09-03-2018, 01:03 PM
Не, Смедеревац. Иначе, поздрави Горана Богдановића, најбољег фудбалера из Смедерева за кога знам.
Дакле, најбоља навала у Краљевини Југославији била је навала БСК-а у другој половини 30-их:
Тирнанић, Вујадиновић, Моша, Божовић и Глишовић. Штета што је то било уочи самог рата, па се ова навала није показала на међународном плану. Овај Глишовић је тада био најбољи стрелац у Краљевини. Посебно ми је занимљив овај млади Божовић који је био највећа фудбалска звезда уочи рата у Краљевини Југославији. Много већа од Митића и Бобека. Ако неко има неку информацију о њему, нека објави овде, јер се о њему данас мало зна.
Показало се, исто као и у случају СФРЈ, да је у фудбалу потребно да прође одређено време да се искристалише квалитет да би се дошло до врхунске екипе, а поготово навале. Ова БСК- ова навала може се поредити само са Звездином навалом : Просинечки, Михајловић, Панчев, Савићевић и Бинић. Али, има и битне разлике. Осим Божовића, сви БСК-овци били су Београђани, полупрофи, и требало је само 15-ак година да би се дошло до такве навале, а у Звездином случају скоро четири и по деценије. Наравно, многи ће скочити , па поменути чувене навале Звезде из 70- их, попут: Јанковић, Караси, Остојић, Аћимовић и Џајић или Пижон, Благојевић, Савић, Милосављевић и Шестић, али те навале нису имале квалитет чувене БСК- ове навале, иако су нама познатије, што због медија , што због системског ниподаштавања предратних вредности.
Ова БСК-ова навала је важна због још једне важне ствари: до њихове заједничке појаве, загребачки тимови су доминирали у Краљевини, уз повремене блескове Хајдука, Југославије и БСК-А. Али , кад су се ова петорица спојила, нико им није могао ништа. Због њих су и послератни Срби највише и памтили БСК као највећи клуб међуратне државе, што он није био.
Дакле, најбоља навала у Краљевини Југославији била је навала БСК-а у другој половини 30-их:
Тирнанић, Вујадиновић, Моша, Божовић и Глишовић. Штета што је то било уочи самог рата, па се ова навала није показала на међународном плану. Овај Глишовић је тада био најбољи стрелац у Краљевини. Посебно ми је занимљив овај млади Божовић који је био највећа фудбалска звезда уочи рата у Краљевини Југославији. Много већа од Митића и Бобека. Ако неко има неку информацију о њему, нека објави овде, јер се о њему данас мало зна.
Показало се, исто као и у случају СФРЈ, да је у фудбалу потребно да прође одређено време да се искристалише квалитет да би се дошло до врхунске екипе, а поготово навале. Ова БСК- ова навала може се поредити само са Звездином навалом : Просинечки, Михајловић, Панчев, Савићевић и Бинић. Али, има и битне разлике. Осим Божовића, сви БСК-овци били су Београђани, полупрофи, и требало је само 15-ак година да би се дошло до такве навале, а у Звездином случају скоро четири и по деценије. Наравно, многи ће скочити , па поменути чувене навале Звезде из 70- их, попут: Јанковић, Караси, Остојић, Аћимовић и Џајић или Пижон, Благојевић, Савић, Милосављевић и Шестић, али те навале нису имале квалитет чувене БСК- ове навале, иако су нама познатије, што због медија , што због системског ниподаштавања предратних вредности.
Ова БСК-ова навала је важна због још једне важне ствари: до њихове заједничке појаве, загребачки тимови су доминирали у Краљевини, уз повремене блескове Хајдука, Југославије и БСК-А. Али , кад су се ова петорица спојила, нико им није могао ништа. Због њих су и послератни Срби највише и памтили БСК као највећи клуб међуратне државе, што он није био.