[Вукашин Петковић]

Па, овако:
први случај је синова среског начелника из Гроцке, Ђорђа Недића. Његови синови су васпитавани у родољубивом духу, посебно под јаком интенцијом наследника браће Недића , славних јунака из битке на Чокешини, који су им били преци. Сва тројица: Милутин, Милан и Божидар су завршили Војну академију, а Милутин, као што смо већ писали у квизу, као први у класи. Напредовали су редовно у чиновима, и у Балканским и Првом светском рату су се показали као способни официри. Били су врло амбициозни, чак и каријеристи, што није необично за официре. Милутин и Милан су стигли до чинова генерала, али Божидар је остао на чину потпуковника,јер је у Првом светском рату остао инвалид и није наставио активну војну службу. То је била прва пропуштена прилика да тројица браће постану генерали.
Други случај је са синовима Јована Дапчевића из села Љуботиња поред Цетиња. Он је био свештеник, свештенослужитељ, послужитељ, општински службеник, у зависности који је извор за његову биографију. Завршио је живот за време Другог светског рата у италијанском логору у Албанији.Он је имао синове: Пека, Влада, Милутина и Данила. За разлику од Недића, они нису били васпитани у официрском духу и нису ишли ни у какве војне школе. Најстарији Пеко је први постао комуниста, и као млад отишао као добровољац да ратује на страни интернационалних бригада у републиканској војсци у шпанском грађанском рату. За њим је кренуо и Владо, који је имао већих амбиција и проучавао је проблем " свјетске револуције". Пеко се враћа на територију Краљевине Југославије после почетка окупације државе, да помогне у подизању " револуције". Његова браћа, Владо и Милутин , крећу за њим. Сва тројица су носиоци тзв " партизанске споменице 1941. године". Рат су преживели сва тројица, а Пеко је већ за време рата постао генерал комунистичке војске. И Владо и Милутин су одлично напредовали у номинклатури комунистичке војске Југославије. Али, не лези враже. Долази 1948. година и Владо и Милутин, за разлику од старијег брата Пека, су се изјаснили за Резолуцију Инфорбироа. Тада Пеко прекида сваки контакт са двојицом браће, а Влада и Милутина хапси УДБА и одводи у логор на Голом отоку. Тамо је Милутин " ревидирао" став према Резолуцији Инфорбироа, а Владо је то упорно одбијао и постао становник Жуте стене или греде, најгорег места у овом комунистичком логору. Сви његови другови и сапатници који ни тамо нису ревидирали нису преживели тортуре, осим Влада. Чак су и брата Милутина слали заповедници и комесари логора да како зна убеди Влада да " ревидира". Остало је сведочење о њиховим бесомучним тучама, летвама и камењем. По повратку из логора ниједан од браће: Пеко, Владо и Милутин, није ни са једним проговорио ни разменио ни једну једину реч, иако су умрли у дубокој старости. Пеко Дапчевић, легенда свих комуниста, а нарочито комуњара из Црне Горе, имао је обичај да у хотелу Москва, за столом где су били многобројни пријатељи или полтрони, у бесу каже:" Нашу кућу је Владо упропастио. Да није фиозофирао, браћа Дапчевић: Пеко, Владо и Милутин били би прва тројица рођене браће, који су постали генерали у српској историји."
ПС могу само кратко прокоментарисати: хвала ти Владо.

А браћа Димитријевић?
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/...ovnik.html