27-09-2022, 01:07 PM
Поента ова три питања о посетама државника три најзначајније савезничке или "савезничке" државе Србије, у 20- ом веку, била је следећа:
Краљевина Србија и Императорска Русија биле су у најближим могућим односима почетком 20-ог века.
Тадашњи Император Николај Други Романов никада није ступио на тло Краљевине Србије.
Односи Србије и Француске, зачети у Првом светском рату, продужени су у изузетно интензивном пријатељском односу после Првог светског рата.
Ни тада, по свему судећи, ниједан од француских председника није дошао на тле Краљевине Југославије.
Долазак британског суверена на тле Краљевине Југославије били су чешћи него долазак Руса и Француза. Требало би да је најмање три пута био у Краљевини Југославији, између два светска рата, што у званичним, што у незваничним доласцима.
Од почетка 21 века, низ председника Француске, затим принц Чарлс и нарочито Владимир Владимирович Путин, у више наврата, долазили су на тло Србије.
Ово упоређење убедљиво показује неколико историјских чињеница:
1. позиција дипломатије у савременом нашем добу није ни изблиза значајна колико је то било у прошлости, када су посланици (амбасадори) били прави мини-министри иностраних дела својих земаља у државама у којима су били представници. Данас то ни изблиза није тако.
2. државници су се раније изузетно ретко сретали. Неупоредиво мање него што је то случај у односу на период од последњих пола века.
3. Међусобни однос држава које обострано сматрају да су пријатељски, не зависи толико од сусрета њихових државника, колико од интереса и способности, од знања и поштења, од идеолошке основе на којима су постављени државни темељи тих држава.
Савремена Србија, откинута из Брозове Југославије, а идеолошки никад отклоњена, остала је погубљена у сусрету са Француском, Великом Британијом и Русијом. Пре свега, захваљујући сопственој неспособности да саму себе дефинише, а тек потом због кривице "пријатеља".
Никакви велики билатерални и званични сусрети са моћним вођама тих земаља неће ту чињеницу променити.
Краљевина Србија и Императорска Русија биле су у најближим могућим односима почетком 20-ог века.
Тадашњи Император Николај Други Романов никада није ступио на тло Краљевине Србије.
Односи Србије и Француске, зачети у Првом светском рату, продужени су у изузетно интензивном пријатељском односу после Првог светског рата.
Ни тада, по свему судећи, ниједан од француских председника није дошао на тле Краљевине Југославије.
Долазак британског суверена на тле Краљевине Југославије били су чешћи него долазак Руса и Француза. Требало би да је најмање три пута био у Краљевини Југославији, између два светска рата, што у званичним, што у незваничним доласцима.
Од почетка 21 века, низ председника Француске, затим принц Чарлс и нарочито Владимир Владимирович Путин, у више наврата, долазили су на тло Србије.
Ово упоређење убедљиво показује неколико историјских чињеница:
1. позиција дипломатије у савременом нашем добу није ни изблиза значајна колико је то било у прошлости, када су посланици (амбасадори) били прави мини-министри иностраних дела својих земаља у државама у којима су били представници. Данас то ни изблиза није тако.
2. државници су се раније изузетно ретко сретали. Неупоредиво мање него што је то случај у односу на период од последњих пола века.
3. Међусобни однос држава које обострано сматрају да су пријатељски, не зависи толико од сусрета њихових државника, колико од интереса и способности, од знања и поштења, од идеолошке основе на којима су постављени државни темељи тих држава.
Савремена Србија, откинута из Брозове Југославије, а идеолошки никад отклоњена, остала је погубљена у сусрету са Француском, Великом Британијом и Русијом. Пре свега, захваљујући сопственој неспособности да саму себе дефинише, а тек потом због кривице "пријатеља".
Никакви велики билатерални и званични сусрети са моћним вођама тих земаља неће ту чињеницу променити.