13-05-2019, 01:49 PM
Београд је био резервни циљ тих дана кад је гађана Румунија. И он је био на мети. Циљеве по дубини Американци су снимили у раздобљу октобар-новембар 1943. године. Такође и циљеве за резервне „тактичке мисије“. Имали су Београд „на длану“ са свим важнијим ратним објектима.
То сам видео код Ђорђа Станковића који је написао текст о савезничком бомбардовању у Војно-историјском гласнику бр.1-2/2006. Узео сам њега за пример, јер није "ревизиониста". Погледати стр. 131-146
http://www.isi.mod.gov.rs/multimedia/dod...877890.pdf
Издвојићу неке делове из тог чланка и ставићу која је страна. Станковић помиње да је на једној неекплодираној бомби писало "Срећан Ускрс". А помиње број 668 као број сахрањених на основу документације из 1973. године. Значи, сигурно је било више.
Ви наводите цифру од 800, али горња цифра је 1160 погинулих. Постоји разлика између броја погинулих и сахрањених. Можда нису сви евидентирани или су погрешно евидентирани. Станковић помиње 200 погинулих у бомбардовању који су сахрањени, по казивању сведока, у порти цркве св. Александар Невски. Међутим, тамо постоји плоча на зиду да су ту сахрањени они из бомбардовања
Београда 1941!?
Ево издвојених делова:
"Уништена је потпуно фабрика „Икарус“, „Данубијус“, земунска желе-
зничка станица, аеродром, а у Београду значајно је оштећена „Фабрика авиона
Рогожарски“ у кнез Даниловој улици, али и стамбени блокови око ње, затим
фабрика „Змај“, „Телеоптик“, бродоградилиште, „рафинерија“ на Чукарици и
део београдске железничке станице (магацини, колосеци и зграда где је данас
„Пошта 2“, итд). С обзиром на лоше временске услове, бомбардовање је вршено
са безбедносне висине од 3 - 5. 000 метара већим делом „тепих бомбама“, те је
страдао и известан број цивилних објеката и становништва. Примера ради, од
једне бомбе велике разорне моћи која је пала на Бајлонову пијацу, уместо на 500
метара удаљени железнички претоварни чвор Дорћол, погинуло је 200 људи,
који су сахрањени, по казивању сведока, у порти цркве св. Александар Невски.
Међутим, тамо постоји плоча на зиду да су ту сахрањени они из бомбардовања
Београда 1941!? Друга таква бомба, намењена истом циљу, пала је у Борчу, али
нема никаквог обележја о жртвама! Трећа таква бомба није експлодирала и
Београђани су на њој могли прочитати натпис „Срећан Ускрс“! У Хајд парк се
срушио тешко оштећени авион – на радост деце – пилот је био рањен и заробљен,
лечен у Панчевачкој болници под строгим надзором Немаца.
По тадашњим сазнањима југословенске владе у Лондону, добијеним
из Истамбула и Стокхолма, у неколико стотина порушених кућа погинуло је
око 3. 000 људи у Београду и око 1. 200 у Земуну. Међутим, на основу помног
истраживања архивске грађе за Земун, утврђено је да је погинуло и на Гардошком
гробљу сахрањено 154 становника. За Београд такво истраживање још није
свеобухватније извршено. На основу документације Новог и Централног гробља,
као и откопавања и провере гробнице 1973. године, утврђено је да је сахрањено
453 идентификована леша, 104 неидентификованих мушких, 93 женских и 28 деце
– укупно 668 грађана Београда." (стр. 134)
"Историјски архив Београда и Музеј југословенског ваздухопловства приредили су 1975.
године велику изложбу под називом „Бомбардовања Београда у Другом светском
рату“ и поводом тога издали брошуру са бројним факсимилима, докумената и
фотографијама, као и резмеима на неколико страних језика. На основу немачких
извора, тада приказаних, погинуло је, између осталог 343 немачких и 96
италијанских војника и 1. 160 Београђана. Ту сазнајемо да је од значјаних војних
објеката осим оних које смо поменули, знатно оштећена Пошта 2, Фабрика
штофа „Влада Илић“, Пивара „Вајферт“, фабрика „Вапа“, железничка станица
на Топчидеру и Раковици већ првог дана, а другог, осим оно што смо навели:
Логор „Старо Сајмиште“ (погинуло 60 логораша и чувара после чега је логор
распуштен и пресељен на Звездару), Коњичка школа а у бомбардовању 24. априла
и 6. јуна Железничка станица са 250 мртвих Немаца, Гаража у Сарајевској у којој
је уништено 10 немачких транспортних возила, складиште нафте на Чукарици
(поново), Фабрика шећера, Бродоградилиште, Складиште „Баново брдо“ са 43
погинула немачка и 96 талијанских војника.
Када су Немци испитивали поменутог заробљеног америчког пилота, који
је био лечен у Панчеву, зашто су Американци бомбардовали Београд, добили су
једноставан одговор: „Мени и свим пилотима ескадрила било је сасвим јасно да је
Београд немачки град, јер је тако издашно радио за немачку војну индустрију“. (стр. 138)
А што се тиче логора на Старом сајмишту, постоји бројка између 80-120 погинулих.
Tokom savezničkog bombardovanja Beograda 17. aprila 1944., logor Sajmište pretrpeo je veliko razaranje. Najveći paviljon, br.3, u kome je bila smeštena većina zatočenika, direktno je pogođen i skoro potpuno uništen. Procene broja mrtvih, koji su tom prilikom stradali, variraju od 80 do 120, dok je broj povređenih bio znatno veći.
Iako nema dokaza da je logor Sajmište namerno bombardovan od strane saveznika, veći broj preživelih je verovao da događaji od 17. aprila 1944. nisu bili slučajnost. Jedna od logorašica, Olga Veličković- Nikolić, u pismu napisanom u oktobru 1944. napominje da je napad bio "više nego zločin", jer su bombarderi "ciljali pravo na logor". Dr Dragomir Stevanović, zatočen kao simpatizer četnika Draže Mihailovića, u svojim memoarima čak tvrdi da je Tito naredio bombardovanje logora, jer su "većina zatočenika u to vreme bili antikomunisti.". Međutim, nema dokaza za ovakvu tvrdnju.
Partizanski list "Istina", pozdravio je napad na Beograd, s obzirom da su u to vreme lideri Narodnooslobodilačke borbe prestonicu jos uvek smatrali snažnim nemačkim uporištem. Izveštaj o bombardovanju Sajmišta, objavljen u "Istini" krajem aprila, pozitivno je ocenio događaj, koncentrišući se isključivo na herojski pokušaj bekstva zatočenika tokom napada. Činjenica da niko nije preživeo proboj iz logora nije spomenuta.
http://www.open.ac.uk/socialsciences/sem...ovanje.php
То сам видео код Ђорђа Станковића који је написао текст о савезничком бомбардовању у Војно-историјском гласнику бр.1-2/2006. Узео сам њега за пример, јер није "ревизиониста". Погледати стр. 131-146
http://www.isi.mod.gov.rs/multimedia/dod...877890.pdf
Издвојићу неке делове из тог чланка и ставићу која је страна. Станковић помиње да је на једној неекплодираној бомби писало "Срећан Ускрс". А помиње број 668 као број сахрањених на основу документације из 1973. године. Значи, сигурно је било више.
Ви наводите цифру од 800, али горња цифра је 1160 погинулих. Постоји разлика између броја погинулих и сахрањених. Можда нису сви евидентирани или су погрешно евидентирани. Станковић помиње 200 погинулих у бомбардовању који су сахрањени, по казивању сведока, у порти цркве св. Александар Невски. Међутим, тамо постоји плоча на зиду да су ту сахрањени они из бомбардовања
Београда 1941!?
Ево издвојених делова:
"Уништена је потпуно фабрика „Икарус“, „Данубијус“, земунска желе-
зничка станица, аеродром, а у Београду значајно је оштећена „Фабрика авиона
Рогожарски“ у кнез Даниловој улици, али и стамбени блокови око ње, затим
фабрика „Змај“, „Телеоптик“, бродоградилиште, „рафинерија“ на Чукарици и
део београдске железничке станице (магацини, колосеци и зграда где је данас
„Пошта 2“, итд). С обзиром на лоше временске услове, бомбардовање је вршено
са безбедносне висине од 3 - 5. 000 метара већим делом „тепих бомбама“, те је
страдао и известан број цивилних објеката и становништва. Примера ради, од
једне бомбе велике разорне моћи која је пала на Бајлонову пијацу, уместо на 500
метара удаљени железнички претоварни чвор Дорћол, погинуло је 200 људи,
који су сахрањени, по казивању сведока, у порти цркве св. Александар Невски.
Међутим, тамо постоји плоча на зиду да су ту сахрањени они из бомбардовања
Београда 1941!? Друга таква бомба, намењена истом циљу, пала је у Борчу, али
нема никаквог обележја о жртвама! Трећа таква бомба није експлодирала и
Београђани су на њој могли прочитати натпис „Срећан Ускрс“! У Хајд парк се
срушио тешко оштећени авион – на радост деце – пилот је био рањен и заробљен,
лечен у Панчевачкој болници под строгим надзором Немаца.
По тадашњим сазнањима југословенске владе у Лондону, добијеним
из Истамбула и Стокхолма, у неколико стотина порушених кућа погинуло је
око 3. 000 људи у Београду и око 1. 200 у Земуну. Међутим, на основу помног
истраживања архивске грађе за Земун, утврђено је да је погинуло и на Гардошком
гробљу сахрањено 154 становника. За Београд такво истраживање још није
свеобухватније извршено. На основу документације Новог и Централног гробља,
као и откопавања и провере гробнице 1973. године, утврђено је да је сахрањено
453 идентификована леша, 104 неидентификованих мушких, 93 женских и 28 деце
– укупно 668 грађана Београда." (стр. 134)
"Историјски архив Београда и Музеј југословенског ваздухопловства приредили су 1975.
године велику изложбу под називом „Бомбардовања Београда у Другом светском
рату“ и поводом тога издали брошуру са бројним факсимилима, докумената и
фотографијама, као и резмеима на неколико страних језика. На основу немачких
извора, тада приказаних, погинуло је, између осталог 343 немачких и 96
италијанских војника и 1. 160 Београђана. Ту сазнајемо да је од значјаних војних
објеката осим оних које смо поменули, знатно оштећена Пошта 2, Фабрика
штофа „Влада Илић“, Пивара „Вајферт“, фабрика „Вапа“, железничка станица
на Топчидеру и Раковици већ првог дана, а другог, осим оно што смо навели:
Логор „Старо Сајмиште“ (погинуло 60 логораша и чувара после чега је логор
распуштен и пресељен на Звездару), Коњичка школа а у бомбардовању 24. априла
и 6. јуна Железничка станица са 250 мртвих Немаца, Гаража у Сарајевској у којој
је уништено 10 немачких транспортних возила, складиште нафте на Чукарици
(поново), Фабрика шећера, Бродоградилиште, Складиште „Баново брдо“ са 43
погинула немачка и 96 талијанских војника.
Када су Немци испитивали поменутог заробљеног америчког пилота, који
је био лечен у Панчеву, зашто су Американци бомбардовали Београд, добили су
једноставан одговор: „Мени и свим пилотима ескадрила било је сасвим јасно да је
Београд немачки град, јер је тако издашно радио за немачку војну индустрију“. (стр. 138)
А што се тиче логора на Старом сајмишту, постоји бројка између 80-120 погинулих.
Tokom savezničkog bombardovanja Beograda 17. aprila 1944., logor Sajmište pretrpeo je veliko razaranje. Najveći paviljon, br.3, u kome je bila smeštena većina zatočenika, direktno je pogođen i skoro potpuno uništen. Procene broja mrtvih, koji su tom prilikom stradali, variraju od 80 do 120, dok je broj povređenih bio znatno veći.
Iako nema dokaza da je logor Sajmište namerno bombardovan od strane saveznika, veći broj preživelih je verovao da događaji od 17. aprila 1944. nisu bili slučajnost. Jedna od logorašica, Olga Veličković- Nikolić, u pismu napisanom u oktobru 1944. napominje da je napad bio "više nego zločin", jer su bombarderi "ciljali pravo na logor". Dr Dragomir Stevanović, zatočen kao simpatizer četnika Draže Mihailovića, u svojim memoarima čak tvrdi da je Tito naredio bombardovanje logora, jer su "većina zatočenika u to vreme bili antikomunisti.". Međutim, nema dokaza za ovakvu tvrdnju.
Partizanski list "Istina", pozdravio je napad na Beograd, s obzirom da su u to vreme lideri Narodnooslobodilačke borbe prestonicu jos uvek smatrali snažnim nemačkim uporištem. Izveštaj o bombardovanju Sajmišta, objavljen u "Istini" krajem aprila, pozitivno je ocenio događaj, koncentrišući se isključivo na herojski pokušaj bekstva zatočenika tokom napada. Činjenica da niko nije preživeo proboj iz logora nije spomenuta.
http://www.open.ac.uk/socialsciences/sem...ovanje.php