Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Ајде док ди ту још нешто из твоје области.

Који официр је написао читанке, књиге о значају заклетве и заставе као и дела о значају подофицира у командовању и држању дисциплине код војника? Исти официр био је први начелник тек ослобођеног округа. Такође, један шанац носи његово име.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

У питању је Светозар Магдаленић.

Цитат:Светозар Магдаленић написао је и дело Подофицир – поуке намењене: капларима, поднаредницима и наредницима штампано у Крагујевцу 1892. године. Позивајући своје другове на претплату Светозар Магдаленић је цитирао руског генерала Карцова: ―подофицир је онај креч, цемент, који спаја и држи поједине цигле, од којих постаје непробојни бедем градски. Бедем ће бити тврд и јак само тада, ако је цемент био добар. Војска ће бити поуздана само тада, ако су јој подофицири добри‖.252 Магдаленић у овој књизи говори о значају подофицирског чина, подофициру као старешини, старијем другу и као наставнику регрута, о његовој дужности у борби и на маршу, о значају наредника у чети и подофициру на поновљеном року.

Управо је то оно што је нашу војску разликовало од других - добар, пре свега братски, однос војника и нижих старешина.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

" Тише мало, господине мајоре, спава каплар" Smile
Старији брат, али је то другачији појам него што ми данас схватамо. Уосталом, као што смо ми другачији народ него онај пре 100 година.
Одговори

(04-09-2018, 07:07 AM)Перун Пише:  У питању је Светозар Магдаленић.

Цитат:Светозар Магдаленић написао је и дело Подофицир – поуке намењене: капларима, поднаредницима и наредницима штампано у Крагујевцу 1892. године. Позивајући своје другове на претплату Светозар Магдаленић је цитирао руског генерала Карцова: ―подофицир је онај креч, цемент, који спаја и држи поједине цигле, од којих постаје непробојни бедем градски. Бедем ће бити тврд и јак само тада, ако је цемент био добар. Војска ће бити поуздана само тада, ако су јој подофицири добри‖.252 Магдаленић у овој књизи говори о значају подофицирског чина, подофициру као старешини, старијем другу и као наставнику регрута, о његовој дужности у борби и на маршу, о значају наредника у чети и подофициру на поновљеном року.

Управо је то оно што је нашу војску разликовало од других - добар, пре свега братски, однос војника и нижих старешина.
Тако је. С тим у вези, два питања:
1. Који наш командатнт/војсковођа је био главни заступник ове теорије?
2. А који супротне, германске?
Одговори

(04-09-2018, 04:44 PM)Милослав Самарџић Пише:  Тако је. С тим у вези, два питања:
1. Који наш командатнт/војсковођа је био главни заступник ове теорије?
2. А који супротне, германске?

1. Дража?

2. Недић?
Одговори

Под 2 је тачно, а под један не. Дража је следио традиције тог војсковође...
Одговори

Петар Бојовић.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Војвода Радомир Путник.
Одговори

(23-01-2017, 01:52 PM)Бенито Пише:  Хајде мало да се поиграмо и научимо нешто.
Правила су једноставна:
Сваки члан форума има право да постави питање.
Сваки члан форума има право да одговори на питање.
Само онај ко је поставио питање, аминује да ли је одговор тачан.
Не може се поставити ново питање, док се не одговори на претходно.


Ево првог питања ( више ради илустрације):
" Ми сами по себи знамо, да нас грубо понашање каквог старешине озлоједи, произведе мржњу у нама, па можда побуди чак и освету, а то исто бива и код војника. Старешина не треба да је за војника страшило, него да је строг, правичан и достојанствен."
Који српски официр је написао ове реченице???

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

(04-09-2018, 07:58 PM)Бенито Пише:  Војвода Радомир Путник.

Јесте.
Одговори

(04-09-2018, 08:14 PM)Перун Пише:  
(23-01-2017, 01:52 PM)Бенито Пише:  Хајде мало да се поиграмо и научимо нешто.
Правила су једноставна:
Сваки члан форума има право да постави питање.
Сваки члан форума има право да одговори на питање.
Само онај ко је поставио питање, аминује да ли је одговор тачан.
Не може се поставити ново питање, док се не одговори на претходно.


Ево првог питања ( више ради илустрације):
" Ми сами по себи знамо, да нас грубо понашање каквог старешине озлоједи, произведе мржњу у нама, па можда побуди чак и освету, а то исто бива и код војника. Старешина не треба да је за војника страшило, него да је строг, правичан и достојанствен."
Који српски официр је написао ове реченице???
То треба да је Бојовић.
Мислим да се много успорава кад се чекају одговори на сва питања.
Одговори

Ово прво питање из квиза јесте реченица из предавања Петра Бојовића, али то се односило пре свега на официре.
Несумњива је грандиозна и главна улога Радомира Путника у устројству и смислу војничког позива српског официра, подофицира и војника. Тако да је то тачан одговор на Милослављево питање.
Одговори

Књига групе српских историчара и публициста " Знаменити Срби 20 века" , изашла, чини ми се, 1993. године, изазвала је велику полемику у јавности. Полемика се свела само на једну личност из те књиге, а то је био Милан Недић. Колико је то била важна књига, показују године које су уследиле, јер се и данас главни спор води око ове историјске личности. Треба рећи да је овај спор најбољи показатељ колико смо усред рата " за југословенско наслеђе" били у проблему око историјског и националног идентитета. Наиме, уместо што је главно питање било шта ће Недић на том списку, требало је бити зашто Дража није на том списку. Да не говоримо о томе шта ће неке комуњаре које су се јавно одрицале националног идентитета, на списку 100 најзнаменитијих Срба 20 века.
Али, питање није у вези списка, него да ли су аутори свој узор за овакву књигу тражили у иностраној или домаћој литератури?
Одговори

Можда у домаћој литератури, недићевској и комунистичкој?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 36 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним