Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Из које познате породице води порекло Дражин крштени кум?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Питаш ли ко му је кум на крштењу?
Одговори

(29-08-2018, 11:20 PM)Бенито Пише:  Питаш ли ко му је кум на крштењу?

Да.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Ха, ха, ха, Кидање
Добар си, нашао си ме да не могу да се сетим ко га је држао на крштењу. Знам да га је крстио свештеник Јован Ајдачић, а није ми ту крштеница.
Добијаш плус за ово....
Одговори

(29-08-2018, 11:33 PM)Бенито Пише:  Ха, ха, ха, Кидање
Добар си, нашао си ме да не могу да се сетим ко га је држао на крштењу. Знам да га је крстио свештеник Јован Ајдачић, а није ми ту крштеница.
Добијаш плус за ово....

Дабоме. У каквом је сродству са Вилипом? Претпостављам да потичу из исте породице али не знам да ли су ближа фамилија.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Фамилија су, из истог села.
Мислио сам да питаш за кума.
Одговори

Питам Крагујевчане, ако знају, да ли је неко писао да је 1915. године у Крагујевцу дошло до гушања када је Апис напао регента Александра?
Одговори

(30-08-2018, 08:44 AM)Бенито Пише:  Питам Крагујевчане, ако знају, да ли је неко писао да је 1915. године у Крагујевцу дошло до гушања када је Апис напао регента Александра?



У то време се Крагујевац делио на квартове, Александар се кретао по староварошком где је имао женску за коју кажу да умало није била краљица Србије. Smile

Апис је био у палилуском кварту јер су му тамо били и женска и обавештајни центар. Smile Та жена се звала Ружа Туцаковић и у њеној кући је био обавештајни центар. До своје смрти остала је верна Апису.Умрла је 1984. године.

Једино поуздано што знам и што може да се провери,то је да су се Апис и Александар закачили у Крагујевцу 1915. године и да је овај због тога добио прекоманду у Ужичку војску. Војвода Радомир Путник је покушао да спречи ову прекоманду али није успео.

Интересантно је да је Путник за своју базу у Крагујевцу изабрао једну вилу у једном мало подаљем периферном насељу иако је био рођени Крагујевчанин и имао своју кућу у староварошком кварту.

Сви су они били у истом граду али делује као да су намерно гледали да буду што даље једни од других. Тако испаде. Smile
Одговори

Да је Апис преживио крај рата, не би морали чекати до 1934. да се "Витешки" пресели у вечна ловиша. То би се десило далеко прије.Кез

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори

(30-08-2018, 03:34 PM)ЈВуО-КГ Пише:  
(30-08-2018, 08:44 AM)Бенито Пише:  Питам Крагујевчане, ако знају, да ли је неко писао да је 1915. године у Крагујевцу дошло до гушања када је Апис напао регента Александра?



У то време се Крагујевац делио на квартове, Александар се кретао по староварошком где је имао женску за коју кажу да умало није била краљица Србије. Smile

Апис је био у палилуском кварту јер су му тамо били и женска и обавештајни центар. Smile Та жена се звала Ружа Туцаковић и у њеној кући је био обавештајни центар. До своје смрти остала је верна Апису.Умрла је 1984. године.

Једино поуздано што знам и што може да се провери,то је да су се Апис и Александар закачили у Крагујевцу 1915. године и да је овај због тога добио прекоманду у Ужичку војску. Војвода Радомир Путник је покушао да спречи ову прекоманду али није успео.

Интересантно је да је Путник за своју базу у Крагујевцу изабрао једну вилу у једном мало подаљем периферном насељу иако је био рођени Крагујевчанин и имао своју кућу у староварошком кварту.

Сви су они били у истом граду али делује као да су намерно гледали да буду што даље једни од других. Тако испаде. Smile
Браво за допуну.
Идемо даље:
Сетићемо се једног од оних 55 официра који су завршили ђенералштабну школу у Војсци Краљевине Србије. Тај пуковник је написао План и начин мобилизације у случају рата и уређење позадине у јужним крајевима Србије. Очигледно се рачунало само на рат са Турцима. Поред овога и његов основни план припреме војске за рат са Турском је дословце примењиван и 1912. године, иако је раније написан. Овај пуковник због година и болести није учествовао активно у ратовима 1912-1920, али је дао знатан допринос јер је годинама раније израдио низ важних војних аката. Преживео је све ове ратове и умро у дубокој старости.
Како се звао овај ђенералштабни пуковник?
Одговори

Светозар Т. Нешић. Ево неких података о њему

http://www.voa.mod.gov.rs/sr/istorijat/z...4jc6dQS_s0
Одговори

Браво, терај даље.
Одговори

"Немам писара ни других учених људи, но ћу ићи од манастира до манастира и казивати сваком калуђеру и попу да у сваком манастиру запишу да више никад ко је Србин Немцу (Аустријанцу) не верује".

Ово је рекао српски кнез који је био виђен за вођу Првог српског устанка. О ком кнезу се ради?

И да питам, у једној емисији Милош Ковић је рекао да је Веселин Мисита са војницима полагао заклетву у манастиру Троноша пре него што су ослободили Лозницу од Немаца. То је тачно, јел да?
Одговори

Прота Матеја?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 42 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним