ЗАПРАШИВАЊЕ ГЛУПОСТИМА
1. ИЗОЛАЦИЈА УМА
Пита анонимна особа у коментарима на Фејсбуку: како да ја сад верујем у те ваше приче о епидемији, када тај вирус о коме толико причате никада није нигде изолован?
Није једина која ово пита, онако победоносно и добрим делом презриво. Ово је тврдња која се могла чути задњих недеља доста пута. Шире се и клипови у којима једна наша жена (психолог по професији) то исто прича и на телевизији. Има и пар лекара (на срећу мали број) који исто мисле да вирус није изолован, никада. Да не постоји.
Најтежи део у одговарању на ово питање је изабрати који одговор да се да.
Можемо дати кратак одговор. Нешто типа:
Идите и укуцајте “isolation sars-cov-2” у било који претраживач, и добићете одмах научне студије о изолацији вируса. Рецимо, постоји студија која описује прву излацију у Кини, и у којој дословно имате поднаслов “Изолација” испод кога је детаљан опис процедуре којом је нови вирус изолован.
Можемо дати дужи и детаљнији одговор:
Вирус је изолован у децембру 2019-те године у Кини, па затим у УК, Француској, Немачкој, Шпанији, Италији, и Америци. Онда је такође изолован у скоро свим другим земљама на свету до краја маја 2020.
Вирус је у истом периоду снимљен електронским микроскопом, и у виду изолованих вирусних честица, и у току инфекције ћелија, и у току репликације, и у току процеса састављања нових виралних честица. Новом вирусу је још 5. јануара 2020-те секвенциран геном, а после тога су разлучене структуре његових протеина.
Можемо да као одговор дамо слику:
![[Слика: Virion-budding.jpg]](https://i.postimg.cc/FsTVZpFH/Virion-budding.jpg)
https://i.postimg.cc/FsTVZpFH/Virion-budding.jpg
Ово је један јако леп снимак електронском томографијом, како се састављају нови САРС-ЦоВ-2 вириони. Сиви део је сама фотографија, директно. Испод сваке фотографије, у боји, стоји 3D реконструкција на основу анализе густина у тој фотографији. У реконструкцији: зелено су мембране унутар заражене ћелије, љубичасто је вирусна мембрана која се из ње одвоји, жуто је чувени “шиљак” протеин, а плаво су ВРНП честице.
Те ВРНП честице се, успут, састоје углавном од вирусне иРНК. Када вас вирус зарази, он у ваше ћелије убаци те честице, и све те своје иРНК молекуле. Ваша ћелија то затим чита као инструкције – и на основу њих почне да сама производи нове вирусе, да омета ваш сопствени имуни систем, и да производи болест. Људи се данас боје Фајзер вакцине која у ћелије убацује мали иРНК за један вирусни протеин, са циљем да произведе имунитет… али не боје се вируса који у ћелије убацује стотине других иРНК којима је циљ да буду деструктивне и да изазову болест.
А некада можда и треба да будемо мало грубљи:
У Србији је неких пола милиона људи примило Синофарм вакцину. Дотична вакцина се производи тако што се вирус изолује, па се убије, па се убаци у бочицу. Како састављате у својој глави идеју да нико никада није изоловао вирус, када имате око себе толико људи који су дословно примили ињекције са убијеним изолованим вирусом?
Како вас није срамота да тако кажете нешто што је тако тривијална неистина, нешто што сте могли да проверите и видите да је фактички нетачно за мање од минута? Нешто за шта сте могли да схватите сами да не може бити тачно, да сте само напрегли мозак на тренутак и применили основну логику на ситуацију око себе?
Избор одговора остављам читаоцу.
2. КАДА ОДРАСЛИ ЉУДИ МАШТАЈУ
У биологији постоји много непознаница и нејасноћа. Али постоје и ствари које веома јасно знамо. Знамо шта су то вируси. Знамо како се они преносе, и знамо да наше тело има читаве системе који служе за одбрану против њих. Можемо да пратимо како се вирусна честица понаша када стигне до здраве особе, како улази у ћелије, и како се тамо репликује. Можемо такође да видимо да вируса просто нема у телима људи који нису заражени, без обзира колико били болесни од нечег другог. Вируси имају своје гене, своје понашање, своју биохемију, и разне врсте вируса су једнако различите колико су коњи различити од пингвина. Никакви токсини, отрови, нити било шта слично не може да “произведе вирус” у здравом организму.
Студије кроз које смо све то научили су продукт два века крвавог и тешког научног рада. Произвеле су их генерације стручњака, небројени Нобеловци, највећи умови човечанства. И када кажем да је то био “крвав рад,” ту реч користим дословно: стотине милиона људи је кроз векове умрло од разних вируса, док су се ти научници и лекари мучили да корак по корак открију шта се догађа, и да болеснима спасу животе (неретко и по цену сопствене смрти).
У току 20. века, велике богиње су убиле три стотине милиона људи. Све до 1960., сваке године је у свету од морбила умирало 600,000 деце (а милиони су остајали глуви или са неуролошким и дисајним поремећајима). За дифтерију нема глобалних података, али само у Америци, само 1920-те године, од ове болести је умрло између 13 и 15 хиљада људи.
Свратите до неке старије цркве, са старим гробљем. Замолите попа да вас пусти да погледате крштенице и умрлице од пре сто година. Упоредите сами, колико је људи умирало младо и од чега, колико деце. Погледајте датуме на гробовима из тог периода. Својим очима.
Овога данас више нема пре свега зато што смо научили шта су то вируси. Онда смо сазнали зашто је јако тешко произвести лекове против њих, и нашли смо да можемо да их спречимо помоћу вакцина. Кроз широку вакцинацију, све те смрти и болести су прво нестале, а онда су две генерације касније и заборављене.
И онда дођемо тако данас и до људи који мртви-хладни кажу “вируси не постоје.”
Што каже народ, лупи и остане жив.
3. АЛИ АВИОНИ ОСТАВЉАЈУ ТРАГОВЕ!
Јасно се сећам једног лета, средином 80-тих. Био сам на селу код бабе и деде у Војводини, на пољу, и гледао сам авион како лети преко неба – и иза себе оставља траг. Питао сам мог деду о томе, и он је – земљорадник коме је рат прекинуо основну школу! – полако и стрпљиво објаснио да када авион лети кроз влажан ваздух, та влага се кондензује, и да тако настаје облак малих капљица иза авиона. Такав је био човек, стрпљив, добар са децом и дечјим питањима, и са изненађујућим дубинама.
То је било пре скоро четрдесет година. Данас преко неба лети између четири и шеснаест пута више авиона него тада (у зависности од државе). Летови који су били ретки, између непријатељских земаља истока и запада, су данас рутинска ствар. И када је ваздух влажан, сви ти летови остављају трагове на небу.
Када сам први пут чуо за причу о кемтрејлсима, пре неких десетак година, могао сам само да се смејем. То ми је тада изгледало као најглупља од свих псеудонаучних теорија на Интернету – нешто што нико писмен не би могао да узме озбиљно. Гледајући сада ове што тврде да вируси не постоје, или људе који мисле да је Земља равна, дође ми да плачем колико сам био наиван.
Кажу ми сада, прскају нас сарином! Нервним отровом! Ужас!
Кажем ја њима, с обзиром да је сарин безбојан, безмирисан, безукусан гас, све и када би га неко прскао, не би се то видело као траг на небу.
Они се збуне, па онда промене колосек: па добро, не знам чиме нас прскају, али ето, прскају нечим, трују нас, ужас! Погледај све те трагове по небу!
Као и са изолацијом вируса, овде постоји много одговора који се могу дати.
— Можемо, као мисаони експеримент, размислити шта би било да неко стварно прска неким отровом из ваздуха? Неки тешки метал, или неки неуротоксин, или практично било шта отровно?
Па, прво би помрле све жабе, па затим све рибе. Неко време након што Дунав и Сава постану прекривени слојем мртвих риба које су исплутале на површину, почеле би да одумиру птице, и да се разбољевају бебе. Онда би све бебе у Србији помрле, док би мала деца почела да се разбољевају масовно. И тек негде у том тренутку би први одрасли људи почели да добијају симптоме.
Јер, на крају крајева, из основне токсикологије знамо да “доза чини отров.” Ово је принцип који је познат још од средњег века, и који у модерној науци остаје у виду такозване “дозно-зависне релације” (енгл. dose response curve) – фармаколошке и математичке једначине која одређује отровност нечега на основу унесене количине. Свака ствар (чак и чиста вода) постаје отров ако је унесена доза довољно висока.
А опасна и смртоносна доза зависе од концентрације у телу: што је мање тело, и што то тело боље апсорбује отров, то раније умире. Потребно је много мање отрова да се убије беба (или мала животиња) него одрасли човек. А ако прскају, онда смо сви изложени истој дози из ваздуха. И пре болести код старих и одраслих, имали би смо смрт беба и деце.
— Ако је токсикологија претешка и превелика реч, можемо питати те људе одакле место за сав тај отров у авиону? Погледајте кроз двоглед, колики је авион, а колики траг остаје иза њега. Можете да израчунате колико запремине треба да би настао такав траг иза авиона. Авион који је од носа до репа пун течности би могао да остави једну кратку, танку цртицу на небу пре него што би се испразнио. Морао би да за собом вуче десетак огромних танкера и да из њих црпи залихе, да би оставио линију од хоризонта до хоризонта.
— Можемо их питати где би пало нешто што је избачено из авиона на десет километара висине? Свакако не у Србији; већ негде у Чешкој или Пољској. Ако неко жели да прска Србију, мора да прска изнад Средоземног Мора, или изнад Сахаре, да би то пало на тло у нашим крајевима.
— Можемо уздахнути, и питати их да ли они заиста траже отрове са неба у држави у којој свашта цури у воду коју пијемо из дивљих депонија, док термоелектране сагоревају лигнит и у то исто наше небо (са површине земље, дакле у обрнутом правцу) избацују отрове које не морамо да измишљамо.
— Или их можемо опет питати како их није срамота да, као одрасли људи, верују у такве бајке?
4. НАМЕРНО НЕЗНАЊЕ И ЊЕГОВИ ПРОДАВЦИ
Каже човек, они хоће све да нас побију, да оставе само милијарду људи на свету!
И овде се може дати циничан одговор: неће тебе нико да убија. Нафтне компаније хоће да ти возиш кола и купујеш бензин што дуже, хотелске и авио корпорације желе да путујеш и видиш свет и њима платиш карте и смештај, фармацеутске желе да доживиш дубоку старост и да у тој старости деценијама купујеш све лекове који те одржавају у животу, модне хоће да се облачиш и од њих купујеш одећу, итд. Нико те неће убити да би зарадио два евра на вакцини.
Али искрено, овакво одговарање на потпуне глупости постаје већ досадно. Ако сте уопште стигли до ове тачке у тексту, мале су шансе да спадате у људе који верују у овакве приче. Већина таквих ће да стигне до десете реченице, и ту ће да стану; а мене ће прогласе нечијим плаћеником (није битно чијим, има безброј кандидата, а ионако им не треба никакав доказ пре него што причају измишљене приче).
Много је важније питање како овакве глупости уопште и настају.
Један очигледан извор су профитери из антивакционог покрета, који је огроман и високо профитабилан. Антивакционистичке групе су зарадиле око милијарду долара током 2020-те само из друштвених мрежа. Укупна зарада је много пута већа.
Две трећине свих тврдњи против вакцинације, против модерне медицине, о лажним лековима за рак, итд. почиње од истих дванаест људи. Код нас се најчешће деле тврдње које су измислили Стивен Меркола, Шери Тенпени, Роберт Кенеди (млађи), Риза Ислам, и Рашид Бутар. Прича о “истребљењу” људи и свођењу на неки мањи број (прво је то било 600 милиона, сад су заокружили на милијарду) је почела са сајта Natural News, којим управља човек по имену Мајк Адамс.
Сви наведени су милионери. Стивен Меркола је кроз псеудонауку и антивакционистичку пропаганда зарадио више од сто милиона долара, више него било који успешни научник или лекар за кога знам.
Превара је проста: људима се дају приче о заверама, о корупцији, о сакривеним лековима. Ове приче изгледају убедљиво, јер већина људи има искуства са корупцијом, или са неким неспособним лекаром, или са чињеницом да моћни људи умеју да лажу. А онда када човек изгуби поверење у медицину и науку, може им се све продати. Ево, неки зеолит, специјална сода бикарбона, специјални витамини, биљке, пробиотици… Цена, ситница.
А све је чиста зарада. Јер не морају да се раде никакве студије нити истраживања, никоме не мора да се доказује састав, не мора да се ради контрола квалитета, нико неће питати колико корисника се разболело од чега, колико је умрло… Узима се на реч. У вакцину се сумња да је смртоносна, студијама се не верује; а ни не пита се шта је у тим пробиотицима који се на све стране продају. Исти човек верује да постоји огромна завера око вакцине од десет евра, али нема проблема да плати педесет за неку тинктуру.
У свом поносу што ето “нису овце,” ови људи ни не примећују како су их преваранти ошишали.
Други велики профитери на дезинформацијама су – велике корпорације. Фејсбук директно зарађује на тим истим антиваксерима и њиховим лажним вестима. Људи налазе лажне тврдње, лепе се за њих, деле их… и онда добијају огласе о надрилековима и другим сличним препаратима. И када кликну на њих и оду да купе, Фејсбук добија новац. Исто важи и за YоуТубе.
Али још већи профити од овога иде управо Big Pharma компанијама. Сетите се приче да комбинација хидроксихлороквина и азитромицина лечи ковид? Хидроксихлороквин производи више разних фармацеутских кућа – Sanofi, Sandoz, и Teva су зарадили огроман новац од овога. Азитромицин производи Фајзер, који је такође дебело профитирао. Увалили су стотине милиона доза и појединачним људима који су скочили да купе, и државама чији политичари су се упецали на причу.
Од чињенице да недостатак витамина Д повећава вероватноћу и тежину ковида (као и других респираторних болести), на друштвеним мрежама је настала неистинита прича како витамин Д спречава или лечи ковид. И људи трче и купују. Шта мислите, ко су највећи појединачни произвођачи витамина? Bausch & Lomb и, опет, Фајзер. С обзиром да су витамини такође чист профит, Фајзер ће вероватно имати већу нето зараду од витамина Д него од вакцине!
Сада се прича о ивермектину – за кога неке студије показују да можда мало помаже, док друге показују да уопште нема ефекта. Али многи су скочили да га купе, поготово у Јужној Америци (приметићете да тамо, и поред широке употребе ивермектина, и смртност и епидемија остају на страшном нивоу, много горем него у Србији). Ко профитира од овога? Највећи појединачни произвођач ивермектина је мегакорпорација Меrck.
Узмите особу која се не вакцинише, и која се зарази, и која има среће – преболи инфекцију код куће. Шта ће све та особа да купи? Па лекове против кашља, против болова, па неки инхалер, па пошто код нас преписују антибиотике шаком и капом и то треба да се набави… Плаћа или човек сам, или држава, али свакако се плати више него што кошта вакцина. И сав тај новац иде фармацеутским корпорацијама.
5. ЕПСКЕ БАЈКЕ И ТУЖНА СТВАРНОСТ
Теорије завера су јако привлачна ствар. Јако је удобно веровати у приче о непостојећем вирусу, запрашивању из авиона, “хоће да нас потрују,” штанамраде, итд. Јер такве приче нам дају осећај моћи. Ето, открили су људи скривене тајне о свету, и сада знају боље од стручњака. То што су те тајне доступне на Интернету сваком детету, није битно; човек који гледа видео има утисак да је открио нешто што “они не желе да ви знате.” И онда се код човека ствара осећај да је он борац у великом сукобу против светских моћника, против злих корпорација! Његово гледање YоуТубе видеа и писање по Фејсбуку није више губљење времена, већ је важна ствар, део светске борбе против зла!
Што је ем патетично, ем самодеструктивно. Јер у стварном свету, ови људи подривају и своје здравље, и своју државу, и представљају наивну војску којом се може управљати простим пуштањем гласина кроз друштвене мреже.
Можемо стварну ситуацију погледати на мало другачији начин, у коме видимо не две, већ четири различите групе.
Две од њих се тренутно боре. Са једне стране се налази савез научника, лекара, и бирократа који раде на јавном здрављу, и који покушавају да одрже себе, своје породице, своје народе, и своје државе. Са друге се налазе преваранти који лично профитирају на дезинформацијама, и њихове армије наивних људи, “корисних идиота” који папагајски понављају приче које су чули а да никада ни не покушају да их провере.
Трећу групу чине огромне фармацеутске и информатичке корпорације, које просто стоје изнад сукоба, прилично незаинтересовано. Оне су наместиле систем тако да зарађују без обзира ко победи, и није им битно шта ми радимо. Знају да ће нас ухватити или на чесми или на појилу.
А четврту групу чине хемијске, нафтне, пољупривредне и друге велике корпорације, које овај сукоб тихо хушкају. Јер, лажи нису само извор зараде за преваранте. Оне такође и скрећу пажњу.
Док се ми свађамо око будалаштина као што је “запрашивање из авиона,” нико не гура да се санирају рудници из којих у воду теку тешки метали. Нико не гура да се заустави ширење полихлорисаних бифенила, или полифлуорисаних једињења. Нико се не брине о пластицизерима који мењају токове хормоналног развоја код деце, нити о ретардантима запаљивости у намештају (који имају низ негативних ефеката на развој деце, на имуни систем, развој рака, и плодност).
Да се разумемо, ни те корпорације нису део некакве велике светске завере. Оне просто ћуте и продају своје продукте, свака гура своје. Зарађују док могу, јер знају да ће једног дана морати да повлаче продукте са тржишта и да (макар привремено) добијају пацке по профиту. Али у међувремену, уживају у овим нашим свађама око вакцинације и сличних ствари. Јер догод се ми бавимо глупостима… нико не гледа у њиховом правцу.
Др. Милош Бабић
