01-03-2021, 12:08 AM
(27-02-2021, 04:23 PM)Милослав Самарџић Пише: Књигу је финансирао Шпиро Јокић. Био је један од најбогатијих Срба Далмације, помагао је Динарску четничку дивизију и друге четничке јединице. Трговао је доста са Италијом. Прилииком савезничког бомбардовања Италије, погинули су му жена и ћерка. Остао је у Италији, по доласку комуниста.
Предратни сарадници, трговци, Италијани, помогли су му да обнови бизнис. Поново је постао богат. Финансирао је наше избеглице и националне организације. Сарађивао је са војводом Јевђевићем, који се организовано бавио прихватом избеглица из Југославије, све до своје смрти.
Једна од тих избеглица, Милица Миладиновић, подсећала је Шпиру на његову погинулу ћерку, тако да ју је усвојио. Она се касније удала за братанца пуковника Драгутона Кесеровића, спадала је у ред најпознатијих емиграната. Објавила је више књига и много чланака.
Војвода је преминуо 1961, а књига ''Од Индије до Србије'' објављена је 1960. Милица је тада била на лицу места. И причала ми је о томе. Дакле, рекла ми је да је то рукопис Симе Лукина Лазића, који је војвода дао да се штампа.
У предговору књиге, пише да је стил Јевђевићев. Нисам сигуран, нисам поредио у ствари. Ако јесте, онда је војвода написао књигу према сећању на тај заостали рукопис Лазића. Причао ми је његов четник, Маринко Маријан, који је ишао у Рим на сахрану, да војвода у ствари није имао архиву. Да је живео веома сиромашно (а пре рата је, иначе, био један од најбогатијих Новосађана). А да се иначе у полемикама позивао на силна документа и архиве. Маринко ми је рекао да је војвода имао невероватно памћење. И да је скоро све писао по памћењу. Тако, ако је рукопис имао, па је негде изгубљен, могуће је да је целу књигу реконструисао по памћењу.
Дакле, или је дао Лазићев рукопис у штампу, или је реконструисао Лазићев рукопис. Да ли је једно или друго, може се утврдити вештачењем.
У сваком случају, војвода није аутор ове књиге и зато се није потписао. Касније, његови људи су нашли књигу међу његовим стварима, мислили да је његова, и почели да га потписују.
Зашто није потписано: Аутор Лазић, приредио Јевђевић, или само Лазић као аутор?
Могу само да претпоставим да је у питању то што је војвода био стар и болестан, и да просто није могао да контролише процес штампања. Штампари су били Италијани који нису знали српски.
Treba napomenuti da je verenik Spirine cerke bio kapetan Mihailo Babic komand.502.korpusa.
Inace Spira je bio cudo od coveka, sa 13 godina otisao u svet, napravio bogastvo... Tokom Prvog sv.rata 4 godine se krio u biblioteci CSO Sv Spiridona, a tri brata su mu bili dobrovoljci u srpskoj vojsci u Balkanskim ratovima.
(27-02-2021, 08:17 PM)Милослав Самарџић Пише:(27-02-2021, 07:17 PM)Бенито Пише: Браво, Милославе.Ексклузивно за твој квиз.
Да додам да постоји још један сведок за ово, тј. још једна особа која ово можда зна. То је Миличин први супруг, Јован Деретић. Она се после Италије одселила у Париз и тамо су они живели. Управо тада су Јован Деретић и Олга Луковић Пјановић обилазили париске библиотеке, враћајући се отуда с одушевљењем (''открили смо још једну српску реч'', итд).
Милица, иначе, није имала позитиван став према књигама Јована Деретића и Олге Луковић Пјановић. Нити уопште према тој врсти литературе (ако ово не напоменем, испашће да јесте, што она не би волела).
Ko je bio i sta je bio muz Olge Lukovic Pjanovic ?
Za Benita - Stop !