06-10-2023, 11:13 AM
Гедеон Ернест Маретић, из дуговечне породице Маретић-Војковић, која води порекло од Вукана Немањића, био је официр аустријске царске војске. Цела фамилија Маретић-Војковић је од 14 века била у служби бечког двора. Гедеон Ернест Маретић провео је 41 годину у униформи. Стекао је велику ратну славу после великог броја битака које је преживео.
Поред тога, био је познат по томе што је био "човек од поверења" за област Србије. Уочи Кочине Крајине прошпартао је инкогнито целу територију садашње Србије, у друштву Радича Петровића и хаџи Рувима. У послу ослобођења Србије од Османске Турске дао је целог себе.
У пензији је постао познат као значајан војни теоретичар и писац. Поред тога, писао је и о својим сећањима на разне бојеве, али и путешествија по Србији.
Гедеон Ернест Маретић прави је творац синтагме
"Српска револуција". Више пута је употребио у својим књигама, теоретског или мемоарског типа. Врло је важно разумети да је Маретић јасно временски оивичио период за који је употребио термин "Српска револуција". То је био период од Кочине крајине па до почетка буне против дахија. Дакле, оквирно између 1790 и 1804. године.
Проучавајући литературу за своју књигу, немачки историчар Леополд Ранке је читао и књиге Гедеона Маретића. Ту је видео израз "Српска револуција". Правилно разумевајући историјске процесе, и постављајући термине на право место, Ранке је преузео термин "Српска револуција" али је променио његов временски оквир. Изузетно је обратио пажњу на префикс Српска и узео у обзир само период где су искључиво и само Срби учествовали у том процесу.
Зато је пронашао прави почетак "Српске револуције", а то је Сретење 1804. године. За завршетак тог процеса оставио је отворено, али се ипак одлучио за процес везан за завршетак онога што је доцније названо Други српски устанак. Правилно је разумео и констатовао да ће нове генерације историчара можда боље видети када се процес "Српска револуција" заиста завршио.
То се, управо, и догодило, када су велики српски историчари, с краја 19 и почетка 20 века, а тако је и данас, процес Српска револуција временски ограничили на процес између Сретења 1804 и Хатишерифа из 1830. године.
ПС дозволите да дам и своје мишљење о овој теми:
процес Српска револуција, а што је иначе изузетно ретко у историји и то у светским размерама, синоним је за име једног човека. То је име Карађорђе. Бог и историја били су толико благонаклони према хероју Тополскоме да се његов избор за Вожда неминовно везује за почетак Српске револуције. Моје мишљење је да се за његово име мора везати и временски оквир краја Српске револуције, односно да се за датум краја Српске револуције може узети Карађорђева смрт или, евентуално, Велики Бечки конгрес, када је практично извршен договор великих сила о подели интересних сфера после ратова за заоставштину Наполеонове Европе. Тај догађај запечатио је не само судбину Српске револуције, него и судбину Срба у следећих 100 година, а ево и данас трпимо те последице.
Поред тога, био је познат по томе што је био "човек од поверења" за област Србије. Уочи Кочине Крајине прошпартао је инкогнито целу територију садашње Србије, у друштву Радича Петровића и хаџи Рувима. У послу ослобођења Србије од Османске Турске дао је целог себе.
У пензији је постао познат као значајан војни теоретичар и писац. Поред тога, писао је и о својим сећањима на разне бојеве, али и путешествија по Србији.
Гедеон Ернест Маретић прави је творац синтагме
"Српска револуција". Више пута је употребио у својим књигама, теоретског или мемоарског типа. Врло је важно разумети да је Маретић јасно временски оивичио период за који је употребио термин "Српска револуција". То је био период од Кочине крајине па до почетка буне против дахија. Дакле, оквирно између 1790 и 1804. године.
Проучавајући литературу за своју књигу, немачки историчар Леополд Ранке је читао и књиге Гедеона Маретића. Ту је видео израз "Српска револуција". Правилно разумевајући историјске процесе, и постављајући термине на право место, Ранке је преузео термин "Српска револуција" али је променио његов временски оквир. Изузетно је обратио пажњу на префикс Српска и узео у обзир само период где су искључиво и само Срби учествовали у том процесу.
Зато је пронашао прави почетак "Српске револуције", а то је Сретење 1804. године. За завршетак тог процеса оставио је отворено, али се ипак одлучио за процес везан за завршетак онога што је доцније названо Други српски устанак. Правилно је разумео и констатовао да ће нове генерације историчара можда боље видети када се процес "Српска револуција" заиста завршио.
То се, управо, и догодило, када су велики српски историчари, с краја 19 и почетка 20 века, а тако је и данас, процес Српска револуција временски ограничили на процес између Сретења 1804 и Хатишерифа из 1830. године.
ПС дозволите да дам и своје мишљење о овој теми:
процес Српска револуција, а што је иначе изузетно ретко у историји и то у светским размерама, синоним је за име једног човека. То је име Карађорђе. Бог и историја били су толико благонаклони према хероју Тополскоме да се његов избор за Вожда неминовно везује за почетак Српске револуције. Моје мишљење је да се за његово име мора везати и временски оквир краја Српске револуције, односно да се за датум краја Српске револуције може узети Карађорђева смрт или, евентуално, Велики Бечки конгрес, када је практично извршен договор великих сила о подели интересних сфера после ратова за заоставштину Наполеонове Европе. Тај догађај запечатио је не само судбину Српске револуције, него и судбину Срба у следећих 100 година, а ево и данас трпимо те последице.