28-05-2018, 10:48 PM
Није било тешко питање.
То је београдски економски стручњак Махмуд Бушатлија, који је недавно примио свету тајну крштења и то у Цетињском манастиру, задужбини његовог славног претка Ивана Црнојевића.
Крштено име му је Станко, по Станку Црнојевићу, трећем и најмлађем сину Ивана Црнојевића. Станко Црнојевић је као дете одведен у Истамбул, као талац , залог за верност Ивана Црнојевића према султану. Станко Црнојевић је прешао у ислам и после смрти оца се вратио да управља Зетом. Живео је једно време у месту Бушате и одатле је настало презиме Бушатлије. Они су дуго година били скадарске паше и прави окупатори православних Срба на простору брда званих Црна Гора. Врхунац тог сукоба био је када је Махмуд паша Бушатлија заузео Цетиње и запалио Цетињски манастир. Тада је владика Петар Цетињски дигао све на оружје и поразио турску војску на Крусима 1796. године, када је одсечена глава скадарском паши, Махмуду Бушатлији. То је догађај који ће бити инспирација наследнику владике Петра Цетињског, Петру Другом Петровићу Његошу да напише највеће дело наше уметности " Горски вијенац".
А биће , изгледа, и инспирација Станку Црнојевићу да се врати вери прађедовској.
Неки историчари оспоравају да је данашњи Станко Црнојевић потомак Станка/Станише Црнојевића, али митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је Станка и крстио, а самим тим и СПЦ, Станка сматрају јединим живим директним потомком свих српских средњевековних династија.
То је београдски економски стручњак Махмуд Бушатлија, који је недавно примио свету тајну крштења и то у Цетињском манастиру, задужбини његовог славног претка Ивана Црнојевића.
Крштено име му је Станко, по Станку Црнојевићу, трећем и најмлађем сину Ивана Црнојевића. Станко Црнојевић је као дете одведен у Истамбул, као талац , залог за верност Ивана Црнојевића према султану. Станко Црнојевић је прешао у ислам и после смрти оца се вратио да управља Зетом. Живео је једно време у месту Бушате и одатле је настало презиме Бушатлије. Они су дуго година били скадарске паше и прави окупатори православних Срба на простору брда званих Црна Гора. Врхунац тог сукоба био је када је Махмуд паша Бушатлија заузео Цетиње и запалио Цетињски манастир. Тада је владика Петар Цетињски дигао све на оружје и поразио турску војску на Крусима 1796. године, када је одсечена глава скадарском паши, Махмуду Бушатлији. То је догађај који ће бити инспирација наследнику владике Петра Цетињског, Петру Другом Петровићу Његошу да напише највеће дело наше уметности " Горски вијенац".
А биће , изгледа, и инспирација Станку Црнојевићу да се врати вери прађедовској.
Неки историчари оспоравају да је данашњи Станко Црнојевић потомак Станка/Станише Црнојевића, али митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је Станка и крстио, а самим тим и СПЦ, Станка сматрају јединим живим директним потомком свих српских средњевековних династија.