16-10-2017, 07:05 PM
(13-10-2017, 09:21 PM)Милослав Самарџић Пише:Из књиге академика Радована Самарџића.(13-10-2017, 06:58 PM)Романија Пише: Па јесте необично, можда "чудно" звучи прегрубо. Ипак је то период много после Немањића и те традиције. Исто као што би било чудно да су се краљ Петар или Александар замонашили. Не слажем се да је то било најбоље решење. Тада је пријетила опасност да Срби буду обезглављени, што се и десило 30 година касније, тако да је сваки вођа био преко потребан.Обезглављени?
Ајде људи поставите нешто. Ево да се надовежем на моје претходно питање. Који јунак из тих ослободилачких борби са Турцима има најдужи стаж?
Значи, не рачунаш духовне вође. Деспот Ђурађ је видео да физичка борба води у пропаст, па је кренуо стопама Немањића - определио се за дугорочну, борбу на духовном плану. Обновио је култове Немањића, стварао нове, оснивао фрушкогорске манастире. То јест, он се истакао највише, а то су радили сви последњи Брнаковићи. Фрушкогорски манастири су сачували народну свест током наредних векова таме. Да није било њих...
Из чије књиге је претпоследња реченица? (Препричао сам је).
Још јендо питање: Чијих војника је највише сахрањено на Зејтинлику, а чијих најмање?