школе, јер тај човек не само да није био јунак, него " никад није ни постојао". Подржавала су га још неколико комуниста. Устаде један, па рече да му се чини да је , ипак, постојао , али да не може да се сети да ли је био јунак. Разговор је трајао до дубоко у ноћ. Тада су одлучили да напишу два писма. Једно су послали ЦКСКЈ, а друго Војно-историјском институту. Оба писма имала су два питања: 1. Да ли је та особа уопште постојала 2. Да лије био јунак, ако је постојао.
Прво је стигао одговор из АВИИ, који су потврдили да је особа не само постојала, него и да је имао значајну историјску улогу и да је јуначки дао живот. Тај одговор месном комитету није одговарао, па су чекали одговор ЦК. После дужег времена, стигао је и одговор врха партије у коме су припадници месног комитета похваљени због ревности, јер " непријатељ ровари и никад не мирује" и да је највећа опасност за братство и јединство управо" национализам, а од свих је најопаснији српски национализам". О самој личности за коју су питали, није било ни једне речи.
Месни комитет је одлучио да до подробнијег одговора, спомен-плочу стави у магацин. Да није било оног одговора АВИИ, вероватно би је и разбили. Нови одговор ЦК никад више није стигао. Спомен-плоча остала је у подруму више од 40 година, и тек почетком 21 века је извађена из тог магацина и свечано постављена на нову зграду. Уз присуство локалног пароха и општинске власти.
Питања:
Где се догодио овај догађај који сликовито објашњава шта су титоисти урадили српском народу?
О ком великом српском јунаку се ради?

Догађај се збио у селу Руклада. Предмет спора био је војвода Војислав Танкосић.
Може даље, ко жели.

[ЈВуО-КГ]

Кад кажемо косовски Андрић, мислимо на...?

[Бенито]

Григорија Божовића.
Ти си се, изгледа, баш " бацио" на најбоље српске писце?

[ЈВуО-КГ]

Григорија Божовића.

Одговор је тачан!

Ти си се, изгледа, баш " бацио" на најбоље српске писце?

Па на овај период од почетка 20. века до 1941.

Каквих књига је било а ретко која доживи реиздање.Кад погледаш шта је све избачено,или боље рећи одстрањено из наше књижевности,схватиш колики су олош комунисти били.Неписмени олош.

Ми смо Бенито раме уз раме са светом у том периоду а од многих чак и испред у књижевности.

[Бенито]

Ко је написао тада најбољу приповетку?

[Перун]

Ко је написао тада најбољу приповетку?

Домановић?

[ЈВуО-КГ]

Ко је написао тада најбољу приповетку?

Не знам која је званично најбоља. Могу дати само субјективан одговор.

Домановић?

На коју мислиш ?

[Романија]

Баш ме занима ко је био у комиcији која је одредила најбољу приповјетку
Кочић.