[Бенито]

Драгиша Васић је тачан одговор на ово питање.
Када је дошао после пробоја Солунског фронта, доживео је да му жена тражи развод, јер се заљубила у окупаторског официра. Васић јој је дао развод, што је за њега представљало мало већи проблем. Она је била ћерка Стојана Рибарца и живели су заједно код њених , тако да је морао и да се сели. У " сукобу" са режимом је већ био , јер је био љут због " Солунског процеса" и убиства његовог рођака , мајора Љубе Вуловића. Све је то довело да се добровољно пријави у војску за гушење арнаутске побуне. Тада , у брдима Проклетија, настаје " Две године у југословенском Сибиру", али и низ приповедака које смо поменули, а које су имале антиратни карактер. Тиме кореспондира са актуелном тематиком европске књижевности, али је често по литерарним решењима, изнад њих. Све то га је примакли левичарима. По повратку, знајући за његову тешку ситуацију, неки људи, попут Слободана Јовановића, помажу му да се " скући". Отвара адвокатску канцеларију, где комунисте брани бесплатно. Тако упознаје Крлежу, али и добија прилику да посети Совјетски Савез. Тамо, међутим, мења мишљење о бољшевицима, и по повратку пише "Црвене магле". Тада је упознао другу супругу - Рускињу, са којом је добио ћерку Татјану. Постаје један од најчитанијих писаца у Краљевини Југославији и тако све креће у другом правцу.
Даклем, прва жена му није умрла, него га напустила. Да се то није догодило, многе ствари би касније биле другачије.